Пише :Дејан Бешовић

Анализом наводног српског плана потковице показује се  колико су њемачки медији још увијек некритични и острашћени  по питању Косова .О томе свједочи Тино Мориц ,савезни инспектор и  главни аналитичар БНД- а ( Њемачке обавјештајне службе ) у билтену БНД  стр.пов. i 1188478  датован 7.април 1999 .године  Читавих 48. година касније баш 

Дојче таз и Франкфуртер Алгемајне су готово у потпуности документовали Хардтхохеов информативни материјал о плану потковице. Берлинер Зеитунг је описао „српски концепт систематских протјеривања“ као „највјероватније у складу са идејама српског диктатора Милошевића“. Франкфуртер Рундсхау је објавио „све већи број доказа“ да је Милошевић „од октобра 1998. припремао кампању протјеривања и убистава на Косову под кодним називом „Операција Потковица“. Герд Брекер је за Дојјчландфунк тврдио: „Сада знамо да је – док су се преговори још водили у Рамбујеу – почела дуго планирана српска офанзива против Албанаца на Косову. Циљ је био етничко чишћење Косова. А Питер Фреј је за ЗДФ изјавио: „План који су договорили предсједник Милошевић и југословенско војно руководство је оперативна основа за протјеривање албанског становништва.Међутим, у Дер Шпиглу  -у од 12. априла, директно испод графике плана потковице, налазила се и реченица преузета из „извјештаја о ситуацији Бундесвера” два дана прије избијања рата: „Тенденције ка етничком чишћењу се још увек не примјећују”. Ово је било прилично неспојиво са Шарпинговим тумачењем плана потковице, али је било у складу са другим документима: „Ни у једном извјештају о ситуацији, ни од стране Форин офиса, Министарства одбране, НАТО-а у Бриселу ни ОЕБС-а у Бечу, није било ријечи о масовном, систематском и планираном протјеривању прије 24. марта”, тврди шифровани назив Локваи 1929, бивши запослени у ОЕБУ у Програм НДР-4 / БНД- у извјештају  „Оружане снаге и стратегије“. Медији можда нису потврдили овај рачун све до неколико месеци након рата, али као инсајдер, Локваи је имао предност у детаљима,јер је био директно на позицији Београд – Берлин на вези са опозицијом у Србији .Већ у проњеће није недостајало контрадикторности:Премијер Јошка  Фишер је говорио о операцији која је почела 26. фебруара 1999., Шарпинг је почетак датовао у јануару 1999.године. Генерални инспектор Бундесвера, Ханс-Петер фон Кирхбах, нагласио је 8. априла 1999. да план „није познат у детаљима“, док је Шарпинг имао „конкретан план“. А када је Луиз Арбур из Хашког суда за ратне злочине 26. априла у Дер Шпиглу  изразила „сумњу у валидност“ Плана Хорсешое , барем се већ знало да оригинални наслов који је Шарпинг изнио није српски, већ хрватски или руски: „Може ли се озбиљно замислити да би српска војска написала такав план на хрватском? питао је Грегор Гизи (ПДС) у Бундестагу 15. априла.Само је један новинар јавно посумњао у тадашње изјаве министра одбране: Карл Гробе-Хагел, страни уредник ФР , 19. маја је изразио сумњу „да су детаљи изнесени у јавности ретроспективан приказ тока масовног протјеривања“. Већина медија остала је при својој верзији: „Док се у Рамбујеу преговарао о споразуму, велике јединице трупа су марширале ка Косову, спроводећи у дјело план за протјеривање стотина хиљада Албанаца у такозваној операцији Потковица“, написао је Петер Минх на насловној страни Зидојче Цајтунгу 19. јуна 1998. године .Десет мјесеци касније, Воц и Хамбургер Абендблат посебно су освијетлили план. Уредник Абендблата Франц-Јосеф Хутц је чак поменуо три изјаве под заклетвом у којима је пуковник Едвин Керон  из командног особља оружаних снага идентификован као онај ко је смислио  „Операцију Потковица“ – а да Хардтхохе није подузео правни поступак против овог приказа. Али одзив медија је био ограничен.