Пише :Дејан Бешовић
Болица даље наводи у извјештају : Треба напоменути да из прва два дијела Црне Горе долазе људи који служе као курири званичне кореспонденције која стиже из Венеције обичним фрегатама на путу до Котора. Шаље је у Цариград најславнији ректор, по налогу најодличнијег Сената, а затим се враћа из Цариграда у Котор, одакле се шаље у Венецију на горе поменутим фрегатама. Ових особа може бити сто педесет, и користе се мање-више по потреби. Већина њих је стално стационирана у Цариграду, гдје примају плату. С времена на вријеме, шаљу се одатле у складу са својом платом, средствима и условима, што ће бити објашњено у наставку на одговарајућем мјесту.Треба напоменути да је главна планина изнад града Котора, која је раније била његова граница у складу са горе поменутим привилегијама, позната као Лучен (Ловћен), а на италијанском се зове Монте Село (Седласта планина). То је планина високе висине, тако да се са њеног врха, када је лијепо време, могу видети господар Август и Августини у води на западу, а Драч и Скадар на истоку. Ова планина заиста обилује изворима бистре и свеже текуће воде која, текући кроз тајне канале, и даље снабдијева град Котор обилном водом. Овдје, на подручју које се протеже дванаест миља дуж гребена планине, налазе се изузетно богати пашњаци. Као такве, гојазне и скромне овце налазе обилну опоравак када љетња врућина постане неподношљива. Када се напасу и утоле жеђ, могу се одморити од подневне врућине у хладу безбројних високих буква, јасена и борова који пружају хлад током целог дана. Љети, почев од маја, сви људи из Црне Горе доводе своја бројна стада овде и граде мале колибе покривене сламом од ражи, подупрте гредама испреплетеним плетивом. Тамо се веома радују и уживају у приходима које разумни пастир добија од својих стада. Затим, у октобру, воде своја стада назад на обалу гдје остају до априла, налазећи склониште и заштиту од хладноће. Планина је препуна безбројних плодних долина, у којима букве, служећи као декор, пружају стадима богату храну својим лишћем. Веома меко тло овде производи обилне житарице, попут јечма, ражи и оваса. Жању богате и обилне количине сијена. Планина такође обилује разним врстама дивљих звери, попут медведа, дивљих свиња, вукова, рисова, лисица итд. Такође је веома богата великим бројем љековитих биљака велике вриједности. То се може показати чињеницом да је добар број храбрих травара из Италије и других земаља света често долазио у Котор да их бере.Жузе, село које се убраја међу она у првом делу Црне Горе, а назива се и Катуни (Катун), смештено на један добар дан путовања од Котора, производи меку смолу названу катрам , коју трговци углавном превозе у Венецију. Котор се из Црне Горе снабдијева обилним количинама пшенице и других житарица, сира и меса. Горе поменути катрам се такође производи у великом обиљу у селима изнад Рисна. Двадесет једно село у четвртом делу, које се зове Глијескопоље (Љешкопоље), налази се на веома пријатној и плодној равници коју наводњавају три реке богате рибом. Једна од тих ријека је горе поменута Морача, која одваја Љешкопољску и Црну Гору равницу од Подгорице.Пети главни део војводства Скадар, који је најлепши и најлепши део, каже се да јесте, и заправо јесте, Подгорица, мала тврђава окружена великим отвореним градом од 900 кућа, углавном хришћанским. То је утврђени град, отворени град и село у исто време. Овај град се налази на једној страни поменуте реке Мораче, која га на десној обали, у правцу Скадра, дели од Црне Горе, а на левој обали га дели од ланца неприступачних планина, дома горштачких устаника, о којима ћемо говорити у наставку. Ове планине се протежу шездесет миља до Скадра.
Пошто сам, када сам горе поменуо Плијешивце, обећао да ћу поменути рибу која се може уловити у тамошњем језеру, сада морам да одржим своје обећање и кажем где и из које водене површине ово језеро извире како бих објаснио колико река се улива у Морачу и проширује је.
