Пише :Дејан Бешовић
Болица завршава детаљан извјештај :
“ Најславнијем господину и најпохвалнијем покровитељу, Микелеу Мафију, од Маријана Болице.
Град Лежа је резиденција епископа. Тврђава и отворени град садрже 500 кућа. Може да прими око 700 наоружаних људи. Овде се налазе и докови трговаца, којима командује Насор из Кастелнова (Херцегнови).40 кућа –
Матија (Мат),
100 људи у оружју;
20 кућа – Омурагни (Мамурас),
50 људи у оружју;
100 кућа – Лали (Лалез),
250 људи у оружју;
40 кућа – Санбасто (Себасте). Одавде се може наставити пут ка Круји, која је удаљена само четири миље, са 100 наоружаних људи.Круја, краљевски град, била је сједиште непобједивог капетана Ђорђа Кастриотића, познатог као Скендербег. То је величанствена и неосвојива тврђава изграђена на брду и добро чувана. У њој се производи оружје.
20 кућа – Ксегнани (Жеја),
50 наоружаних људи;
40 кућа- Белањи (Белаја),
100 наоружаних људи.
Прес (Преза) је цитадела са замком на брду окруженом отвореним градом, укупно 150 кућа. Локалитет се може лако чувати и одржавати, 350 наоружаних људи.300 кућа – Лази (Љач),
700 наоружаних људи;
150 кућа – Сањач (Шијак),
370 људи у оружју;
50 кућа – Санта Луциа д’Арзента (Шен Луциа е Ерзенит) са две стране реке,
150 људи у наоружању.
Драч је веома древни град у Епиру , смјештен на обали мора, и стално га посећују варварске галије које га користе као сигурно уточиште за опоравак. Ага је дошао у сукоб са водећим Турчином и господарем Албаније, по имену Елез-бег, јер се одрекао своје жене, ћерке поменутог господара, коју је затекао у кревету са њеном слушкињом. Због тога је прогоњен и предат у руке неких поданика веселог града Пераста. Заплијенили су све његове драгоцјености и однинели их са две галије. Прогонио га је санџак-бег, сродник поменутог Елез-бега, и склонио се у Будву, наставио пут ка Венецији и Котору, а одатле је отишао у Цариград. То је учинио како би повратио свој положај и пребивалиште као ага уз помоћ најодличнијег господара бејлија који је уживао његово поверење.
Сам град је готово без становника, али околни отворени град може окупити четири стотине наоружаних људи. Под његовом јурисдикцијом налазе се два села: 20 кућа –
С. Ницоло ди Гури (Шен Коли и Гурит),
35 људи у оружју;100 кућа –
Селета (Селета), 250 људи у оружју.
Ријеке и луке од Буне(Бојане ) дуж обале до Валоне са дубинама сваке од њих:
Поменута Буна је дубока пет, шест или седам стопа на ушћу, а узводно, као што је горе речено, може се пловити до Серђа (Ширка) свим великим бродовима и галијама.
Сан Хуане ди Медуа (Шенђин и Медуес), три до четири стопе воде.
Дрин, којим се може пловити до Леже, је исти.
Ријека Матија (Мат), четири стопе воде.
Исмо (Ишем), пет стопа.
Санта Анастасија ди Редони, лука.
Сан Пјеро (Шен Пјетри) изван Редонија, лука.Арзента (Ерзен), три стопе воде.
Рт Пали (Пали) од унутрашњости до Драча, лука.
Рт Лаки (Лаги), лука.
Бастово (Баштова) има три стопе воде.
Полона (Аполонија) има четири стопе воде.
Вовиса (Вјоса) има пет стопа воде.
Валона (Влора).
Опис двадесет пет села Жупе (Зупе) која су припадала которским племићима. Њих је тој величанственој заједници поклонио српски цар Душан , очигледно у замјену за привилегије, и држала их је 120 година након њеног срећног потчињавања млетачком лаву. Затим су се побунили против Турака. Имају територију дугачку шеснаест миља и широку шест миља са две реке које садрже педесет воденица. Оне су заједно производиле заједници 7.000 стара пшеничног брашна годишње, поред покривања разних финансијских обавеза и поклона. Ова села су подложна Скадарском санџаку, али пошто укључују и султанове солане, које се налазе на Которској равници, њима командују Насор и емин из Кастелнова (Херцегнови). По наређењу султана, двије хиљаде људи долази у мају сваке године из Пипера у Которску равницу да би се бринули о соланама, односно да би се бринули о локалитету и одржавали га, ископали и чистили канале од блата и земље који их пуне током зимских поплава, и да би се бринули о квадратном земљаном слоју на којем се со вади и производи.