Тема је добила нови замах од фебруара кроз документарни филм „Почело је с лажом“ двојице новинара Минхенског Монитора: Јо Ангерера и Матијаса Вертха. Они су „старим” наводима додали нове детаље кроз директно истраживање на Косову, детаљно анализирајући Шарпингову брошуру о плану потковице. У ствари, њихов филм је у најмању руку покренуо дебату – али првенствено о наводном „пристрасном и сумњивом истраживању“ које је косовски албански новинар Бесник Хамити осудио у ФАЗ-у . Руперт Нојдек и Норберт Блум, као и њихова матична новина   Дер Шпигл  , од тада су се придружили овим оптужбама, а Рудолф Шарпинг је преко Билда тражио извињење од ВДР-а . У међувремену, њемачки новинари изгледају удаљенији него икада од даљих питања о плану потковице.У томе нису сами: Јошка Фишер такође пази да више не спомиње план. Министар спољних послова га је последњи пут употријебио 24. новембра 1999. током свог говора на Генералној скупштини Њемачког савјета за спољне послове: „Да нисмо пркосили Милошевићевом агресивном национализму, гдје бисмо били данас, годину дана након почетка операције „Потковица“? Морали бисмо да очекујемо нови рат у Црној Гори или чак у Македонији“.Из наведеног излагања главног инспектора  Морица види се да је Влада Њемачке и њено министарство спољних послова измислило операцију Потковица на Косову и Метохији .Војно-обавкештајна служба СРЈ пресрела је овај извјештај у датом обиму али он никада није прослијеђен Савезном министарству спољних послова СРЈ.Као некада извјештај Краљевског пуковника начелника тајне Војно-обавкештајна службе Краљевине Југославије ,Угљеше Поповића који је извјештвао о мјесту и времену Њемачке агресије на Краљевину Југославију ,који никада није стигао у руке краљевског намјесништва ,тако ни овај извјештај није стигао на Врховни савет одбране СРЈ који је даноноћно  засиједао прије и у рату са НАТО пактом . Не можемо се отети утиску да је иста анти-српска рука склонила оба извјештаја .Та издајнички  рука је била испружена према буџету Српског народа и умјесто да спаси хиљаде српских живота готово да је затрла српски народ .Иста та рука данас покушава да преко заведених студената зада завршни ударац Српском народу ,покушавајући да сруши легалне и легитимне институције и  органе  Србије и Српске  измишљајући Орвеловсе методе звучног топа и некакве методе који с ону страну разума. Како другачије тумачити да један Титоградски комунистички  музикант син бившег католичког жупника који када се оженио изгубивши целибат ,отишао је Јосипу Брозу на ноге а овај га уз војни чин ЈНА ,као и многе прије њега , распоредио у касарни „Морача“-Подгорица   ,у срцу Србије Ужицу ,декламује пред хиљадама  српских ђака и студената ни мање ни више него бесједу Светог  Владике Николаја Велимировића о Косовки дјевојци  а ти исти Срби,жељни Српства али прилично оскудног знања , нити знају кога поменути Брозов  ђилкош глуми нити о чему прича а понајмање ко поменутог шаље и плаћа да изазива Српско- српске подјеле,ни мање ни више него преко бесједа Златоуста Српског Николаја  ?!

Мишљења смо да је корисно цитирати и нека Викиликсова сазнања у виду депеша  .Викиликс биљежи да је Амбасада САД-а у Тирани  1997.године под шифром Депеша датована 17.нобембар 1998 .године 00ТХЕХАГУЕ1734  саопштил Влади Албаније _Холанђани су одлучили да додијеле 500.000 америчких долара УНДП-у за напоре које координира ОЕБС за подршку за октобарске изборе у Албанији, с тим да ће се користити за припрему бирачког списка и верификацију података. 2. Холанђани планирају да отворе своју амбасаду у Тирани до краја јуна 1998 .године . Амбасадор ЈФЛ (Ханс) Бланкенберг ће допутовати у Албанију око 27. јуна.Молимо да обезбиједити да буде што даље о Српских очију .Цјелокупно оружје које ће се допремити за ОВК  преко тајног подземног аеродрома у Љешу  не смије бити објелодањено никоме осим шефу ШИК -а Башким Газидедеу .

