Пише : Дејан Бешовић

Границе Ђурђеве државе биле су знатно сужене. Турци су држали Голубац, тимочку област до Књажевца и Ниша, области Врања и Прешева. Нови српски владар држао је Ресаву, Раваницу и Ново Брдо, Приштину, Пећ, Призрен и друга оближња места, у Зети :Подгорицу, Медун, области Васојевића и Пипера, Куча ,Братоножића ,Мораче ,Роваца ,Бјелопавлића ,Будву и Бар, најзначајније мјесто у Ђурђевој Зети. Србија се граничила са земљом војводе Сандаља Хранића- Косаче. Припала јој је и Сребреница, а Ђурађ јој је после неколико година прикључио и Теочак и Зворник те се назвао „господаром целе Усоре“. Граница са Турцима била је на ријеци Морави. Турци су држали Крушевац у коме се помиње Синан-бег. Код Сталаћа су имали 80 до 100 бродића за пребацивање војске; флота је била под командом Синан-бега, а чувало  је 300 људи. На Дунаву султан Мурат Други  је имао 100 лађа за борбу против Угара.Ђурађ је на почетку владавине остао без престонице и већих утврђених градова те је отпочео да зида нову престоницу — Смедерево. Морао је да има дозволу султана коју је скупо платио. Према неким изворима, обећао је да пошаље ћерку Мару у харем. Смедерево је подигнуто на ушћу Језаве у Дунав. Ту је у 11. вијеку постојало мало насеље. Основа града имала је облик троугла са двије стране заштићеног ријекама, а са треће ровом који је спајао Језаву и Дунав. Тврђава се састојала од Малог и Великог града. Мали град је у ствари био владарски двор и војно утврђење ојачано снажним одбрамбеним зидовима. Двор или „полата“ имао је пространу дворану за аудијенције гдје су се потписивали уговори и повеље. Мали и Велики град укупно су имали 24 куле. Тврђава је грађена првенствено за борбу  хладним оружјем, иако је ватрено већ увелико употребљавано. Била је то највећа српска средњовјековна тврђава. По величини се могла мјерити са Дубровником. Изградња је завршена већ 1430. године уз необично велике жртве владаревих поданика којима је наметнута обавеза градозиданија. Радовима је руководио Ђорђе Кантакузин, Јеринин брат и други грчки градитељи. Они су за обичног човјека били кривци за муке о чему свједочи народна традиција. Ђурађ је у Смедереву установио сједиште посебне власти и ковницу новца. Помиње се челник ризнички, судија господина деспота и смедеревски војвода. У Србији је Смедерево називано и Константиновим градом, као и Цариград. У време зидања Смедерева посланици цара Јована Осмог крунисали су Ђурђа деспотским вијенцем. Он је постао: „Ђурађ, по милости Божјој, деспот Рашког краљевства и Арбаније господар“У деспотовој Зети осамосталила су се браћа Ђурашевић, Ђурађ и Љеш, који су понијели старо презиме Црнојевић. Они су угрожавали Луштицу и Светомихољску метохију те је деспот Ђурађ замолио Млечане да их узму под заштиту. Под млетачку власт су тада потпали и они Паштровићи који су до тад били под влашћу деспота Ђурђа Бранковића. Као и његов претходник, и деспот Ђурађ је био у сукобу са господарем Дања, Којом Захаријом. Почетком 1429. године у Зету је дошао Стефан Марамонте, син Константина Балшића и Јелене Топије, и одмах је за себе везао Коју и Тануша Малог из породице Дукађиновић . Довео је и турске чете које су пљачкале по Зети. Посјео је град Дриваст, али су га убрзо сви напустили те је ступио у службу Млетачке републике за коју је ратовао у Ломбардији и Фурланији. Касније је и њу изневјерио. Султанове чете наставиле су са пљачком Зете и опселе су Драч. Која Захарија и Дукађиновићи  су тада изгубили своје посједе. Деспот Ђурађ, Млечани и Турци остали су једини господари Зете. Мир је склопљен септембра 1430. године на Порти. Деспот Ђурађ је повратио Дриваст, а покорили су му се и Ђурашевићи. Сада су били потчињени непосредно деспоту Ђурађу, а не војводи Алтоману у Бару. Млечани се нису споразумјели са султаном Муратом Други  због Солуна. Добили су га 1423. године од византијског цара Манојла Другог . Рат око Солуна трајао је седам година. Млечани су султану Мурату Другом нудили 300.000 аспри годишњег данка, али султан Мурат Други  није пристајао. На крају га је заузео на јуриш 29. марта 1430. године. Деспот Ђурађ Бранковић није жалио новца за откуп грчког робља. Истовремено је султану Мурату Другом морао послати сина Гргура да предводи војску у ратовима у Зети и Албанији, помажући скопског крајишника Исака у опсади Драча и борби против Јована Кастриотића . Султан Мурат Други  је заузео Јањину, а деспоте Арте и Етолије приморао на вазалство. Потом се повукао у Једрене и издао Дубровчанима повељу о трговинским повластицама на српском језику. Пред Турцима, Грци бјеже на север, у Српску деспотовину. Најугледнији од њих, Јеринин брат Тома, ступио је у деспотову службу и стекао богатство; куће у Новом Брду и Сребреници. Поред Грка, у служби српског деспота Ђурђа били су и Дубровчани, али и Турци.Године 1430. избио је рат између Радослава Павловића и Дубровчана. Деспот Ђурађ је стао уз Дубровник и заузео се за Републику светог Влаха на султановом двору. У пролеће 1433. године деспот Ђурађ је постигао значајан успех у Босни припајањем делова Усоре, заједно са тврђавом Зворник и Теочаком. Поред деспота Ђурђа, босанског краља Твртка Другог нападали су и Турци.

