Пише :Дејан Бешовић
Побједа над ДПС-ом није значила крај гоњења Српског народа и наше Цркве у Црној Гори. У свом потоњем интервјуу Руском спутнику еминентни Свештеник Светосавске цркве Прота Момчило Кривокапић је рекао : Много тога људског сам доживио у свим нељудским ситуацијама. Увијек сам говорио, да нисам одрастао у Босни, био бих много жешћи и бескомпромиснији у непотребним стварима, а Српска Босна је учинила да се мало заобли она оштрица из мог љутог карактера кривошијског .Занимљиво је да је мени Котор, као младићу, био мрачан, нисам га волио као Херцег Нови. Међутим, када сам питао зашто сте баш мене изабрали, добио сам одговор који је био својеврстан изазов — глава змије је у Котору“, додаје наш саговорник. У одлуци да пређе у Котор подржао га је и Свети Јустин Ћелијски, код којег је често одлазио у манастир Ћелије.Парох которски војску је морао да служи 18 месеци, јер тадашња власт теолозима није признавала факултетску диплому. Послат је у Нови Сад, а додељен му је пушкомитраљез. За првих шест месеци само може да каже: „Не дао бог душману!“ У касарни су били само теолози и криминалци. „То је био хорор. На уласку су ме питали како је у цивилизацији, а ја сам мислио да они не разликују цивилство од цивилизације. Вредно сам радио на себи, јер сам схватио да ћу бити лузер ако не набијем кондицију, иако сам цео живот био спортиста — лош, али фудбалер са ентузијазном, а не каратиста како многи мисле.“
Поред једног лекара и двојице теолога описмењавао је војнике, држали су аналфабетске течејаве и политичку наставу чије је епизоде често препричавао.„Један капетан је говорио ’у Сан Француској‘, а умјесто сума сумарум рекао би ’сума сумрак‘. Оно што нико од нас неће заборавити, свакако је завршна вјежба на Фрушкој гори, гдје смо избројали свако ребро, али и гдје је један официр ражалован, јер је 600 људи његовом кривицом усред фебруара завршило у болници“, причао нам је свештеник Кривокапић.Након војске 1969. отац Момо се са супругом Смиљком ћерком чувеног Српско -православног теолога Проте Лазара Милина ,декана Богословског факултета и редовног професора , доселио у Котор, где је свако вече требало да прошетају градом како би се знало да је православни свештеник присутан и телом и духом.
„Није то тада било лако, сви погледи су били упрти у нас, пролазили смо кроз топлог зеца, али на сву срећу, није то дуго трајало. Ипак, суочавао сам се са разним провокацијама. На примјеру физичког обрачуна са једним ватерполистом желио сам свима да дам до знања да ако Момо не може да одбрани попа, онда неће ни бити свештеник. Тим потезом сам погодио у менталитет овдашњих становника.“
У Котору до краја живота Момо није могао да разувери народ да је у једном тренутку пребио њих петорицу. Уз осмех нам открива како је то заправо било.
„Питао сам једну групу непристојних младића у кафани ко хоће да се бије, а пошто су ми сви били окренути леђима, само сам изашао напоље. Нисам могао ни да наслутим да је после мене у ту исту кафану ушла друга група младића и обрачунала се са онима који су мени отћутали. Сви ти који су добили батине, ’приписани‘ су мени и тако је остало до данас“, присећа се свештеник Кривокапић .Иако су због корона вируса литије обустављене, отац Момо сматра да ће спорни Закон о слободи вероисповести морати да буде промењен, јер Закон не би ни стартовао да је Митрополија пристала да препусти Буљарицу. У међувремену се појавио, каже он, и нови купац за Михољску превлаку, неки извесни шеик.