Депеша Стр.пов 107487 ЕКСДИС  датована 21.фебруар 1999.године   Класификовано од ЦИА-е  као  посебни држави интерес САД -е  А/П Специјално  1.5 (Б,Д). 1.(Ц) А/ПОЛЦОУНС ЈЕ ДОСТАВИО Референт.А Демаш Вршиоцу  А/С-еквивалент  за Европу Мартин Лак и Референту при Мип  Црне Горе Норберту   6/9. Лак је подсјетио на ријечи Медлин Олбрајт када се Министар Лутовац сусрео са њом у Фиренци у обавјештајном центру ЦИА – е .Такође Лак подсјећа на обећање холандске краљевске владе да ко год буде сарађивао са САД-ом неће одговарати у Хагу .Врши се процјена ко би могао  у случају да Мило Ђукановић буде спријечен настави да води Црну Гору .Олбрајтова конспиративно сугерише Лутовцу да савјетује Ђукановићу да се чува и да избјегава замке избора .Такође каже да се чула са Арбуровом у Холандији – Хаг и да ће бити повучене неке тужбе у вези са одређеним јавним личностима и политичарима из Црне Горе искључиво ако се буду поштовала правила која намеће администрација САД-а  .Олбрајтова чита и извјештај ЦИА-е добијен преко Амбасаде САД-е.Такође савјетује Лутовца да држи на оку Ђукановића због могућности његове кохабитације са Милошевићем ,јер америчка администрација не вјерује Ђукановићу .Олбрајтова пита Лутовца далу су Ђукановић и (Момир) Булатовић кумови као и кога они имају од породице ? Лутовац уз констатацију да нису кумови, набраја укућане Ђукановића и Булатовића  „.

Депеша 00ХАНОИ1420_а датована на 13.јул 1999 .године саопштава из Ханоја ЦИА -е Главној обавјештајној управи Здружених обавјештајних служби САД-е о посјети Министра спољних послова Живадина Јовановића Ханоју-Вијетнам  : Обавијештени сте да је посјета покривена и да је поновљена критика на рачун САД-е од стране Вијетнамске и Српске стране .Посјета је била тежа за симболику него у самој суштини  Била је то друга званична посјета за 14 .мјесеци .Прва посјета је била  Министра одбране  Новаковића.Он је посјетио Ханој и лечилиште на Сјеверу Вијетнама Ха Лонг Беа .Министар Јовановић се састао са готово свим државним званичницима Вијетнама .Потписали су девет билатералних споразума а одржао је и предавање на тему „Размјена Информација на националном универзитету Хо Ши Мин .Такође Министар Јовановић се састао са Во Нгујен Ђапом  вијетнамским генералом  народне армије и политичарем, који се сматра једним од највећих војних стратега 20. вијека. Он је био  главни командант у два рата: Првом рату у Индокини (1946–1954) и рату у Вијетнаму (1960–1975). Учествовао је у следећим историјски значајним биткама: Ланг Сон (1950); Хоа Бињ (1951–1952); Дијен Бијен Фу (1954); Тет офанзива (1968); Ускршња офанзива (1972); и коначно Хо Ши Минов поход (1975). Такође је био новинар и министар унутрашњих послова у Вијетмин влади председника Хо Ши Мина, војни командант Вијетмина, командант Вијетнамске народне армије и министар одбране. Такође је служио и као члан политбироа партије Лао Донг.Ђап је изразио дивљење према  јуначком српском народу а посебан презир према предсједнику Русије Јелцину „.

