Пише :Дејан Бешовић

Велика криза избацила је Црну Гору на површину Европске медијске сцене .Перспективна Нато демократска држава  у предворју Европске уније ,нашла се пред сломом . Закон о примању светиња СПЦ -и изазвао је готово нови братоубилачки рат  .Ни Србија није била поштеђена. .Избори за народне посланике Републике Србије 2020. године били су расписани за 26. април, исти дан када и локални и покрајински избори.Ипак, усљед избијања пандемије вируса корона и проглашења ванредног стања, термин њиховог одржавања помјерен је за 21. јун 2020.године .Период прије расписивања избора обележили су грађански протести. Протести су довели до промјена на опозиционом дијелу спектра и најава бојкота институција и избора по дотадашњим условима. Преговорима власти и опозиције у посредству посланика Европског парламента значајно је измијењено изборно законодавство. Бројни парламентарни и ванпарламентарни политички субјекти су бојкотовали изборе, укључујући и најјачу опозициони коалицију Савез за Србију. Ово је резултирало најмањом излазношћу на парламентарним изборима у Србији од увођења вишепартијског система 1990. године. Коалиција предвођена Српском напредном странком је освојила једну од највећих парламентарних већина у Европи.Домаћи и међународни посматрачи избора  забиљежили су “ Да су избори спроведени ефективно и да су испунили минималне демократске стандарде, али уз нерегуларности које су утицале на резултате и излазност“ ОЕБС је навео да бројне препоруке везане за изборне услове и администрацију нису усвојене, истовремено критикујући и неравноправну медијску заступљеност власти и опозиције “ .Предсједник Србије, Александар Вучић је 4. марта 2020. године расписао изборе, а од тада почињу да теку законом предвиђени рокови у вези са изборним радњама.Према актуелном законодавству, све листе морају да прикупе најмање 10 000 бирачких потписа, да би њихова кандидатура била прихваћена од стране Републичке изборне комисије (РИК).Посланички мандати ће бити распоређивани Д’Онтовим системом највећих количника. С обзиром на турбулентне политичке догађаје, те најаве бојкота већег дијела опозиције, представници власти су измијенили вишедеценијско изборно законодавство, па је тако нешто више од два месеца приме законског рока за одржавање избора, цензус спуштен са 5 на 3% а то се такође се примјењује и на локалним изборима. Додатно, захваљујући амандману опозиционе посланице Гордане Чомић, предвиђена је квота, према којој ће свака листа морати да кандидује најмање 40% жена.Након покушаја међустраначког дијалога на Факултета политичких наука Универзитета у Београду у посредовању невладиног сектора, организовани су преговори са циљем побољшања изборних услова којим је посредовала делегације Европског парламента. Након три рунде дијалога, посланици Европског парламента су констатовали да у том тренутку није било услова за фер и поштене изборе, али да је потребно време да се имплементирају договорене мјере.Те мјере подразумијевале су :

–Ограничавање употребе јавних ресурса у политичке сврхе;