„Због тога нам не дозвољавају да обновимо истоимени манастир. Ова власт је продала све и дужна је као нико. Морају да враћају дугове, а алави су“, изјавио је он.Најпријатније ме је изненадио север Црне Горе који чува невероватну културу, али тамо свештеник до скора у мантији није смео да се појави на улици. Овде се води суперинтелигентни рат, људи се полако ослобађају, што доводи до панике. Мило Ђукановић је због страха од отказивања послушности војске и полиције звао у помоћ РОСУ, јер ге је НАТО испалио“, каже отац Момо.Тог 29.априла званично је обнародовано Которски протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић преминуо је 29. априла 2020. године изненада у 76. години. Архијерејски намесник бококоторски, парох которски Момчило Кривокапић обележио је претходне године пола века служења Цркви и народу.Тај догађај биће и преломни у животу Светосавске цркве не само у Боки ,Црној Гори већ и шире .Његов презимењак и тако близак рођак Здравко Кривокапић одмах по упокојењу дао се на посао . Послије побједе на августовским изборима Здравко Кривокапић одмах показује своје право лице . Здравко ће за њемачки дневник DW ће већ 1.септембра изјавити : У односу на национално, Црна Гора даје предност грађанском.Разумијем да суочавање с прошлошћу има смисла само ако се из тог искуства извуку закључци који грађанина чине бољим“, закључио је Кривокапић.Исти Кривокапић који је у предизборној кампањи, да би се додворио Србима, љубио тробојницу, говорио о Србији и Црној Гори као о братским српским земљама, критиковао је одлуке ДПС-а у вези са признавањем тзв. Косова и увођења санкција Русији, сада је постао 300 % грађанин.
На том путу идентитетске трансформације он је у међувремену био 200 % Црногорац.Дужни смо навести шта је о Косову говорио и његов презимењак Прота Момчило Кривокапић: Давно је било када сам први пут био на Газиместану. Има и педесет година… био сам матурант. То је био најснажнији доживљај у мом животу. А било је и косовских божура…брао сам их својом руком“-сјећао се о Видовдану љета Господњег 2018. свог првог сусрета са мјестом на коме се српски народ опредијелио за Царство небеско, отац Момчило Кривокапић:
,,Кажу да су Срби на Газиместану доживјели пораз и да ми као народ славимо поразе. Ако је пораз пут ка Царству небеском- ја сам за то да живим у том поразу“,Надање је наше закопано на Косово у једну гробницу-ријечи су Владике Петра другог ловћенског тајновидца. То је надање која ће васкрснути. Вјерујем у то исто као што је вјерујем да ће се у Аја Софији поново појати Света литургија. Вјерујем, иако то сада изгледа потпуно нереално. То што се ми надамо да ће Косово и Метохија поново бити наше, гледано људским ратиом је потпуно нелогично. Ни о славном Васкрсењу Христовом многи нису морали да вјерују да су жене мироносице стварно видјеле Васкрслог Господа. Али Христос је заиста Васкрсао. Тако ће васкрснути и Косово и Метохија које је срце српског народа и срце Црне Горе и Србије. И зато на Косову се или гине или иде у живот вјечни“-“ Споменути Косово у некаквог независном контексту како то ради усташизована власт у Подгорици је издаја Црне Горе „Ми смо косовског предјељења. Свака сила до времена а Божија свевремена. Могу други народи доћи на Косово али ће са њега срамотни отићи. А ми ћемо бити срамотни ако Косово издамо. Нека нас буде и тројица тамо- али тамо су наше Светиње. Свети Краљ Стефан Дечански и Свети Јоаникије Девички нас чувају. Ту је Грачаница, и црква Богородице Љевишке…Боже која је то љепота!!! Па да ништа друго нема, не само српски народ него цијела Европа, да пред свијетом да прикаже Дечане, Грачаницу, Љевишку имали би сучим изаћ пред Милоша, што наш народ каже. Наш идентитет је оцртан и постоји на Косову и Метохији. Нас нема без Косова. Косово је наш идентитет. У срцу сваког од нас дубоко је урезан Косовски завјет. Он је душа душе Србинове“ .Здравко који је дошао на таласу Литија одмах по побједи на изборима почео је да ревидира ставове и исправља свог великог братственика Борба пише : Развојни пут Здравка Кривокапића у протеклих 40 година постао је парадигма идентитетског инжењеринга у Црној Гори након 1945. На свом путу од Србина до црногорског и на крају грађанина НАТО-а, црногорски премијер је морао да прође кроз сито КПЈ и ДПС.Какав је вишедеценијски политички камелеон Кривокапић је потврдио вештим прилагођавањем духу времена и владајућим кликама.
