Пише: Дејан Бешовић
Другу засебну групу у братоношком племену чине становници села Лутова. Њих има 50 породица, од којих само 5 породица браства Гогића можда нису истог поримекла с осталим Лутовцима, а сви други чине једно браство. По њиховом казивању поријеклом су од некога капетана Гојка, који се из Пирота у Србији доселио у Брда, а његов син Никола са сином Пипом дошао јо у Лутово (и то у Доње Село, у право Лутово). Пипо је имао сина Мијајла а Мијајло четири сина: Ђурка, Петра, Вукоту и Гојислава. Од Ђурка су сви данашњи Лутовци, а остала његова три брата су се преселила у Пипере и од њих су се тамо изродила многа и значајна браства. Одмах да напоменемо, да заиста и у Пиперима има сасвим поузданих предања за многа новија а велика браства, да су им преци дошли из Лутова и да су род са данашњим Лутовцима. То се види још и по слави: Лутовци сви славе Св. Арханђела Михаила (8. новембра) и прислужују јесењу Св. Петку као и њихови рођаци у Пиперима (осим неких Пипера, који су касније промијенили славу). Само Лутовци осим тога прислужују и „Ћирилов-дан“ (т. ј. Св. Ћирила, 15. јула). Осим поменута три брата Ђуркова прешло је још и доста других Лутоваца Ђуркових потомака у Пипере, као што ћемо даље изложити. Отуд им је и земљиште с обије стране Мораче заједничко са Лутовцима.
Лутовци набрајају од претка Гојка до сада 19 пасова, дакле су скоро једнаке старине са »Братовим« потомцнма, те је можда и њихов предак Гојко добјегао по паду Србије. Ради илустрације да изнесемо пасове од рода Јовановића:
Гојко-Никола-Пипо-Мијајло-
По казивању официра Милије Мушикина Радојевића Јован Ердељановић до појединости гранање и пасове садашњих Лутоваца и брастава одсељених у сусједне Пипере. Од тога ћемо изнијети овдје, колико је најпотребније, а већину од осталих података биће згодније употребити у раду о поријеклу племена Пипера. Као што је речено, праунук „капетана Гојка« Михаило имао је четири сина, од којих је најстарији, Ђурко, остао у Лутову. Ђурков син се по казивању поменутог официра Милије звао Милован а по казивању неких других Лутоваца, па и многих Братоножића и Пипера њему је било име: Милица (или Милика). И Ровински је забележио за њега име Милица (Черногориа., св. II, део 1, с. 93), само што није тачна његова тврдња у напомени, да овога имена има и сада у Пиперима. Пиперима се тај назив за мушкарца чини тако исто необичним као и осталим Србима. За тога Милована или Милицу зна се, да је био војвода. Он је имао три сина: Вука, Радула и Радуна. Вуко је имао синове Јока и Павића, од којих су сва данашња лутовска браства. Од Јока Вукова су: Јовановићи (16 породица), прозвани по Јовану Манојлову, унуку Јокову; Мирковићи (8 пор.), прозвати по Мирку Јокову; Радојевићи (4 породицд), прозвати по Радоју Ђурову, коме је Јоко чукундјед, и Томашевићи (2 породице), за које тврде, да су касније одвојени огранак од Мирковића. Од Павића Вукова су данашњи Кркелићи (15 породица), прозвати по Кркељи (право му је име било: Радоје), који је у петом пасу од Павића у правој линији ,крвног сродства.