50 кућа – Дуб (Dub),
под командом Жуана Петруа ( Јована Петрова Пипера ),
100 наоружаних људи;
40 кућа – Сутуара,
којим је командовао Жоуан Петру (Јован Петров),100 људи у наоружању;
100 кућа – Пелино (Пелино),
којим је командовао Жоуан Петру (Јован Петров),100 људи у наоружању; укупно 300 наоружаних људи под командом Жуана Петруа (Јована Петрова).32 куће –
Приеради,којим је командовао Вуцо Домцоу (Вуко Домков Пипераш ),
80 људи у наоружању;
20 кућа – Бенсаци,
којим је командовао Вуцо Домцоу (Вуко Домков),48 људи у наоружању;
40 кућа – Богослалићи (Богослалици),
командовао је Вучо Домцоу (Вуко Домков),
90 људи у наоружању;
25 кућа – Ластуа (Ластва),
којим је командовао Вучо Домцоу (Вуко Домков),50 људи у наоружању;
32 куће – Суигниста,
којим је командовао Вуцо Домцоу (Вуко Домков),70 људи у наоружању; укупно 375 наоружаних људи под командом Вуча Домкова.20 кућа – Пријевор,
45 наоружаних људи, на граници Будве;
45 кућа – Вураноуицхи (Вурановићи),
којим је командовао Андреа Ницоу (Андрија Ников из Стијене Пиперске ),
100 људи у наоружању;
27 кућа – Побардија,
којом је командовао Андреа Никоу (Андреа Ников),
60 људи у наоружању; 20 кућа –
Веропци,
под командом Андреа Никоу (Андреа Ников),
40 наоружаних људи;30 кућаКресињија (Крешиња),
под командом Андреа Никоу (Андреа Ников),
70 наоружаних људи; 42 куће –
Главатичи (Главатици),
којим је командовао Андреа Никоу (Андреа Ников),
90 људи у наоружању;
22 куће – Шачир,
под командом Андреа Никоу (Андреа Ников),50 наоружаних људи;
укупно 418 наоружаних људи под командом Андреа Никоуа (Андрија Ников).
50 кућа – Доли,
којим је командовао Вучо Медоу (Вуко Медов),
100 људи у наоружању;
20 кућа – Цубассе,
којим је командовао Вучо Медоу (Вуко Медов),
43 наоружана човека;
22 куће – Цовази,
којим је командовао Вучо Медоу (Вуко Медов),
50 људи у наоружању;
18 кућа – Гланати,
којим је командовао Вучо Медоу (Вуко Медов),
40 људи у наоружању;
25 кућа – Суци,
којим је командовао Вучо Медоу (Вуко Медов),
60 људи у наоружању;
40 кућа – Висгна,
којом је командовао Вучо Медоу (Вуко Медов),
100 људи у наоружању; 17 кућа –
Плиеугни ( Пипери)
којим је командовао Вучо Медоу (Вуко Медов),
35 људи у наоружању;
21 кућа – Плиеугни,
којим је командовао Вучо Медоу (Вуко Медов),
35 људи у наоружању;
26 кућа – Гостокуић (Гостоковић),
под командом Вуча Медуа (Вуко Медов),
57 наоружаних људи;15 кућа – Харватинић (Харватинић),
под командом Вуча Медуа (Вуко Медов),
32 наоружана човека
укупно 563 наоружана човека којима је командовао Вучо Медоу (Вуко Медов).Тако 25 села имају 742 куће са укупно 1.648 наоружаних људи.
Међу њима има око три стотине добрих аркебузара. Остали користе мачеве, штитове и копља. Већина аркебузара је обучена на наоружаним бродовима ускока, од којих су или ослобођени или од којих су побјегли, носећи своје аркебузе кући са собом. Као што је горе поменуто, сви живе по српском обреду.
Скадарска војводства граничи се са једне стране са Задримским санџаком у Албанији, изнад са Пећким санџаком, са друге стране са Херцеговачким санџаком, а са четврте стране са градовима и земљама најмирнијег млетачког доминијума, тј. Паштровићима са Будвом и Котором. Сваки округ има свог кадију, који је турски судија, који изриче пресуду и спроводи закон за становништво. Кадија Црне Горе и Брда борави у Љешкопољу и бави се углавном регулисањем султанових солана на Которској равници. Зетски кадија је у Подгорици. Скадарски кадија борави са санџак-бегом тог града. Барски кадија борави у граду истог имена. Овај санџак се протеже на три дана путовања од Шенђина у Албанији до Бјелопавлића и Пипера на исто толико времена путовања од Његоша, који је на граници са Котором, до Пећи.
Сажетак села, градова и кућа у цијелом Скадарском војводству, укључујући и број наоружаних људи, може се направити на следећи начин:
Први главни део, који је Црна Гора и Брда , имају 190 села са укупно 13.524 куће и 8.027 наоружаних људи, од којих је око 800 аркебуза. Остали користе мачеве, штитове и копља и сви су грчког обреда.