15. марта 2020.године уведено је ванредно стање усљед избијања пандемије вируса корона, тако да је одржавање избора било упитно. Према Уставу Републике Србије, Народна скупштина није могла бити распуштена. По укидању ванредног стања 6. маја, избори су заказани за 21. јун 2020.године .На предсједничким изборима 2017. године је Александар Вучић, кандидат владајуће коалиције и тадашњи председник владе је остварио побједу у првом кругу са освојених 55,08% гласова. Прелиминарни резултати избора су већ сјутрадан, 3. априла 2020.године , иницирали вишенедјељне протесте. Према извјештају бројних домаћих и међународних организација, идентификоване су бројни недостаци током изборног процеса, а извештаји наводе неизбалансирано извештавање медија, притиске на бираче и запослене у државним институцијама и злоупотребу јавних ресурса за спровођење кампање. Организације које су пратиле изборни процес, као и Европска комисија су нагласили да је постојала изразита диспропорција у погледу заступљености председничких кандидата у медијима.Они су указали на генералне проблеме у погледу политичких и медијских слобода у Србији током власти Александра Вучића.У оваквим закључцима предњачили су западни посматрачи :Oебс,Фридомхаус ,Фридомворд ,Амнести интернешенел ,Медија центар  за Србију у Нато пакту ,дневни лист Данас,ТВ N1,Удружење независних новинара Србије ,Civicus ,Krik ,nova.rs ,Фонд за хуманитарно право и Журнал за Eвропску Србију  Домаће про-Западнд  посматрачке мисије су констатовале сличне неправилности и на низу локалних избора, организованих током 2017. и 2018. године.N1 Србија  доноси чланак : У новембру 2018. године су пре трибине у Крушевцу физички нападнути припадници странака из Савеза за Србију, а у инциденту је повређен Борко Стефановић. Овај догађај је био директан повод за вишемесечне протесте широм Србије, као и у градовима насељеним српском дијаспором, због оптужби за пораст политичког насиља од стране власти. Већину учесника нису чиниле присталице ниједне политичке странке, а најчешћи мотиви за излазак на протесте чине изостанак медијских слобода и корумпираност власти. Путем прогласа и позива на организовано учешће, подршку протестима су пружали академски радници, радници у култури, синдикати и студенти. Паралелно са одржавањем протеста, Александар Вучић и представници владајуће коалиције су организовали серију митинга у склопу кампање „Будућност Србије”.Nova .rs пише : Почетком фебруара 2019. године, већина парламентарних и ванпарламентарних странака опозиције је као одговор на протесте потписала тзв. Споразум са народом, којим се обавезала да напусти све институције примарно Народну скупштину Републике Србије, те да бојкотује све изборе под дотадашњим условима.Након најмасовнијег протеста одржаног 13. априла у Београду је представљен експертски тим састављен од нестраначких личности, који је два месеца касније објавио уобличене захтеве грађанских протеста у виду 42. препоруке и 6 закључака везаних за изборне и медијске услове. Организатори протеста су 3. септембра саопштили да због неиспуњавања ниједне препоруке позивају грађане и странке у Србији да бојкотују парламентарне изборе“.

ЦРТА, организација која је посматрала изборни процес је закључила да су избори “испунили минималне демократске стандарде, али њихово одржавање угрожава демократију јер ће сваки нови изборни циклус бити лошији”.Они су забележили двоструко више неправилности и инцидената у поређењу са претходним изборима, тврдећи да су нерегуларности могле да утичу на резултате и да би укупна излазност без њих била око 45%. ЦеСИД је у извјештају навео Да су избори уважили основна људска права, али да је политичка компетиција била ограничена због бојкота опозиције и губљења дистинкције између активности јавних функционера и функционера владајуће политичке странке. Период ванредног стања због пандемије вируса корона је био строго критикован и назван “кампањом пре кампање”.Забиљежене су нерегуларности, укључујући и оне озбиљне као што су вођење паралелних бирачких спискова, вршење утицаја на бираче да гласају на свим нивоима избора, присуство неовлашћених лица на бирачким местима, сукоби на и у близини бирачких места.

Према извештају ОЕБС-а, они су закључили да су избори спроведени ефективно, упркос изазовима услед пандемије, али да је забрињавајућа доминација владајуће странке, укључујући и у медијима. Они су навели да бројне препоруке од стране њихове Канцеларије за демократске институције и људска права нису усвојене, рачунајући оне везане за изборни администрацију, медија финансирање кампање и санкционисање кршења изборних услова.Ипак, неке препоруке су испуњене, али су кључни амандмани су усвојени на брз начин и без претходних консултација, тиме ограничавајући инклузивност процеса. Такође, ОЕБС је забележио „недостатак разноликости политичких погледа у традиционалним медијима, нападе и притисак на критичне новинаре и редакције, као и могуће мешање страначке кампање и медијског покривања одговора на кризу изазвану пандемијом корона вируса „.Политички научник Флоријан Бибер изјавио је :Да је Српска напредна странка превазишла Јединствену Русију и постала “највећа владајућа већина у Европи након Белорусије”, као и да Европска унија не би смела да се претвара да се “фарса од избора” није догодила у Србији. Предсједник Европске народне странке, Доналд Туск, као и Себастијан Курц, Канцелар Аустрије, и Виктор Орбан, Председник Владе Мађарске, јавно су честитали Александру Вучићу на убједљив8ј  побједи.Умјесто било каквог нашег коментара изнијећемо резултате избора у Србији 21. јуна 2020 .године : -ИЗБОРНА ЛИСТА