Оданост комунистичком једноумљу и идејама лажног братства и јединства премијер Кривокапић је одмах по пунолетству потврдио уласком у Савез комуниста Југославије.Као достојан члан Комунистичке партије Југославије и саборац, Кривокапић се дружио са руководством ДПС-а деведесетих и 2000-их, чији је државни службеник био од 2007. до 2016. године.Под ДПС-ом се успињао на друштвеној љествици, што су препознали и цијенили тадашњи премијери Игор Лукшић и Мило Ђукановић, који су га изабрали за предсједника Управног одбора Акредитационог тијела.Кривокапић је у више наврата био члан жирија Привредне коморе за додјелу годишњих награда, а једном их је уручио привредницима ДПС-а. На овим коктелима редовно је пио шампањац са Милом Ђукановићем, Филипом Вујановићем и другим функционерима и привредницима ДПС-а.Након деценија служења под влашћу КПЈ и њеног наследника, ДПС-а, Кривокапић је прошлог лета изненада доживео катарзу, препознао Бога у себи и окренуо се Цркви, на коју су његови бивши послодавци напали свим силама.
У предизборној кампањи заборавља срп и чекић и ДПС коктеле и почиње да љуби тробојке са четири чаше и обилази манастире и цркве широм Црне Горе. Након што је преспавао првих пола године литија, Здравко се политички активирао и уз помоћ појединаца из Цркве стао на чело листе „За будућност Црне Горе“. Као што је имао „смисла“ да буде у правом друштву у правом тренутку, Кривокапић је и овога пута стао на страну Цркве, знајући да може политички профитирати од тога, што се на крају и догодило – постао је премијер Црне Горе.Након што је Цркву искористио за своје политичке потребе, Здравко се окреће НАТО-у, чији је гост чешће у Бриселу него председник САД Џозеф Бајден. Са НАТО говорнице пева хвалоспеве организацији која је пре 22 године убијала невину децу у Мурину и обећава јој безусловну послушност.Он је данас, на састанку са специјалном савјетницом генералног секретара УН за превенцију геноцида, Алис Ваириму Ндерита, похвалио Резолуцију о Сребреници коју је усвојила Скупштина Црне Горе, за коју је својевремено тврдио да је непотребна.Зарад прикупљања ситних политичких поена и додворавања Западу, попут НВО активиста, даје предност грађанском концепту државе над националним, иако је у многим европским земљама тренутно на сцени национално буђење.Шта је следеће? Нека се Здравко Кривокапић прогласи 400 посто ванземаљцем, јер небо је граница када су Здравкови идентитетски вратоломије!Ндерита је похвалио доношење срамне Резолуције о Сребреници.Из Владе је саопштено да је Ндериту рекла да „цјени напоре Црне Горе и њену улогу на Западном Балкану у борби против кршења људских права и кораке које је предузела у погледу спровођења превентивних мјера, посебно када је ријеч о негирању геноцида и ратних злочина“.
У саопштењу се наводи и да је похвалила доношење резолуције о Сребреници у јуну 2021. године.-Ви сте добар пример. „Усвојили сте неколико правних аката који помажу у постизању јединства“, истакао је Ндериту.Друга изјава била је 4.септембра 2020 .године када се одрекао Митрополита Амфилохија ,Русије и Србије у поменутом листу DW : Нијесу ме довели ни Амфилохије ни Вучић ни Русија на власт –гласио је Здравков поклич њемачком употребном тржишту .