Сљедећа депеша односи се на унутар републичке односе Србије и Црне Горе даровано 7.октобар 2008 .године извјештај  09БЕОГРАД823_а на руке шефу ЦИА-е : КЛАСИФИКАЦИЈЕ: Деборах Менути, политички шеф, ДОС, ПОЛ; РАЗЛОГ: 1.4(Д) 1. (У) Ову депешу су заједно израдиле амбасаде Подгорица и Београд. Резиме 2. (СБУ) Иако историјске, језичке, породичне и друге везе блиско испреплићу народе Црне Горе и Србије, односи између влада остају замагљени несугласицама које пркосе лаком рјешавању. Признање Косова од стране Црне Горе, застој у преговорима о двојном држављанству, српске провокације и међусобна огорченост представљају препреке за његовање продуктивних дипломатских односа. Међутим, последњих мјесеци српски и црногорски лидери су кренули ка нормализацији односа. Билатерална сарадња је и даље јака у областима нижег профила, као што су трговина, образовање, спровођење закона и здравствена заштита. Ипак, упркос позитивним знацима као што је скори повратак црногорског амбасадора у Београд, темпо нормализације биће спор и напоран. Крај резимеа. Осјетљиви односи замагљени Косовом  3. (СБУ) Билатерални односи Србије и Црне Горе – који су већ спорни од одвајања Црне Горе од Државне заједнице са Србијом у јуну 2006. – остају крхки након што је Црна Гора признала Косово у октобру 2008.године Користећи историјски оптерећену терминологију црногорских“ дипломатских односа са Београдом, ограничавајући „увод у Црну Гору“ године прогласила црногорску амбасадорку Анку Војводић персоном нон грата 9. октобра 2008. иако Анка Војводић остаје у Београду, јер живи у Београду. Реакција Србије на признање Црне Горе — предузето је истовремено са Македонијом — била је отежана јер је признање услиједило дан након што је Генерална скупштина Уједињених нација упутила питање Косова на Међународни суд , што је потез који је српски министар спољних послова Вук Јеремић поздравио као велику дипломатску побједу. Званичник српског МИП-а средњег нивоа рекао нам је да Срби признавање Косова од стране Црне Горе сматрају издајом која је слична „видети пријатеља како ти убија сестру“. Иронично, Влада нам је више пута рекла да је изабрала датум за који вјерују да би био најмање болан за Владу Србије, тврдећи да би признање прије гласања Генералне скупштине УН било штетније. 4. (СБУ) Партијски идеолог владајуће црногорске Демократске партије социјалиста (ДПС) Миодраг Вуковић рекао нам је у разговору у Амбасади  да за напетост између двије земље окривљује националисте у Србији. Потпредсједник црногорске Владе  Светозар  Маровић, који се већ мјесецима јавно и приватно залаже за унапређење билатералних односа, рекао је амбасадору Родерику Муру да Влада жели да нормализује односе, посебно зато што „Црна Гора може да помогне Србији те да се он лично противи признању државе Косово “. Сличан рефрен смо чули од бројних високих званичника Владе, од којих нам многи кажу да је Србија на неодрживом путу у „борби против реалности Косова.„ Кораци ка нормализацији .5. (СБУ) Предсједник Тадић позвао је црногорског премијера Ђукановића у посјету након успјешне посјете хрватског премијера Санадера раније ове године . На маргинама априлског енергетског самита у Софији, Тадић је позвао црногорског предсједника Филипа Вујановића у тродневну посјету Србији (крајем маја у малом селу   Л. Попула. 3.600) у Војводини, гдје Црногорци чине 60 % локалног становништва .Приликом ове прве посете црногорског предсједника од стицања независности Црне Горе, Тадић и Вујановић су се договорили да повећају сарадњу у областима инфраструктуре, преноса електричне енергије и борбе против организованог криминала .