ЈОСИП Дабро, посланик Домовинских покрета и бивши министар и потпредседник владе, последњих дана је у јавности због певања скандалозних текстова који сугеришу да је Анте Павелић „вођа свих Хрвата“, а уосталом, у фокус је дошло и Даброво порекло, односно његова породица. Подсетимо, спорни снимак је снимљен на карневалској вожњи у Комлетинцима, селу између Отока и Нијемаца у Вуковарско-сремској жупанији, и постао је виралан на Фејсбуку.
Јосип Дабро је отпевао песму „Кад је Стјепан Радић умирао“ о атентату на Стјепана Радића у београдској Народној скупштини 1928. године, додајући стихове: „У Мадриду је златна гробница, у њој лежи вођа свих Хрвата“, мислећи на усташког вођу Анту Павелића, који је сахрањен у Мадриду.
Такође је додао коментар „само за Милорада“, вероватно алудирајући на председника СДСС-а Милорада Пуповца.
– Видим суза сузу стиже у медијима јер смо на свој рачун у хрватским Комлетинцима певали нашу стару песму о „гробници од злата“. Да бисте нас ви заволели, што нам је јако важно, следећи пут ћемо учити из Милорадове књиге и о трошку свих грађана, па и оних који још увек траже своје најмилије, организовати изложбу о творцу Меморандума САНУ Дејан Медаковић. Кад боље размислим, што не би дошао и најдражи гост загребачких салона, патријарх Порфирије, велики либерал и помиритељ народа како сте му тепали, да нам објасни „што се оно на Динари сјаји“.
Он то најбоље отпева од свих. А не сјаји се на Динари гробница од злата, само да вам кажем, него Ђујићева кокарда на глави. Коју ви толеришете 30 година у слободној Хрватској, а нама бисте забрањивали наше песме. У свом ћу шору, у своје слободно време и са својим пријатељима певати шта ми се пева, па и песме о шпанској престоници, а „либерали“ нека пате – написао је Дабро на свом Фејсбук профилу.
На питање о спорним стиховима, Дабро се бранио речима: „Где је споменут Анте Павелић, да ли је у једној реченици он споменут?“
Након што су се поново појавиле информације о родном месту Јосипа Дабре и пореклу његове породице, он сам се огласио.
– Знао сам кога вређам својим предлогом да се забране комунистички симболи . Моћне луткаре из сенке, наследнике и ученике оних који су увели комунистички терор над костима стотина хиљада Хрвата које данас ексхумирамо из масовних гробница – написао је, између осталог, додајући да никада није крио да му је мајка Српкиња.
Вечерњи.ба је такође истражио његово порекло. Он и његова мајка Борка пронађени су на бирачком списку за Нови Град у општини Оџак из 2022. године.
Како портал сазнаје, породица са мајчине стране носи презиме Ковачевић.
– Његова мајка је Борка из Новог Града у Оџаку, а отац Паво, који је Хрват, био је војно лице и тако је упознао Борку, заволели су се и венчали – каже познаник породице.
Потврђује да је Јосип Дабро недавно био у Оџаку, за дан општине, и да има и личну карту Босне и Херцеговине. Други саговорник каже да је Јосип Дабро са мајчине стране часна српска породица.
– Деда Срето се вратио у Нови Град после рата и живео мирно до краја живота. Рекао бих да је био частан Србин који није био испуњен мржњом. Слично је и са Мишом, Јосиповим ујаком, који је пре рата био полицајац – каже он.
Репортери Вечернег.ба нису сазнали како Дабринови са мајчине стране гледају на чињеницу да је њихов Јосип постао звезда екстремне деснице. Рођаци који су тамо не желе да говоре о њему.
Такође се сазнало да је Дабро у сродству са спортским великаном који је обележио историју НК Осијека, Црвене звезде, али и југословенског фудбала уопште. Наиме, један од најтрофејнијих српских тренера, освајач Купа шампиона са Црвеном звездом Љупко Петровић, блиски је рођак Дабрине породице.
Љупкова мајка и Дабрина бака Даринка биле су сестре, што значи да је Љупко Петровић рођак Јосипове мајке Борке.
Иначе, Љупко Петровић је трофејни тренер који је седео на клупи Осијека, Црвене звезде, Олимпијакоса, Еспањола, Локомотиве, Кроације Сесвете…, али и играчка легенда Осијека, преноси Вечерњи.
Љупко Петровић је други најбољи стрелац у историји клуба из Градског Врта са 125 регистрованих голова, само један мање од рекордера Ивана Лукачевића, од којих је постигао 122 у друголигашком такмичењу. Он је најтрофејнији тренер који је поникао из Градског Врта, и на крају крајева, једини који је освојио најпрестижнији европски клупски трофеј – Куп европских шампиона.
Љупков идиличан живот у Осијеку, куда се селио преко родне Бруснице, а затим Дарде, трајао је до 1991. године, када се његова породица преселила из Осијека у Београд. Онда је, почетком рата, изненада прекинуо контакт са својим старим пријатељем из града на Драви.
Петровић је освојио европску славу 1991. године, али је заувек остао веран Осијеку. На зиму 2000. године, када у Градском врту, како пише Вечерњи, „нису имали ни за кифлу“, из свог џепа је платио комплетне припреме бело-плавог тима у Бугарској, на обали Црног мора.
Међутим, прошло је још неколико година пре него што се вратио у Осијек из Србије након завршетка рата. Након много наговарања Ивице Грње, Љупко Петровић се први пут вратио у Осијек 2006. године.
Подсетимо, општинско државно тужилаштво у Осијеку Јосипа Дабра терети да је у периоду од 2020. до 2024. године омогућавао детету употребу пиштоља и аутоматске пушке, бацање експлозивне направе налик ручној бомби, као и растављање и чишћење оружја, чиме је, како се наводи, угрозио безбедност детета.
Сумњичи се и за неовлашћено држање аутоматске пушке војног порекла из које је испалио више хитаца на пољопривредном земљишту, као и за поседовање илегалне експлозивне направе.
Извор: Нпортал