Долазак Премијера Здравка Кривокапића у Патријаршију Српску у Београду пратила је права ујдурма .На сајту СПЦ читамо : Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије примио је 27. маја 2021. године, у Патријаршијском двору у Београду г. Здравка Кривокапића, председника Владе Републике Црне Горе.Састанку су присуствовали чланови Светог Архијерејског Синода: Митрополит дабробосански г. Хризостом, Епископ шумадијски г. Јован; као и Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.
У преподневним часовима истога дана, представници Светог Архијерејског Синода и Владе Републике Црне Горе су у потпуности усагласили текст Темељног уговора између Српске Православне Цркве и државе Црне Горе. Представници Владе из Подгорице су, потом, потврдили да ће у послеподневним часовима г. Кривокапић доћи у Београд да би са Његовом Светошћу Патријархом српским г. Порфиријем свечано потписао Темељни уговор. Иста намера г. Кривокапића, Свјтјејшем Патријарху је потврђена усмено из Кабинета председника Владе Републике Црне Горе.После вишечасовног одлагања и обавештавања предстојатеља Српске Цркве о низу потпуно различитих разлога за кашњење поласка из Подгорице, око 21.00 час г. Кривокапић је стигао на договорени састанак. Премијер Владе у Подгорици је изнео нове и до сада неизречене разлоге због којих сматра да се потписивање Уговора мора одложити.
Кривокапић предложио да темељни уговор са СПЦ буде потписан на Цетињу 30. октобра, на дан упокојења митрополита Амфилохија Председник Владе Црне Горе Здравко Кривокапић, који је стигао у Патријаршију СПЦ у Београду, саопштио је да дошао у Београд да лобира да за Митрополита црногорско -приморског буде изабран Епископ Јоаникије .Закључна оцјена Патријарха Српског Порфирија и Светог Архијерејског Синода СПЦ гласила је : Његова Светост је те разлоге саслушао са пажњом, великим стрпљењем, али и још већим изненађењем, ни најмање неувиђајући основаност и оправданост намере премијера Кривокапића да не потпише Уговор што је био једини разлог његовог доласка у Патријаршијски двор у Београду.Кривокапић је опоменут да он није надлежно лице које може одређивати црквену арондацију и утицати на избор Епископа ,Митрополита и осталих отаца Цркве .Његова Светост Патријарх и присутни архијереји су изразили велико жаљење и забринутост за даљи положај Српске Православне Цркве и њеног верног народа, с обзиром на то да једино са њом, иако јој припада апсолутна већина народа у Црној Гори, није потписан Уговор који јој гарантује правни положај, а самим тим верска и грађанска права светосавског народа, што представља чин отворене дискриминације.Српска Православна Црква и њен верни народ и у овим околностима неће одустати од одбране својих права и својих светиња“.11.јануара 2022 .године Здравко Кривокапић је изјавио за Београдску Политику : потписивање Темељног уговора са Српском православном црквом (СПЦ) зависи искључиво од Синода СПЦ, те да са стрпљењем очекује врло брзо потписивање тог документа.
„Мислим да односи између цркве и државе не треба да зависе од политичке ситуације, већ да уговор треба да заштити Митрополију црногорско-приморску, Епископију будимљанско-никшићку…. Ако мене питате ја бих сутра могао потписати Уговор после седнице Владе“.Истог дана огласио се Епископ бачки др.Иринеј Буловић : Српска православна црква неће потписати Темељни уговор са Владом Црне Горе све док је на њеном челу Здравко Кривокапић, рекао је владика бачки Иринеј Буловић у интервјуу листу Печат. Он је црногорског премијера означио као главног кривца за непотписивање Темељног уговора .
