Пише :Дејан Бешовић

Пипери као племе и историјски регион, обухватају област коју чини троугао између ријека Зете и Мораче, сјеверно од данашње Подгорице. Тачан почетак настанка Пипера остаје и данас непознат. Први пут се спомињу у Млетачким списима средином 15. вијека, а као брдско племе у правом смислу те ријечи, попут Куча и Бјелопавлића, формирани око 16. вијека. Историја и прошлост племена је веома бурна, праћена многобројним биткама са Османлијама, те се за њих са правом сматра да су једно од најратоборнијих српских племена. Ту традицију су наставили и за вријеме Другог свјетског рата, када велики број Пипера је учествовао у борбама против Сила Осовина, а треба посебно истаћи Тринаестојулски устанак у коме је доста команданата било управо из Пипера.

Ријеч „Пипер“ потиче од латинске речи „piper“ што значи „бибер“. Коришћење те ријечи се проширило из централне Италије у друге крајеве. Разлог томе јесте трговина Римљана са другим крајевима, па се јавља и у језику којим су говорили Романи, односно стари Власи у Далмацији у периоду Римског царства, а и у другим језицима попут грчког. Од исте основе, ријеч се нашла и у модерним данашњим језицима, попут њемачког и албанског језика. Осим тога, ријеч се налази и у старословенском језику у форми „пипру“,зато у преводу значи частан . Одатле, она је у форми „пипру“-„пипер“ била веома рано заступљена код Јужних Словена на Балкану.Постоји већи број топонима на Балкану, који имају у основи реч Пипер. У Бугарској се код Дупнице и Бистрице налази место Пиперево, јужније од Софије, док је код Перника мјесто Пиперка. У Бугарској се налази и мјесто Пиперково је између Плевена и Руса. У Сјеверној Македонији постоје мјеста Пиперево, између Штипа, Струмице и Кавадарца, као и истоимено мјесто сјевероисточно од Струмице, те и мјесто Пиперка на тромеђи Северне Македоније, Бугарске и Грчке. Није јасно да ли су у вези, или ако јесу, каквој, ови топоними са племеном Пипера, али постоје предања из племена Пипера или сродних братстава која говоре о доласку из старе Србије.

Код Срба се током прошлости то име појављивало, па су у повељама српског  владара из Цетиња  Ивана Црнојевића које се чувају у  Цетињском манастиру из 1485. и 1489. године споменути Михаило Пипер и Вук Пиперовић, а за њих није сигурно да ли су у вези са братством Пипера из Брда око којег је настало племе Пипера. Такође, у области гдје је Доброско село у северном делу Горњег Цеклина, постојала је област Пиперовина и у Доброској жупи село Пипери, одакле су претходно споменуте личности. Историчар Ристо Ковијанић наводи у которским документима и Николу Остојину Пипера из 1445. године који је споменут да је из Зете, а вјероватно се ради управо о претходном селу.Он такође наводи Да се у которским документима из 1398. године се може наћи и помен Радослава Михаилова- Пипера, а у дубровачким изворима из 1285. године и Владо Пипер, али да је непознато јесу ли они у сродству са претходним особама, мада оставља то за могућност због блискости локација појављивања. Оно што се зна, јесте да се ради о личностима Пиперима сродним онима или из самог Горњег Цеклина. Осим тога, у српским народним пјесмама се сријеће име Пиперевка, у Херцеговини се може срести презиме Пиперац, а у Босни и место Пипери -Лопаре.На основу свега наведеног, могу се поставити два разматрања како је племе добило име Пипери, а и како се лично име Пипер појавило у тим крајевима. Прво разматрање јесте да је име племена добијено од старих Влаха који су тамо живјели прије доласка Словена у те крајеве. Овакву позицију заступају историчари попут Бранислава Ђурђева, који свој став базирају на чињеници да је ријеч Пипер пореклом латинска реч, те да је могла бити добијена од старих Влаха.[2] Та теорија је према етнологу Јовану Ердељановићу  мање вјероватна зато што у нису забележени никакви топоними, нити лична имена везана за реч пипер, код староседелаца. Додатно, у албанском језику који је доста речи преузео од старих Влаха и латинског, а и код Албанаца уопште нема никаквог географског топонима, нити имена од те основе или у тој форми у средњем веку.“

По другом разматрању које заступају историчари и етнолози попут Ердељановића,“ лично име Пипер је већ постојало код Јужних Словена, наслијеђено из старословенског језика , те је као име дошло у област племена Пипера доласком Словена, што је због горе наведених ствари према Ердељановићу чини највероватнијом. Име племена или места је вероватно добијено из тог личног имена“.Ердељановић, Јован (1907). Кучи, Братоножићи и Пипери. Београд: Државна штампарија Краљевине Србије – Српски етнографски зборник. стр. 313—322.Дакле ,мишљења научника су сасвим подојељена о поријеклу овог Српског племена .

                             ( наставиће се)