У присуству премијера Србије  Цветковића, двије стране су најавиле договор да што прије почну заједнички рад на изградњи аутопута између Београда и лучког града Бара у Црној Гори. Неколико недјеља касније, у још једном кораку ка помирењу, Тадић се придружио другим регионалним лидерима у старој црногорској престоници Цетињу на „културном самиту“ југоисточне Европе, чији је домаћин био Филип Вујановић. 6. (Ц) Вујановићева посјета Србији је у београдским спољнополитичким круговима виђена као први корак ка коначној нормализацији односа. Међутим, савјетник Тадића за спољну политику Александар Кнежевић рекао нам је да је Влада Србије разочарана што Вујановић није показао никакву флексибилност по кључним питањима. Владимир Одавић из Управе за сусједне земље МСП-а Србије тврди да су, упркос замрзавању дипломатије на високом нивоу, дипломатски канали нижег нивоа између двије престонице остали отворени. Он је додао да Србија и Црна Гора нису имале веће билатералне спорове, попут реституције имовине или демаркације границе, који би ометали ближу сарадњу. 7. (СБУ) Челник Црне Горе у Београду Игор Грађевић рекао је почетком јуна Карте  Бруш-у да се односи са Министарством спољних послова Србије полако поправљају, али ни близу нивоа прије октобра 2008.гидине .С тим се сложио и савјетник црногорског предсједника за спољну политику Иван Лековић, рекавши да су Вујановићеви састанци у Београду са предсједником Тадићем и премијером Цветковићем важни за изградњу и нормализацију односа Србије и Црне Горе. Лековић је признао да је -признање Косова и даље отворено неслагање, али је рекао да вјерује да Влада Србије „почиње да разумије став Црне Горе“. 8. (СБУ) Влада Црне Горе је крајем јула предложила каријерног дипломату Игора Јововића за сљедећег црногорског амбасадора у Србији. Номинација је добила подршку црногорског парламента, а црногорске просрпске опозиционе странке су похвално говориле о Јововићу,називајући га „стабилном и искреном особом која ће настојати, заједно са црногорским и српским званичницима, да односе две земље подигне на највиши могући ниво“. Јововић ће отпутовати за Београд чим га Влада Србије акредитује, што ће вјероватно довести до обнављања потпуних дипломатских односа до краја овог љета. Дуготрајна неслагања и озлојеђености може се чути међу београдским дипломатским личностима  .Упркос увјеравањима да Србија  „нема отворених питања“ са Црном Гором, низ директних и индиректних питања наставља да боји српско-црногорске односе. Преговори о споразуму о двојном држављанству су овог прољећа доспјели у ћорсокак пошто су обије стране учврстиле своје ставове о томе да ли су измјене закона о држављанству у свакој земљи практичне. Приписујући застој неспремности Србије на компромис, црногорски представник у Београду Грађевић је рекао за Карге Бруш-а да је Црна Гора направила довољно компромиса и да су српски захтјеви супротни црногорском уставу. У одговору, српски званичници су нам рекли да је Црна Гора била неразумна када је тражила да српски закон одобри посебан третман онима са црногорским држављанством (односно, онемогући могућност двојног држављанства за црногорско држављанство). 10. (Ц) Црногорски министар унутрашњих послова Иван Брајовић рекао је амбасадору Родерику Муру“ да са Србијом није постигнут „никакав напредак“, иако је додао да има добар радни однос са српским колегом. Остао је проблем што је Црна Гора била рестриктивна у погледу држављанства, док ће Србија „дати пасош свакоме ко каже да воли Србију“. Брајовић –