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ – ЗА НАШУ ДЕЦУ 1.953.998 гласова  60,65% -188 мандата ;

-ИЗБОРНА ЛИСТА ИВИЦА ДАЧИЋ – „Социјалистичка партија Србије (СПС), Јединствена Србија (ЈС) – Драган Марковић Палма” 334.333 гласова 10,38% 32 мандата ;

ИЗБОРНА АЛЕКСАНДАР ШАПИЋ – ПОБЕДА ЗА СРБИЈУ 123.393 гласова  3,83% 11 мандата ;

Претходно је на председничким изборима 2.априла 2017.године   Александар Вучић освојио 2.012.788 гласова  или 56.01 % а његов противкандидат Саша Јанковић 597.728 гласова или 16,63% . Мишљења смо да је сваки даљи коментар излишан .

Што се тиче Црне Горе на претходним предсједничким изборима одржаним 2018. године побиједио је Мило Ђукановић, лидер Демократске партије социјалиста (ДПС), са 53,9 одсто гласова у првом кругу. Мило Ђукановић је био подобан за реизбор, јер је свој први председнички мандат (1998−2003) провео прије обнове независности Црне Горе 2006. године Предсједнички избори су одржани у јеку најдубље политичке кризе са којом се Црна Гора суочила од независности од Србије 2006. године, при чему парламент не може да формира нову владу након што је у августу 2023. срушио владу премијера Дритана Абазовића, а Ђукановић се залагао за нову скупштину. Мило Ђукановић, лидер ДПС-а, више од три деценије је владао Црном Гором или као премијер или као предсједник. Иако се сматра прозападним, током свог дугог времена на власти био је умијешан у бројне корупционашке афере и многи су жељели  да га виде ван политике. Била је то горљива жеља да се Ђукановић и ДПС отјерају са власти који окупљају три идеолошки разнородна опозициона савеза и формирају прву владајућу коалицију у независној Црној Гори која је искључила дуго владајућу Ђукановићеву странку. Коалиција, која варира од крајње десничарске и проруске до прозападне и грађанске, добила је већину у парламенту након парламентарних избора у августу 2020.године Јаков Милатовић је био независни члан технократског кабинета, док је лидер  Демократски фронт Андрија Мандића био међу странкама које су га подржале у парламенту. Међутим, осим снажне жеље да се ДПС и њен лидер скину са власти, чланови коалиције су имали мало тога заједничког и нијесу били у стању да спроведу реформе. Парламентарна криза довела је до упражњења или статуса привремене службе неколико великих државних институција, укључујући статус службеника владиног кабинета и државног тужилаштва и најзапаженије упражњено место у Уставном суду. Како се „анти-ДПС“ скупштинска већина распала, очекивало се да ће се Ђукановић и његова партија вратити на власт. Међутим, локални избори одржани у неколико општина током 2021. и 2022. године показали су да странка умјесто тога губи подршку народа. Губитак већине ДПС-а посебно у главном граду Подгорици виђен је као казна за Ђукановића, прилично контрапродуктивну улогу у текућој политичкој кризи у земљи. Избори су били одржани јер је земља захваћена једногодишњим политичким ћорсокаком обиљеженим изгласавањем неповјерења у двије одвојене владе и свађом између парламентарне већине и бившег предсједника Ђукановића око именовања новог мандатара. Ђукановић, Милатовић и Мандић се виде као најјачи од седам кандидата и једини који имају реалне шансе да прођу у други круг, преносе медији. Функција предсједника је у Црној Гори углавном церемонијална, али предсједничке изборе 2023.године  многи су видјели као барометар за предстојеће ванредне парламентарне изборе, које је бивши предсједник Ђукановић заказао за 11. јун 2023. године, распуштајући парламент неколико дана прије првог круга предсједничких избора у Црној Гори. који је кандидовао за свој трећи мандат шефа државе.Подгоричке Вијести доносе текст 8.фебруара 2023 .године : Актуелни предсједник Мило Ђукановић, који је и лидер највеће парламентарне странке ДПС, има право на реизбор. Међутим, ни Ђукановић ни његова странка нису саопштили јавности да ли планира да изађе на изборе, док се Ђукановић на крају није огласио 24. фебруара, два дана прије истека рока за подношење кандидатура. Претходно се у оквиру Ђукановићеве странке залагала и потенцијална кандидатура одлазећег градоначелника Подгорице Ивана Вуковића и бившег премијера Душка Марковића.Марковића.Након низа неуспјешних покушаја да са ДПС-ом и осталим партијама у оквиру самопроглашеног „суверенистичког блока” предложи заједничког кандидата, Социјалдемократска партија (СДП) је 9. фебруара одлучила да предложи свог кандидата, народног посланика Драгињу Вуксановић, која је већ кандидат странке на претходним изборима 2018.године, када је неочекивано освојила преко 8% подршке бирача.СДП се у почетку залагао за заједничку подршку кандидатури Милице Пејановић-Ђуришић, амбасадорке Црне Горе при Уједињеним нацијама, или неког другог „некомпромитованог независног кандидата“, док су мање странке ЛП и СД биле спремне да беспоговорно подрже изабраног кандидата од стране ДПС-а. Предсједничким изборима претходили су локални избори у октобру 2022. године, који су резултирали лошим резултатима Ђукановићеве странке, која је први пут од 1990-их изгубила власт у 11 од 14 општина у којима су одржани избори, укључујући и главни град Подгорицу. Ђукановићев ДПС је и на локалним изборима 2020, 2021. и 2022. године, први пут од оснивања, остао без градоначелничке функције у великој већини општина, што је пратило и пад подршке јавности, због чега су многи од предстојећих избори су названи „најнеизвеснијим од црногорске независности“.