Други дио је Бар са својом територијом која обухвата 17 села са 885 кућа, искључујући град, и 2.762 наоружана човека укључујући град, од којих је око 400 аркебузиста. Остали користе лукове, стријеле, мачеве, штитове и копља.
Трећи главни део је Улцињ, који нема околног земљишта и који производи око 800 наоружаних људи, од којих је 400 аркебузаша. Они су способни и већина њих су морнари и пирати.
Четврти главни дио је Скадар који обухвата 105 села са укупно 3.544 куће, искључујући град, и 9.240 наоружаних људи, од којих је око 1.200 аркебуза. Остали користе лукове, стреле, мачеве, штитове и копља. Сва села су албанског порекла римског обреда.
Пети главни дио је Подгорица, град, тј. и тврђава и околни отворени град, који обухвата 17 села са укупно 1.697 кућа, укључујући и отворени град. Има 4.376 наоружаних људи, укључујући тврђаву и отворени град, са око 300 аркебузара. Остали користе мачеве, штитове и копља.
Горски устаници имају 11 села, од којих се шест придржава римског обреда, а пет српског. Чине 2.347 кућа са 5.380 наоружаних људи.
Шести главни дио је Плава(Плав) , која обухвата 23 села, укључујући 1.360 кућа и 3.016 наоружаних људи, од којих је око 100 аркебузаша. Остали користе мачеве, штитове и копља.
Чита Нова (Нови Град) има двеста плаћених аркебуза и 500 коњаника.
У Зупи (Жупи) има 25 села, 742 куће и око 1.648 наоружаних људи, од којих је око 250 аркебуза.Војводство Херцеговина и Босна граничи се са Котором и његовом јурисдикцијом. Сходно томе, када се уђе у ушће Бококоторског залива, види се Кастелново (Херцегнови), изузетно слаба тврђава, иако се друга изнад ње могла одржати извмесно вринеме. У овој тврђави живе само Турци, иако је отворени град насељен хришћанима римског обреда. Они чине око 400 ратоборних наоружаних људи. Има неколико села под својом јурисдикцијом. Напредујући дуж унутрашње обале залива, стиже се до села Драчевиза, којим командује гроф Николо, син грофа Милутина. Садржи 300 кућа и 700 наоружаних људи. 80 кућа – Мориња (Морињ),
којом је командовао Вучо Петру (Вуко Петров),170 људи у наоружању;
Черновић клуб, осам миља од мора,
под командом Петра Вучетина Ђурковића из Лутова.
215 наоружаних људи;
90 кућа – Грачово (Грахово), смештено на веома лепој и привлачној равници, којим је командовао Миле Перин, са 90 кућа, од којих 20 турских, а остале хришћанске српског обреда, 200 наоружаних људи;
320 кућа – Оногошти и Никшич, којима командује син војводе Гардана, граниче се са побуњеницима Скадарског војводства. Од Никшића до Бјелопавлића има осамнаест миља. Има око 700 наоружаних људи;700 кућа – У унутрашњости, изнад Кастелнова (Херцегнови) налази се Требиње (Требиње), пријатно мјесто и уживање за Турке који тамо живе. Удаљен је један дан путовања од града и може да прими око 200 наоружаних људи;
80 кућа – Коријенић (Корјенић), пола дана пута од Требиња,
170 људи у оружју;100 кућа –
Гљубомир (Љубомир), држи га турски бејзаде, капетан Кастелнова (Херцегнови) и Неренте (Наренте), јер овде има своје имање. Код Турака и хришћана има укупно 100 кућа и 220 наоружаних људи;200 кућа -Опутне Рудине и Бањани, које се граниче са Оногоштима, под командом Радуоие Ђуретина (Радвоја Ђуретина) и Ниџе Лалина. Има 200 кућа и 420 наоружаних људи;
200 кућа – Рисано (Рисан), на обали близу Пераста. То је мали, али јак замак са отвореним градом испод. Међу Турцима и хришћанима има 200 кућа са 250 наоружаних људи;
50 кућа – Леденизе (Леденице) са Крешњевом (Крешњевом) изнад Рисна,
под командом Вучине Никшине,
100 наоружаних људи;
80 кућа – Ораховац, на видику Котора, на обали и на падини планине, под командом Нико Вајофа (Нико Вајов), 170 наоружаних људи.Као такво, цинело Војводство или Санџак Скадар обухвата осам градова, а то су 1. Бар, 2. Улцињ, 3. Скадар, 4. Дришт, 5. Жабљак, 6. Подгорица, 7. Медун, 8. Чита Нова.
Укупно чине 288 села. Укупно чине
14.099 кућа.
Укупно 35.499 наоружаних људи, од којих је највише 3.650 аркебузара.
(наставиће се)
