У част 67.Међународног Сајма књига у Београду је у Србском културном центру Ћирилица, 23.октобра 2024. године, одржана промоција 67. броја часописа Глас Холмије. У организацији Србског културног центра “Ћирилица” и Српског културног клуба Српске народне одбране Васојевића из Берана и Београда у Српском културном центру “Ћирилица” У програму промоције часописа су учествовали: генерал др Лука Кастратовић, предсједник Удружења Ваојевића, проф.др Марко Миловић, историчар Горан Киковић, пјесници Милосава Мијовић и Давид Лалић, док је гуслар Милош Гашевић, поздравио публику уз струне гусала на почетку и крају програма. Скуп су бираним ријечима поздравили у име домаћина предсједник Србског културног центра ”Ћирилица” пуковник Милорад Ђошић, академик Митар Лутовац у име Руске академије природних наука,скупу се обратио познати демограф, проф. др Драган Батавељић, док се на скупу захвалио бираним ријечима теолог и правник Милош Поповић, поријеклом из Шекулара који је истако важност Гласа Холмије у којем су сабрани садржаји из свих крајева Полимља и у којем је увијек заступљена тема о Шекулару.
О часопису је свој суд дао генерал др Лука Кастратовић, предсједник Удружења Васојевића.
–Резимирајући вријеме и учинак овог часописа, циљ његовог оснивања је постигнут, што потврђују и многи познаваоци писане ријечи. У временима поремећеног система вриједности, кад носиоци новог глобалног поретка настоје да потисну традиционалне културне и историјске вриједности и умјесто њих на видно мјесто истакну нешто што нема додирних тачака са урођеном духовном снагом и традиционалном културном и научном баштином српског народа, група скромних и вриједних ентузијаста, окупљена око српског историјско-културног друштва ‘Никола Васојевић’ из Берана, предвођена младим историчарем Гораном Киковићем, покренула је часопис Глас Холмије, како би дала допринос очувању свега напредног, по чему смо се кроз вјекове препознавали у цивилизованом свијету. Од оснивања часописа изашло је 67 бројева, чијим посредтвом су наши бројни читаоци ширег региона обогаћени дешавањима на простору сјеверног дијела Црне Горе и шире, казао је он.
Проф. др Марко Миловић, се осврнуо на рад часописа.
–Тако, уз добру вољу коју су показали они који су се окупили око часописа, и уз општу подршку, надам се да је часопис са шесдесет и седам бројева и тринаест година постојања издигао до оног нивоа кад ће поједини његови прилози бити и једна од значајних културних садржаја која се ствара на српском језику, а ако нам се то десило, бићемо и једна од ‘понуда’ које прихвата културно човјечанство, оцијенио је Миловић и додао да је велика зграда наше духовности и културе, дубоки су наши коријени, тако да редакција држи критеријума и правца којим се упутила и неће да подлегне осредњим вриједностима, што говоре прилози уз броја у број.
О циљевима и значају часописа осврнуо се и историчар Горан Киковић,главни и одговорни уредник.
–Настојимо да се између корица овог часописа нађе све оно што завређује пажњу са жељом да, између осталог, као будни хроничари свога времена, одбранимо српски језик и ћирилично писмо, које је вјековима постојало на ‘светим водама’ Лима. Зато нам је важно шта мисле уважени читаоци које увијек позивамо на сарадњу, јер су они подржали наш подухват, како би заједнички одговорили постављеном задатку. Њихов суд и сугестије су нам главне одреднице, јер глас народа је Божји глас, кога треба уважавати, онако како су Васојевићи уважавали и у својим срцима носили аманет прадједовски, јер само у њему станује нада за неко боље сјутра. На путу до тог бољитка потребна су нам оштра пера и пуно духовног мастила, које ће оставити трајни запис, јачи од огња и мача, који виси над нашим главама. Увјерени да је Бог Васојевићима и у овим тешким вренемима тако нешто и подарио нудимо читаоцима Глас Холмије, или боље речено Глас истине, у нади да завријеђује пажњу и интересовање и шире читалачке публике„Глас Холмије је часопис који је наше узвишење, брдо, вис, острво, у нашој култури, што назив Холмија и значи. Он то мора да буде, ако знамо из које основе израста, кад се само сјетимо ко је све и како је неимарио у области српске културе, истакао је Горан Киковић.,који се овом приликом осврнуо на резултате попоиса становништва у Црној Гори са посебним освртом на Беране и Андријевицу, гдје Срби чине апсолутну већину, а српски језик је такође већински.