Убрзо након тога, покрет  „Европа сад“ је номиновао Јакова Милатовића, бившег министра привреде у Влади Здравка Кривокапића. Међутим, његова кампања није прошла глатко. На Цетињу, бившој престоници Црне Горе, група од 30-ак људи напала је Милатовића на путу на предизборни скуп, дан након прве изборне дебате емитоване 11. марта на националном каналу.Након чега је услиједило објављивање лажних вести, дезинформација и негативна кампања против Милатовића и чланова његовог покрета, као и неких невладиних организација и западних страних представника који су критиковали напад, који су на Интернет пласирали углавном медији, организације и активисти који подржавају актуелног председника Ђукановића., док су поједини  појединци блиски Ђукановићевој странци подржали или релативизовали напад, називајући га „мирним протестом грађана“. Европа сад тврди да је групу организовао ДПС. Друга група људи, такође оптужених да су присталице ДПС-а, покушала је да спријечи Милатовићев састанак са присталицама у граду Никшићу протеклог викенда кампање“. Њемачки дневник DW пише : Пошто и Ђукановић и Милатовић имају за циљ да заузму проевропски центар, дебата се свела на питање политичког искуства насупрот стручности стеченој ван политике. Ђукановић је рекао да ће избори одредити да ли ће се Црна Гора „развијати као модерна европска држава, или ће прихватити позицију која понизно служи интересима других држава“. Он је упоредио гласање од 19. марта са оним 1997. године када је први пут изабран за председника, истичући свој статус једног од најдуже владајућих лидера у Европи. С друге стране, политички новајлија Милатовић је рекао да је вријеме да Црногорци гласају за људе који имају знање и стручност. Као отклон од идентитетских питања која су дуго доминирала државном политиком, он у свом програму истиче економски развој земље, досљедно се издвајајући снажним антикорупцијским порукама од актуелног предсједника Ђукановића и његовог ДПС-а. Кандидат просрпске деснице Мандић оспорио је Милатовићеву тврдњу да су Црној Гори потребни стручњаци, рекавши да Ђукановића са власти може збацити само неко искусан у политици као што је он, попут Ђукановића, Мандић се политиком бави од 1990-их. Бивши председник Скупштине Алекса Бечић, четврти од седам председничких кандидата, који се кандидују на центристичкој платформи, рекао је да „интереси Црне Горе треба да буду на првом месту, а интереси партија и кандидата по страни“. Кандидат Социјалдемократске партије Драгиња Вуксановић једина је жена која се такмичи за ту функцију. Ђукановић се у кампањи државнички представљао и истовремено одавао утисак да ће „земља упасти у хаос и пропаст ако буде поражен“.Контроверзно јер је Црна Гора постала све више корумпирана током Ђукановићеве три деценије владавине, а ауторитарност његовог руковођења изазвала је неслагање међу представницима ЕУ. Андрија Мандић је до сада био „вјечна опозиција“ у црногорској политици. Мандић је одавно познат не само као присталица заједничке државе са Србијом, већ и као тврдокорни српски националиста и противник евроатлантских интеграција Црне Горе. Свакако да се Мандић на кришке одваја од својих радикално просрпских ставова и тражи пут ка политичком центру, декларативно прихватајући чланство Црне Горе у НАТО и подржавајући чланство Црне Горе у ЕУ. Ђукановић је на крају кампање изјавио да Демократски фронт и његов лидер Мандић „нијесу били неприхватљив партнер за будућу сарадњу„.У међувремену, није било институционалне реакције на тужбу појединих невладиних организација и грађанских активиста Уставном суду на Ђукановићеву кандидатуру, наводећи да се не може кандидовати за трећи мандат и тврдњу да је Републичка изборна комисија погрешно протумачила закон потврђујући Ђукановића. Међутим, ово тумачење је контроверзно као када је Ђукановић био председник између 1998. и 2002. године када је Црна Гора била дио државне заједнице са Србијом.У недељама приме првог круга 19. марта, било је наговештаја да би Русија могла да покуша да се умеша у гласање Црне Горе. Габријел Ескобар, замјеник помоћника америчког секретара који надгледа политику према земљама Западног Балкана, укључујући Црну Гору, упозорио је да ће Русија покушати да интервенише на председничким изборима, изазивајући унутрашње тензије и сукобе у периоду до избора 19. марта. Ескобар је рекао да ће Русија користити традиционалне канале за дезинформације. Црногорски дигитални форензички центар је у марту тврдио да је руска интервенција у црногорској политици ојачала након општих избора 2020.године , када су велике проруске странке постале дио владајуће коалиције. Већ су била упозорења на могуће изборне преваре јер бирачки списак није ажуриран упркос открићима још 2020. да је било више од 50.000 „фантомских бирача“. Процес гласања ће посматрати мисија ОЕБС-а.