Зависност од турске и угарске државе навела је деспота Ђурђа Бранковића да женидбеним везама покуша да се чвршће веже за обе стране. Своју ћерку Катарину удао је за грофа Улриха Другог  Цељског, рођака Жигмундове жене краљице Барбаре. Гроф Улрих Други је био један од најбогатијих људи у Угарској. Другу кћер, Мару, морао је послати у Муратов харем (септембар 1435. године). Сестру су у Једрене отпратила браћа Гргур и Стефан које је султан Мурат Други  богато обдарио. Деспот Ђурађ је послао богат мираз, према љетописцима, неколико стотина хиљада дуката у злату, новцу и тканинама. Султан Мурат Други  је потврдио мир и заклео се да ће га поштовати. Заклетву, међутим, није одржао. Област Бранковића је након Косовског боја била посебним уговором везана за Турску. Деспот Ђурађ је није могао дијелити на власти као што је то чинио у земљама Лазаревића. Ту се одржало уређење из доба Царства; нпр. задржале су се кефалије. Пресудна је била улога турског „склава“ чије је одлуке морао поштовати и деспот. На лажну вест о Муратовој смрти избио је 1433. године устанак у Албанији. Ратовање у Албанији трајало је три године. Три пута турска војска је поражена, али је деспот Ђурађ сваки пут слао помоћне одреде. Краљ Жигмунд је у Албанију послао бугарског цара Фружина са нешто војске, али је скопски намесник Исак – бег 1436. године сломио устанак. Истовремено је вођен угарско-турски рат у Влашкој. Краљ Жигмунд се за то вријеме налазио у Базелу где се одржавао концил(сабор)  на коме је рјешавано питање примата у католичкој цркви (између саборског покрета и папе Евгенија Четвртог ). Муратова војска упада у Банат и Ердељ преко Дунава. Србија је била поштеђена у турско-угарским ратовима 1435-1437. године. Муратов поход против Србије изазвао је напад угарског војсковође Јована Марцалија долином Мораве 1437. године. Марцали је стигао до Сталаћа гдје је уништио све турске лађе, заузео је Крушевац и нанио Турцима пораз у бици на Годоминском пољу код Смедерева. Деспот Ђурађ је успио да се нагоди са Турцима уступајући им богати град Браничево. Ово је био последњи рат краља Жигмунда. Умро је у децембру 1437. године. За новог цара крунисан је његов зет, муж краљице Јелисавете Луксембуршке, краљ Алберт Хабзбуршки. Султан Мурат Други  је наставио ратовање. Једна војска продрла је у Ердељ, а друга у Србију, у Кучево и Браничево. Заузела је град Борач у Гружи, Островицу код Рудника и манастир Раваницу. Срби су султану Мурату Другом  морали да уступе тврђаву Ждрело. Сљедеће године је на чело војске која је опсела Смедерево стао лично султан Мурат Други . Деспот Ђурађ је у угарској прикупљао помоћ, а град је бранио његови син Гргур и шурак Тома Кантакузин. Након тромјесечне опсаде, град се предао 18. августа 1439. године. Деспотовина је изгубила своју престоницу. У Смедереву је постављен санџакбег Исак-бег. Западне дјелове Деспотовине запосјео је херцег Стефан Вукчић Косача, а неко вријеме држало се Ново Брдо и Зета. Турци заузимају и Сребреницу.Зетска војска стигла је прекасно да то спријечи. Истовремено, деспот Ђурађ је изгубио највеће рударско место. Ново Брдо се предало 27. јуна 1441. године румелијском беглербегу Шехабедину. Деспот Ђурађ је тако изгубио читаву државу.Пад Деспотовине навео је деспота Ђурђа да се приклони краљу Владиславу Трећем  те је напустио Дубровник и поново кренуо у Угарску. У Зети херцег Стефан Вукчић -Косача на своју страну придобија војводу Стефана Црнојевића који осваја Бар. Његову власт признао је већи дио Паштровића. Будва се предала Млечанима, а убрзо и Ластва и Дриваст. Млечани на прољеће 1443. године заузимају и Бар. Покорио им се и војвода Стефан Црнојевић. Тако је деспот Ђурађ у потпуности и дефинитивно изгубио и посједе у Зети.Још једном сљедеће године покушао је да их поврати али без успјеха . Покушај поновног освајања тј.повтатка  Бара (1448).  у служби српског деспота Ђурђа Бранковића дефинитивно је пропао : Алтоман  и Стефан Црнојевић ; Паштровићи већина на страни српског деспота . Плаћена ратничка дружина Мркојевића,нашла се у служби Млечана.

                     ( наставиће се)