„Нажалост, Темељни уговор није потписан. Лично не верујем да ће бити потписан све док је др Здравко Кривокапић председник Владе Црне Горе. Својом тактиком „хоћу, нећу“ и „корак напред, два корака назад“ искључиво је „одговоран“ за то што је Башић тако далеко потписао уговор и поништио је његов непотписивање. формулација – намерно овако формулисана, чини ми се – испада да он није „јео лук ни лук мирисао” већ да Синод у Београду (опет тај омражени, али тако пожељни Београд) не жели да га Споразум је, каже, „у складу са свим захтевима који произилазе из праксе претходно дефинисаних споразума са Светом столицом и Јеврејском заједницом“, а Синод га „још увек разматра“. Орвеловски, ништа лоше у томе: само замениш места истине и неистине, па идеш даље“.Премијер Црне Горе Здравко Кривокапић обратио се јавности отвореним писмом поводом изјава, ставова и саопштења, поводом његове посјете Патријарху Српском његовој Светости, господину Порфирију. Кривокапић је казао да, има државну дужност и личну потребу да због свог народа у Црној Гори и ван ње најотвореније саопшти оно што му је на срцу.Отворено писмо премијера Кривокапића преносимо у цјелости:
„Након мора изјава, ставова и саопштења, поводом моје посјете Патријарху Српске православне цркве, његовој Светости, господину Порфирију, имам и државну дужност и личну потребу да због свог народа у Црној Гори и ван ње најотвореније саопштим оно што ми је на срцу.Свој премијерски пут прихватио сам због народа и побједе над прљавштином у којој душа народа проналази пут ка истини и онда када јој истину упорно заклањају.Свој премијерски пут, прихватио сам због благослова Митрополита Амфилохија, да будем предводник наше борбе за љубав, на светован начин, у којој је величанствено побјеђивао.
Прихватио сам овај пут у животу у ком сам већ имао све, ван ког ми, сем Бога, ништа није ни требало, прихватио сам да будем несхваћен и осуђиван јер и то је био позив на промјену за којом је Црна Гора вапила, и ја сам вапио, за слободом, у којој нам више нико ништа не може одузимати, у којом нам више нико ништа не може забрањивати, након хиљада и хиљада научених па предаваних професорских лекција одлучио сам да будем слуга свом народу.Имовина Српске православне цркве, али и светиње осталих вјерских заједница тиме су коначно заштићене од свих који су жељели да одузимањем Светиња за себе уграбе грошеве по којима ће их будуће генерације познавати.
У име Владе и државе Црне Горе закључићу Уговор са Српском православном црквом, мојом црквом, у мојој земљи, иако он није темељ ни услов заштите црквене имовине. Црквена имовина усвајањем Закона о слободи вјероисповијести је заштићена али закључење Темељног уговора представља цивилизацијски чин реализован са Исламском заједницом, Јеврејском заједницом и Светом Столицом, али гле чуда не само са Српском православном црквом.
Закључивање овог Уговора је обавеза и потреба правде и народа и Бога који не познаје народности али познаје једнакост. Потреба мог Патријарха, мог Митрополита и мог Владике Јоаникија, је и потреба Црногорског Премијера, који је вјерник и човјек који дише дух свог рода, иако ми се то често спочитава као гријех.
Закључивање овог Уговора је потреба нашег Митрополита Амфилохија, чији благослов над свим нашим душама осјећам као највећи дуг да се борим за оно што је он несаломљиво, непокорно бранио, непослушност према политичким и свим другим уцјенама, према наметању игре која вуче конце ван Црне Горе и ван Српске православне цркве.
Да сачувам његову сјену урадићу све, али не пристајем и нећу пристати да било ко потире Благослов Митрополита и обрачунава се са његовом јасно израженом вољом.
Из најбоље жеље и показивања најбоље воље да до потписивања Уговора дође.