У првом кругу избора Мило  Ђукановић освојили је  119.673 гласова  -35,37%

Јаков Милатовић 97.858 гласова -28,92%

Андрија Мандић 65.386 гласова  -19,32%

Алекса Бечић  37.561 гласоваЈедини изборни ТВ дуел између предсједничких кандидата у другом кругу, Мила Ђукановића и Јакова Милатовића, заказан је за 31. март у продукцији Националног јавног сервиса Црне Горе (РТЦГ) и био је директно емитован на каналу ТВЦГ1.Дугогодишњи актуелни предсједник Ђукановић је други круг председничких избора приказао као „избор између независне Црне Горе и земље коју контролишу сусједна Србија и Русија “, називајући то „одлучујућом битком за опстанак Црне Горе“, рекавши да „не планира да изгуби изборе“, те да се може очекивати да ће он предводити своју странку на предстојећим ванредним парламентарним изборима. Ђукановић је инсистирао да бирачи бирају и да ли ће Црна Гора „напредовати ка ЕУ интеграцијама или ће наставити да посрће, као што је био случај у протекле двије године“, пошто је његов ДПС срушен након 30 година власти. Милатовић, који је био у Кабинету Кривокапића, првој пост-ДПС-ској  влади, казао је  да су Ђукановић и његова странка „девастирали Црну Гору током своје владавине, дозвољавајући криминалу и корупцији да прогутају друштво“. Ђукановић је свог противника Милатовића оптужио за „брутални популизам”. Милатовић је прогласио Ђукановићеву еру завршеном, залажући се за потребу промјена и обећавајући бољу будућност. Посматрачи кажу да је Милатовић, политички новајлија који је служио у влади изабраној након парламентарних избора 2020.године , али се касније одвојио од владајуће коалиције, стекао популарност због свог независног поријекла и фокусираности на свакодневне проблеме. Милатовић је након гласања рекао да Ђукановић симболизује „политике подјела из прошлости„, те да је гласање кључно за будућу Црну Гору која ће бити „богатија, праведнија, љепша и равноправнија“.Оба кандидата залагала су  се за наставак приступања Црне Горе Европској унији. Ђукановић, који је доминирао црногорском политиком 33 године, суочио се са изазовом након што су се двије владе срушиле у року од годину дана, и ривалом у другом кругу Милатовићем, прозападно оријентисаним бившим министром економије који је обећао нови почетак након годину дана политичког застоја, залажући се за ближе везе са обијема европском унијом  и сусједном Србијом. Иако је предсједништво у Црној Гори углавном церемонијална функција, оно има кључна овлашћења за именовање премијера, распуштање парламента и расписивање избора, а аналитичари су видјели значај другог круга гласова јер би то могло сигнализирати политичку реконструкцију уочи пријевремених парламентарних избора у јуну. Који год кандидат да побиједи, очекује се да ће значајно повећати шансе његове странке на изборима у јуну. Након објављивања првих прелиминарних резултата првог круга, Ђукановић је изјавио да „не планира да изгуби изборе“, очекујући „масовну подршку бирача дијаспоре“ у другом кругу, називајући их „својим резервоаром гласова“. Милатовић је критиковао те изјаве, називајући такве наративе: „ Манипулацијом и непоштовањем црногорских бирача који живе у иностранству, углавном сачињених од економских имигранта са Запада, окривљујући и одговорност Ђукановићевог бившег режима за економску емиграцију из Црне Горе“.