Предсједник Скупштине и члан Анкетног одбора Андрија Мандић казао је на почетку сједнице о Анкетном одбору да је дуго времена црногорско друштво оптерећено прошлим временима и да се политичка убиства и пребијања морају актуелизовати.
–Ово није суд. Ми смо политичари, нисмо суд ни тужилаштво али можемо да разговарамо о свим темама, као што се разговара о другим државама. Ја сам желио кроз методологију рада да се додатно обратимо министарству правде који су нам казали да постоји још много случајева о којима можемо расправљати али ја сам желио да кандидујем и да упутим Министарство правде да нас обавијесте можемо ли да се бавимо питањима тешких убистава, казао је Мандић.
Он је потом набројао имена – Павла Булатовића, Душка Јовановића, Славољуба Шћекића, Дарка Белог Распоповића, Горана Жугића, Милоша Мишка Крстовића, Младена Кликовца, Благоте Баје Секулића и Срђана Војичића
-Такође предлажем да се бавимо и физичким нападима на новинаре и друге слободне интелектуалце као што су Душко Јовановић, Гојко Митровић, Младен Стојовић, Момир Војводић, Жељко Ивановић, Туфик Софтић, Предраг Шуковић, Александар Саша Пејановић, Војо Лаковић, Радован Алексић и Јеврем Брковић, казао је он.
Он додаје да је важно да овдје постоје позвани представници носиоца тужилачке власти, директора полиције и да се од њих чује шта је урађено по питању ових убистава.
-Треба позвати и оне који су прије њих обављали ове дужности, и оне који су били на челу ових структура. Да позовемо начелнике ЦБ-а који могу бити интересантни за овај разговор. Свакако да позовемо жртве тих напада и да чујемо њихово свједочење и оне у јавности људе који су саопштавали да су лично учествовали у нападима. Ја чврсто вјерујем да ће овај одбор да да резултате а они могу да послуже и полицији и тужилаштву и у коначном судству да се дође до истине и да одговорни за убиства, пребијања, не буду људи који су на слободи, и не буду једни од оних које сретају на улици. Него да се кроз рад анкетног одбора чује шта се дешавало у једном времену када је Црна Гора покушавала да освоји слободу и постане правна држава, казао је Мандић.
На дневном реду су двије тачке – прва се тиче методологије рада одбора, а друга иницијатива о конкретним темама којима би то тијело требало да се бави.
-Треба бити резервисан, јер не постоје пресуде које би оквалификовале било које убиство као да има политички рукопис. Отуд, у овој формулацији било би корисније да стоји ‘наводна убиства са политичком позадином’. Јер, овако конципирана одлука усмјерава наратив у другом правцу, јасни су ми политички мотиви, рекао је на почетку предсједник одбора Андрија Николић (ДПС).
