На најниже гране су пали када смо туђинске слуге постали и без родољубивих осјећања остали.
Све су притисле толике тешке лажи да више ниједна истина не важи.
Ко год жели да се у ову земљу врати, нека има на уму да ће у њој робовати.
Кад се злобници за руке ухвате, крваво коло се заигра.
Достављачи који су стално некоме иза пета, заслужују да се на њих унереди.
Капа на празној глави личи поклопцу на празном лонцу.
Кад држава за игру служи, у врху јој дјеца сједе.
Гдје се некад таласала пшеница бјелица, ту је сад марихуаном прективена земља црница.
О чему можемо да говоримо кад ни најгадније лажи не можемо да уклонимо?
