На порталу „Улцињ инфо“ објављен је јуче (14. јуна 2025. године) текст под насловом „Edon Alibegu: Përkujtim historik i 14 qershorit 1941 në Ulqin“ (Едон Алибегу: Историјско сјећање на 14. јун 1941. у Улцињу), у којем се отворено велича чин сарадње са фашистичком окупацијом током Другог свјетског рата. Ријеч је, без дилеме, о опасној ревизији историје коју институције Црне Горе не смију више да игноришу.
Док се у Црној Гори формирају предмети против два митрополита Српске православне цркве (Јоаникија и Методија) у Тужилаштву због афирмативних говора о истакнутим припадницима Равногорског покрета, поставља се питање: да ли ће и овај случај — промоције фашиста и нациста — дочекати тишином надлежних институција?
У спорној објави се као „патриотски чин“ представља догађај из 1941. године, када је у присуству италијанског фашисте Франческа Ђакомонија и под вођством Cafo Beg Ulqini (Цафо бег Улцињски), истакнута албанска застава у Улцињу уз пуну подршку окупационих снага Краљевине Италије.
У тексту се величају и сљедећа лица — сарадници окупационе власти по самом признању аутора:
– Hoxh Hasan Llunji
– Dom Nikollë Tusha
– Hodo Alibegu
– Rifat Alibegu
– Selë Lamoja
– Riza Sula
– Dom Ivo Bellashi
– Lush Paloka
– Ded Gjo Nikë Delija
– Zyhdi Fici
– Mustafa Canka
– Rexhep Dollaku
– Memin Resulbegu
– Tahir Nikeziqi
– Rafo Gorana
– Kolë Marash Zefi
Аутор Edon Alibegu, представљен као психотерапеут и бивши директор улцињског албанско-америчког удружења, хвали овај чин као „историјски“ и изражава жаљење због каснијих кривичних поступака које су против тих лица водили режими Тита и Енвера Хоџе.
Ово, подсјетимо, није изолован случај. Континуирана промоција фашистичких и сепаратистичких вриједности од стране албанског фактора у Улцињу, али и у Тузима, траје годинама: љети се у пјесмама и на транспарентима, мајицама и сувенирима величају злочинци терористичке „УЋК“ и пјева о „великој Албанији“, пројекту насталом још у доба Мусолинија, а државне институције остају нијеме. Да ли ће и ова афирмација нацизма и фашизма проћи без гласа Тужилаштва? Да ли Влада Црне Горе и ресорна министарства мисле да је овакво понашање прихватљиво у мултиетничкој заједници? Барски портал захтијева хитну реакцију. Ћутање, дефинитивно, више није опција.
Текст којим се отворено афирмише фашизам и нацизам доступан је на порталу „Улцињ инфо“, на следећем линку: https://ul-info.com/edon-alibegu-perkujtim-historik-i-14-qershorit-1941-ne-ulqin
У наставку доносимо превод прилога са „Улцињ инфа“ , који је већ изазвао згражавање и осуде код бројних антифашистички опредијељених читалаца.
„Edon Alibegu: Историјско сјећање на 14. јун 1941. у Улцињу“
На дан 14. јуна 1941. године у Улцињу се догодио догађај од посебног значаја, који је заувијек уписан у аналима албанске историје. Под непоколебљивим вођством Cafo Beg Ulqini (Цафо бег Улцињски), албанска национална застава подигнута је у Улцињу. На историјској фотографији Cafo Beg Ulqini (Цафо бег Улцињски) стоји поред Франческа Ђакомонија, намјесника Краљевине Италије, и поносно подиже албанску заставу први пут у историји Улциња, испред Цркве Светог Јосифа. Овај „патриотски“ чин извели су предсједник општине Улцињ, његов тим и бројни „патриоти“, чија се имена данас прослављају:
– Hoxh Hasan Llunji
– Dom Nikollë Tusha
– Hodo Alibegu
– Rifat Alibegu
– Selë Lamoja
– Riza Sula
– Dom Ivo Bellashi
– Lush Paloka
– Ded Gjo Nikë Delija
– Zyhdi Fici
– Mustafa Canka
– Rexhep Dollaku
– Memin Resulbegu
– Tahir Nikeziqi
– Rafo Gorana
– Kolë Marash Zefi … као и многи други Албанци Улциња који су тог дана били окупљени.
У годинама након тога, многи од њих су ухапшени или погубљени од стране власти Југославије под Титом, као и од стране режима Енвера Хоџе у Албанији. Упркос репресији, њихова посвећеност слободи, независности и албанском идентитету, наводно, остаје извор инспирације. Данас, док се сјећамо овог тренутка, одајемо почаст њиховим жртвама. Улцињ је увијек водио борбу за свој идентитет и наставиће то да чини. Наша организација је инспирисана њиховим примјером и обавезује се да настави њихово насљеђе. Живео албански народ!