Изнад Плијесиузија, река Повија извире у веома неравном планинском региону и тече низбрдо до Плијесиузија на равници, формирајући мало језеро, које представља почетак велике реке у којој се лове огромни шарани и пастрмке, понекад тешки и до сто фунти, као и одабране јегуље. Управо овде се пастрмке одмарају на свом путу од Скадарског језера уз Морачу. Ова река се наставља двадесет пет миља и спаја се са реком Морачом испод Момишића (Момишићи) преко пута Подгорице. Морачу такође храни ријека Рибница (Рибница) која извире изнад села Скатица (Скатица) и улива се у њу испод града Подгорице. Становници овог краја пецају у ријеци Рибници и лове мале пастрмке од десет до дванаест фунти по комаду, као и кленове и прелепе лињаке. Зијеуна (Цијевна / Цеми), још једна ријека, о којој ће бити ринечи у наставку, извире у планинама Чузи (Куч), гдје формира мало језеро које постаје велика ријека, широка шездесет корака. Одавде тече петнаест миља и улива се у Морачу испод Гарљина (Гарљина). У овој ријеци лове мале пастрмке и лињаке.
Ријека Ситница (Ситница) извире у Берију, црногорском селу у Љешкопољу, и тече преко те равнице пет миља где се такође улива у Морачу. У овој реци лове клена и лињака у великом обиљу, као и укљеву.
Горе поменута ријека Морача извире у планинама Мораче, селу у Херцеговини. Тече 120 миља и испод Жабљака улива се у Скадарско језеро, проширено са пет ријека, укључујући и ону која је добила име по најславнијем господару, грофу Ивану Црнојевићу. У овој реци Морачи лове велике пастрмке, жабе, клијена и укљеву.
На мјесту испод Момишића гдје се ријеке сливају, или, боље речено, гдје Морача са собом односи Повију, један турски достојанственик из Подгорице дао је да се изгради велика рибља брана, веома корисна и продуктивна, тако да се у дугим корпама постављеним у плиткој води могла ловити пастрмка из језера; заправо, ловили су је у великом броју и разне врсте, величине и до седам дланова. Планине са једне стране и ријека са друге стране чине границе веома пријатне и лијепе равнице која почиње од тврђаве и града и протеже се шездесет миља са максималном ширином од тридесет миља између планина и Мораче. На челу равнице налази се седамнаест лијепих и плодних села, углавном насељених важним турским достојанственицима који су, како би обезбедили егзистенцију, изградили сјајне зграде и штале за коње. Они тамо живе из задовољства већи дио године. Ову равницу купају двије ријеке: Морача и веома брза Цијевна са својом кристално чистом водом која тече испод дугог моста изграђеног од великих и дугих храстових греда. Отворени град и тврђава могли су да обезбиједе око 2.200 наоружаних људи. Они су добри ратници и, као што је горе напоменуто, углавном су хришћани. Међу њима има око 250 одличних аркебузаша са дугим аркебузама попут алжирских са мецима од једне унце. Остали су коњаници са копљима и суљницама. Хришћани користе мачеве, штитове и копља.Пиперима (Пиперит) командује лорд Мехмет Ага Глауатоуицх (Мехмет Ага Главатовић) који је мутеферика .Ови горштаци су стекли назив бунтовници јер последњих неколико година нису дозвољавали ниједном од осталих званичника да уђе на своју територију ради наплате уобичајених пореза. Такође не дозвољавају улазак војводама, који су извршиоци правде или, боље речено, судије, које кажњавају људе за кршење турског закона. Они који почине веће прекршаје осуђују се на новчану казну коју, углавном, плаћају војводи који закупљује војводство од санџак бега на периоде од три мјесеца и који га тако представља на дотичној територији“.
Болица је до детаља описао племе Пипере у историјском ,религијском ,етнолошким и социолошком погледу па смо става да прије обраде знаменитих Пипера како то до сада чинимо са свим побројаним Српским Брдима црногорског крша ,изнесемо његов опис .
(наставља се)