Отишао сам код Патријарха Порфирија и поред здравствених проблема своје супруге, не слутећи да тиме улазим у политичку игру, одавно започету ван Српске православне цркве, његове Светости и Владике Јоаникија, о којој ни они, а у то најискреније вјерујем, као ни ја нису знали ништа, отишао сам из жеље да разговарамо о поменутом Уговору.
Предложио сам 30. октобар као могући термин потписивања Уговора, могући а не искључиви термин, једино и искључиво из жеље да тиме одамо почаст Митрополиту Амфилохију, на годишњицу његове свјетовне смрти, предложио његовој Светости да сам одреди датум потписивања, ако жели и прије тог датума, отворено наводећи формалну чињеницу да Уговор не могу потписати прије одржавања сједнице Владе на којој би текст Уговора био усвојен, да се о њему морају изјаснити сви чланови Владе, а не само ја.Мој живот сам посветио породици, цркви и професији. Гнушам се и помисли да неко може и помислити да ја, Здравко Кривокапић, могу и желим довести у питање потписивање Темељног уговора, који је и мој лични темељ.Признајем, непрагматично, али само из срца и дубине душе изразио сам жељу да будући Митрополит буде Владика Јоаникије, сматрајући то мјером сопственог осјећаја да путујући ка светим Владикама будем најискренији, како се то једино и може путујући ка Патријарху и владикама, гдје је мјесто истини и правди.
Наш разговор смо завршили у добром расположењу и атмосфери дијалога, уважавања и пријатељства.На том путу браним Светиње своје прошлости и своје будућности, моје светиње. Као мандатар обећао сам да ће први задатак наше Владе бити предлагање другачијег Закона о слободи вјероисповјести, закона мира и правде, а када је усвојен од стране Парламентарне већине, на дан рођења нашег Светог Василија Острошког, мој народ је побиједио зло.У још једној, колико сада видим, политичкој игри која се отворено одиграва ван Српске православне цркве, упорно сам у медијима јавности Србије и Црне Горе представљан као, за једне издајник свега народног, за друге свега српског, за треће свега црногорског, а сада, коначно и свега црквеног, јер то је мјера такве игре, да једино није издајник онај који слијепо прати упуте и политику чији експонент је Демократски фронт. У позадини тога, а то народу Црне Горе сада отворено говорим, једну од главних улога игра управо лидер Демократског фронта, господин Андрија Мандић, који је директно и лично вршио притисак да се избор Митрополита одгоди до реконструкције Владе.
Није Здравко Кривокапић, а то народ Црне Горе мора јасно знати, синоћ Патријарху рекао било шта што би угрозило интересе Црне Горе, нити интересе вјерника Српске православне цркве, али је Здравко Кривокапић очигледно угрозио интересе Демократског фронта.
Нисам пристао на такве уцјене, јер Владу Црне Горе и Црну Гору, док сам Премијер нико неће уцјењивати, па ни дио парламентарне већине, којој потписивање овог Уговора, сада је јасно као дан, служи као изговор за рушење Владе.Бићу потпуно директан: господо лидери Демократског фронта и сви који се кријете испред или иза њих немојте мене учити о мојој вјери и о мојој цркви. Ваш однос према Цркви, Митрополиту Амфилохију а тиме и народу Црне Горе исказали сте на састанку под Острогом непосредно након парламентарних избора.Био сам дужан да не пристанем на овакву политичку подметачину које вјерујем синоћ нису биле свјесне ни моје владике, па ни мој Патријарх.Због пуне истине, али и одговорности које ове ријечи носе са собом, народу Црне Горе желим да саопштим и објасним ову политичку подметачину.Као премијер из народа радим и радићу по савјести и срцу и нећу пристати да будем пион у политичкој игри дијела парламентарне већине. Терет и вољу свог народа носићу онако како ме је учио блаженопочивши Митрополит Амфилохије, у вјери да ће истина на крају наћи пут до срца свих који у њу вјерују.
