У шесту суботу по Светој Педесетници, 19. јула 2025. године Његово Високопреосвештенство Митрополит аустралијско-новозеландски Господин Силуан служио је Свету Архијерејску Литургију уз саслужење свештенства Митрополије у манастиру Светог Саве Нови Каленић код Канбере. Након заамвоне молитве Митрополит је уз саслужење свештеника служио помен ђенералу Драгољубу и свима онима који су заједно са њим положили своје животе на бранику отаџбине за Крст часни и слободу златну. Благословивши верни народ, чланове родољубивих организација, мајке и малу децу.
Митрополит је надахнутом Архипастирском беседом духовно окрепио све присутне. Владика је истако да је Света Црква-Литургија главно место окупљања где би сваки прави Србин, Светосавац, родољуб, четник, Православац требало да буде. Нема Србина, четника, родољуба без Христа!
–Управо данас се молитвено сећамо великог човека, храброг војсковође, родољуба и богољуба, мужа једне жене, онога који је крсну славу славио и Светој Чаши приступао, Ђенерала Драгољуба. Он је био истинска светиљка у мраку зверства, атеизма и рата окупиране Европе двадесетог века. Када је непријатељска чизма стала на тло Светонемањићке Србије, тада је Бог подигао једног народног витеза и ђенерала, вожда трећег српског устанка. Када је петокрака хтела да погази Часни Крст и када је троглава аждаја дарвинизма, марксизма/комунизма и фашизма/националсоцијализма хтела да прегази све што је српско, тада је ђенерал Драгомир храбро иступио пред звер и рекао да реч капитулација не постоји у Српском речнику, рекао је митрополит. .
Митрополит је нагласио да није та борба била битка за голе територије, већ битка за душе људске. Владика је нарочити акценат ставио на јединство и саборност Српског рода, и истакао да нас на љубав и слогу позивају сви наши Свети мученици од Косова до данашњега дана, као и велики и честити људи наше славне Српске историје какав је био Српски генерал Драгољуб Михаиловић. Пут слоге и љубави је пут Србинов!
После Свете Литургије уследило је полагање венаца од стране родољубивих и народних орагнизација, испред Чичине колибе. Након овог свечаног чина уприличена је заједничка трпеза где смо се опет сви заједно сабрали у љубави и слози.
У току сабрања и послужења у великој манастирској сали најпре су се обратили представници Српских Националних Родољубивих Четничких организација. Уследио је пригодан програм кроз хорско и драмско извођење којим се са молитвом славила Отаџбина и освештани идеали Србинове борбе и страдања, који су уз Божију помоћ, слобода, истина и правда. Митрополит Силуан се у завршној речи поновно осврнуо на садржај молитвеног дана и помена истичући изражену слогу и јединство.
извор: равногорски покрет