Ђукановић је критиковао Европску унију што је наводно дозволила Русији да шири свој утицај на Западном Балкану, рекавши да је нестабилни регион постао платформа за антизападну политику због немара ЕУ. Ђукановић је навео да је владајућа коалиција која је дошла на власт након промјене режима 2020. године „економски и финансијски девастирала Црну Гору“, због „њихове анти-ЕУ политике“. Коалициона влада се обавезала да ће Црна Гора остати на свом путу Европске уније. Милатовић је, уз подршку владајућих партија у другом кругу, изразио снажну подршку земљи која тежи чланству у ЕУ. Ђукановић је рекао да „политика владајуће већине показује другачије“. Ђукановић је релативизовао и бројне случајеве корупционашких афера, које је током његовог руковођења Црном Гором доживљавало као кључни проблем, рекавши да корупција „постоји у свим земљама свијета“. Ђукановић је током кампање изнео оштре оптужбе на рачун свог противника, наводећи да Милатовић „уништава животе људи“, чак и да је „одговоран за смрт“ током пандемије КОВИД-19. Ђукановић је у више наврата оптуживао Милатовића да је, некако тајно, „радио за великосрпски пројекат“ и за то примао новац, не образлажући те наводе, док су активисти и функционери Ђукановићеве странке свакодневно ширили тврдње да је кандидат Европе сада! покрета који заправо „ради за интересе Србије и Русије“, називајући Милатовића „антицрногорским и антиевропским кандидатом“, као и оптужујући га да наводно „угрожава националне интересе, суверенитет и независност Црне Горе“. Аналитичари наводе да је за скоро све изборне циклусе у Црној Гори од увођења вишепартијског система 1990. године била карактеристична негативна кампања, наводећи је као један од разлога што Црна Гора још није изграђена у пуну либералну демократију., а да су најчешћи узроци „страх од конкуренције и слабост кандидата владајућих“ током деценија бившег режима на челу са Ђукановићем. –Вијести .Милатовић је у одговору рекао да „Ђукановић плаши грађане препознатљивим методама негативне кампање“, називајући га „лажним заштитником нације“ и „диктатором прошлости“. Он је додао: „Сасвим је јасно да је дошло вријеме када снаге окупљене око идеје боље Црне Горе побјеђују на свим нивоима, на идеји која почива на слободи, правди, животном стандарду и економском напретку“. Министарство унутрашњих послова је 23. марта потврдило да је председничком кандидату Милатовићу додијељена полицијска заштита, коју је његова организација затражила због страховања да је био физички угрожен. –Муп ЦГ 202-1/2023 . Невладине организације промонтенегринске провинијенције које су посматрале изборни процес забиљежиле су медијску негативну кампању, спиновање и дезинформације,“ које су углавном гурали српски и црногорски националистички медији повезани са Ђукановићевом ДПС-ом и ДФ-ом Андрије Мандића“ .Други круг председничких избора одржан је 2.априла 2023 .године

Јаков Милатовић освојио је 221.592 гласова  -58,88% а Мило Ђукановић 154.769 гласова – 41,12% .Захваљујући гласовима Срба и позиву Андрије Мандића -Мило Ђукановић изгубио први пут послије јануара 1989 .године .

                          ( наставиће се )