. Осим политичких питања, многи Црногорци, посебно међу политичком елитом, негодују због тога што виде као често снисходљив однос Србије према јужном сусједу. Бројни званичници Владе су нам рекли да, иако је поправљање односа са Србијом један од њихових приоритета, они такође намјеравају да остану при свом ставу и да ће наставити да цртају самосталан курс, без обзира на то како Београд реагује. Заврши коментар. Углавном током туристичке сезоне. 14. (СБУ) Црна Гора је други највећи купац српске робе, а Србија највећи трговински партнер Црне Горе. Билатерална трговина износила је 1,48 милијарди долара у 2008. години, што је повећање од 35% у односу на 2007.годину  Инвестиције Србије у Црну Гору износе нешто више од 130 милиона долара, што је чини седмим највећим инвеститором у Црној Гори. Билатералној економској сарадњи, међутим, није помогла ни свјетска економска криза. Трговинска размјена Србије са Црном Гором опала је за 38% у прва четири мјесеца 2009. године, у поређењу са истим периодом прије годину дана. Српски бизнисмен у Црној Гори са добрим везама рекао нам је у јуну да је српски тајкун Филип Цептер изгубио 56% удјела у једној црногорској здравственој компанији због пропуштених плаћања. Још један српски тајкун, Мирослав Мишковић, суочава се са тешким финансијским потешкоћама са својим Делта Цити Мол-ом у Подгорици.  Билатерални односи Србије и Црне Горе остаће компликовани и осјетљиви у догледној будућности. Неуобичајено одсуство било ког српског званичника (са изузетком председника СПО Вука Драшковића) на овогодишњем пријему за Дан државности Црне Горе у Београду јасно је сигнализирало да српска политичка елита још не сматра да су односи са Црном Гором враћени на прави пут. (Заиста, Драшковићево појављивање на пријему за Дан Црне Горе најупечатљивије је обиљежило његово исприповиједање необичне шале у којој Христос поручује Црногорцима „Не радите ништа док се не вратим.“) 17. (СБУ) У Подгорици, чини се, постоји већа спремност да се односи побољшају, али да се не попуштају у бројним трновитим питањима која још увијек раздвајају. Конкретно, питање двојног држављанства — кључно питање за Црну Гору — пркоси брзом рјешавању. Док ће мандатар Јововић вјероватно бити на послу у Београду до краја љета, изгледи за пуне дипломатске односе Подгорице и Приштине успориће приближавање Србији“.

Из приложених депеша ЦИА-е ,Стејт Дипартмента и Српско -црногорске преписке која се фактички  посредно водила преко амбасаде САД-е у Подгорици и Београду јасно се види да је Црна Гора забила нож у леђа својој сјеверној браћи . Стога ће се и наредне деценије многи залагати да Црна Гора повуче признање лажне државе Косово а многи духовни и политички лидери умјесто тог залагања окренуће се практичнијим стварима – конкретно покушају проглашења аутономне цркве у Црној Гори ,задобивши повјерење огромног броја вјерног народа Црне Горе . То ће у годинама које слиједе постати толико очигледно да ће један од духовних руководитеља те идеје у Манастиру Дуга код Подгорице пред само изгласавање Закона о слободи вјероисповијести јединој опште  препознатој Српској посланици у Црној Гори,на њену опаску о Цркви  рећи да пази свој посао ,о чему ћемо се осврнути у наставку . Тиме је поново пуштен Анти-светосавски Дух из Аладинове лампе  Никшићког покушаја оснивања Југословенске православне цркве далеке 1945 .године .- Примитивно четништво и Светосавље  морају бити превазиђени , Бити Србин а не бити Црногорац није могуће у Црној Гори ,Црна Гора мора имати прилично црквене аутономије ,Цетиње је егзархат Пећке патријаршије ( и поред канонски изабраног живог ,здравог и служашчег Српског Патријарха )  и  остале неокомунистичке пароле,нарочито пласиране од стране историјски неписмених људи  парале су уши тих судбоносних дана, свакоме Србину у Црној Гори . Такође дневно опањкавање Србије и њеног лидера  ,који је уједно и лидер цјелокупног  Српског  народа Александра Вучића постаће практично уводна флоскула  грађанске свијести савремених  Црногораца,који су ујутро Срби ,на подне Црногорци а у сутон Југословени  . Једини проблем у свему томе је да су такви грађани  први и потоњи град који су упознали био послератни Титоград .

                           ( наставиће се )