Тако ми Бог помогао.
Предсједник Владе Црне Горе проф. др Здравко Кривокапић“.
Огласио се и вођа Нове Српске демократије Андрија Мандић у пљеваљском информеру 11.јануара 2022 .године : Када је у питању Основни споразум, мора се констатовати да је Кривокапић заиста обичан лажов. Жао ми је због тога. Има љепших и љубазнијих ријечи да се опише неко ко избјегава истину, али ово је наша права народна ријеч, јер Истина воли да се каже једноставним ријечима јер је и сама једноставна.Око Темељног уговора Кривокапић је све распоредио, и живе и мртве, и свете и обичне, и савезнике и душмане, и народ и Цркву. Све их је издао говорећи једно, а радећи друго. Једнима је давао обећања, а са другима склапао договоре како да прекрши своје обећање, да превари себе и своје најближе који су му вјеровали.И сада када је ухваћен у лажи, за сопствене лажи, обмане јавности и издају тражи кривца у другима, не бирајући ријечи да их оспори, оптужи, окриви, па и сам врх наше свете Цркве. Кад паднеш, не видиш како су други високо, а ти ниско, па ти се онда чини да су и они морално посрнули и пали да би пред собом сакрили судбину и људски пораз.Здравко Кривокапић о свему прича, свима држи лекције, на све има одговор, осим на једно најважније питање – зашто није потписао Темељни уговор када је, како каже, био за њега? Дакле, истина је само једна, и ниједна друга. Кривокапић није хтио и не жели да потпише Темељни уговор. Нико други не може да сноси посљедице његовог политичког, духовног и моралног пада.Ништа од онога што је синоћ рекао у свом замршеном и патетичном изливу „поштења“ није тачно, јер је једини разлог због којег је дошао у Патријаршијски двор био да потпише Уговор о поништавању гоњења Цркве са Његовом Светошћу. То се каже у саопштењу Патријаршије, и не само то.
У саопштењу се истиче да је Кривокапић у јутарњим сатима потврдио да долази на потписивање Темељног уговора са Његовом светошћу. Кривокапић, као грогирани боксер, заборавља шта је једнима рекао, а шта другима, а када су лажи у питању треба му добро памћење, па је заборавио да је јуче, у току дана, и сам владика Јоаникије саопштио да је од Кривокапића тражио да испуни обећање и потпише споразум.Да, да… све му је ово испричао уважени Владика Јоаникије, из чега се с разлогом може закључити да Кривокапић није човјек који држи обећања и да му се не може вјеровати, а да је Андрија Мандић сушта супротност овим карактерним особинама Здравка Кривокапића.Кривокапић је склон политичким играма против Цркве које нису добронамерне, а Андрија Мандић није. Андрија Мандић је увек слушао своју Цркву, чак и када је то било на његову личну штету. Кривокапић је само добио од Цркве, а први пут када је морао да преузме макар и мали лични ризик, одмах га је издао. И даље глуми и прави се да није чуо све те захтјеве, да није разумио договоре. Понавља колико је лојалан свима у Патријаршији, свим епископима, а посебно владици Јоаникију, не размишљајући о томе колико су разочарани његовом издајом, лажним обећањима, обманом да потписивање треба одложити за неки други пут.
Не жели да одговори зашто чекати и не журити, осим ако вам је стало да СПЦ буде у неравноправном и подређеном положају.Свима је јасно да за то што споразум није потписан нису криви Андрија Мандић и ДФ, већ Кривокапић, те га зато позивам да у име великог и моћног ДФ-а затражимо опроштај од Патријарха Порфирија и Владике Јоаникија за срамоту коју нам је недавно нанио у Патријаршији да одмах потпишемо темељни споразум. А ако га, како се већ чуло у јавности, Алекса Бечић и Дритан Абазовић спрјечавају да потпише уговор, он то не треба да крије, већ да то јавно каже читавом народу“ .