Потомци од друга два сина војводе Милована, од Радула и од Радуна, сви су се преселили у Пипере. Радулови потомци станују сад у пиперским селима Завади, Потпећу и Радећи, а Радунови (Радуновићи) у пиперској Ријеци према Морачи.Зна се, да од Лутоваца, Ђуркових потомака, има још пресељених у Васојевићској Нахији, у селу Дапсићима, где се и зову »Лутовцима.“ У раду Свештеника Богдава Лалевића и Ивана Протића »Васојевићи итд. (Етногр. зборн., шести дио с. 714) помињу се ти исти Лутовци у селу Дапсићима а осим тога (на стр. 710) и Лутовци у васојевићском Загорју, и каже се и за једне и за друге, „Да су из Лутова у Братоножићима и да славе Св. Николу. Даље су ми у Лутову причали да су и Ћеклићи ( око 60 пор.) у селу Црном Врху у Васојевићској Нахији такође из Лутова“ Ади се у поменутом опису Васојевића од Лалевића и Протића не помињу у Црном Врху уопште никаки досељеници из Братоножића. Можда су они ту некад становали, па се одседили, или је предање погрешно замијенило неки други Црни Врх с овим васојевићским. Још су стари Лутовци казивали, да су од њих одсељени и Љашовићи у Полимље у Васојевићима. У опису Васојевића од Б. Лалевића и И Протића (у Етногр. зборн. свеска Пета, с. 595) наводе се заиста Лашевићи (Лутовци) у Полимљу на Мурини.За поменуте Гогиће (5 породица,) зна се, да су дошли из Бијелиг Поља прине шест пасова и да им је досељени предак (Периша Шћепанов) био зидар, те су их због тога, веле, прозвали Гогићима. Већина тврди, да Гогићи нису никакав род с осталим Лутовцима, док сами Гогићи казују, да су и они од »племена« осталих Лутоваца и да је један од њихових предака побегао због крви у Бијело Поље, те су тамо пробавили само неки пас и поново се вратили у Лутово. Наводе и пасове, којима се везују за Вука Милованова, унука онога Ђурка, од кога су сви остали Лутовци. Али док остали Лутовци тврде, да је Вуко имао само два сина, Јока и Павића, дотле би по овом казивању он имао и трећег сина, Дмитра. Због свега тога је сумњиво, да су Гогићи истог поријекла са другим Лутовцима (иако имају исту славу и преславу, јер су их могли намерно усвојити, као мало браство поред великог ). Биће то један од честих случајева, да се мало браство прибија уз јако, те вештачки доводи себе у сродничку везу са њим. Зато ћемо Гогиће и сматрати као засебно браство.Дужани или Вујотићи, којих има 5 домова, пореклом су, по сопственом казивању, из Пипера са села Стијене. Њихов предак Ника Вујотин дошао је из Пипера пре десет пасова. Ово су ти пасови:Ника Вујотин Станиша –Стојан- Велимир -Драго -Панто -Ни- кола -Стојан -Ђуро -Михаило.
О њихову пореклу из Пипера сведочи и то, што они и сад издижу лети на Меџгар у Црној Планини, где су Пипери имали катуне од старине. Поменути Ника Вујотин и његови потомци становали су најпре на месту Селини близу села Павличића. Пошто су тако били на окрајку Братоножића, имали су да издрже доста неприлика. Избежавали су од крви у Пипере и поново се враћали, крили се од Турака по пећинама више данашњег села Дуге, па се око њих и тукли с Турцима. Са Селина су Вујотићи сишли на своју земљу код садашњег манастира Дуге и ту засновали село, а тамо су им биле остале стаје. Они су најнре славили Митровдан и јесењи Петковдан, па су после променили и узели да славе братоношке свеце: Никољдан и летњи Петковдан ( Јован Ердељановић монографија – Пипери стр.77) . Узроци су тој промјени: прво, што су тиме себе уврстили у ред осталих братоношких брастава, и друго, што им није било могуће издржати слављење Митровдана, јер би им долазили на славу не само Братоножићи него и Кучи. Свуда по Братоножићима називају Вујотиће Лужанима. Ово је заиста и оправдано, јер су Вујотићи били у Пиперима саставни дио старог српског становништва, које је без сумње највећим дијелом било лужанскога порекла.Недавно се неколико породица од Лужана преселило у Србију, : у Мрдаре (у срезу косаничком) и у Страгаре, свакако у Страгаре у срезу јасеничком, јер из описа Станоја Мијатовића (»Темнић« у том шести књизи »Етнографског зборника«, стр. 300) видимо, да их нема у темнићским Страгарима.Лајковићи (Љајковићи) зову себе и Павличићима по имену старога села, у коме су се најприје настанили. Има их свега 9 домова. Они сами причају, да су дошли из Бјелопавлића, али сви остали Братоножићи кажу, да је њихов предак Љајко Милунов , који је био ковач, дошао прије девет пасова однекуд од Скадра и прибио се да служи у кући Вуковића, једног старог пиперског рода, који се био настанио у селу Павличићима и после се нешто истражио а нешто одатле раселио (последња кућа Вуковића одселила се пре триестак година у Зету. Од тих Вуковића Љајко је добио земљу и окућио се. Љајковићи су уопште врло неповерљиви и што своје порекло доводе лажно од Бјелопавлића, то је још бољи доказ, да је казивање осталих Братоножића истинито“ Јер обично мала браства, која су још незнатног порекла, гледају, да дигну себи цену доводећи своје претке у везу са каквим угледним браством или пдеменом. Врло је вероватно, да је предак Љајковића побегао од крви, па да су они и због тога крили своје порекло. Љајковићи славе Арханђеловдан и летњи Петковдан 26. јула). Сад их је у селу Павличићима само 2 породице, а остали су се преселили у Морачице (5 породица .
и у Малу Ријеку (2 породице.). Јововићи, 6 породица, у Поткршу су поријеклом од Јова Бојовића из Куча -од браства Бојовића с Убала, кога је мајка довела као пасторка у Поткрш.
( наставиће се)
