Пише Дејан Бешовић
У вријеме Балканских ратова, Васојевићи су дали велики допринос црногорској војсци, као и њихови команданти Лакић Војводић, бригадир Авро Цемовић са генералом Вукотићем. Беране је ослобођено од Турака управо 1912. године.Бранили су Црну Гору и у Првом светском рату, а генерал Радомир Вешовић је био и министар војни Црне Горе.
Васојевићи су као изразито српски оријентисано племе, жестоки поборници уједињења Србије и Црне Горе, те су били на страни Бјелаша за време догађаја Подгоричке скупштине 1918. године. Касније су масовно подржали и дали многе припаднике Југословенске војске у отаџбини.Васојевићи су учествовали и у нападу црногорске војске на Бар којег су успели да ослободе почетком 1878. године, а те године коначно одлукама Берлинског конгреса, Плав и Гусиње су додељени књажевини Црној Гори. Те године је формирана Призренска лига, а Арбанаси у Гусињу и Плаву су уз помоћ турских официра, припремили велику војску против Црногораца. На њих је послат војвода Марко Миљанов, који је имао Васојевиће у војсци, али због доста бројнијег непријатеља, а и самих ривалстава унутар црногорске војске, изгубили су битку на Новшићу. Гусиње и Плав су остали ван Црне Горе. Након 1880. године су се коначно битке стишале, али су се још увек дешавали окршаји између Васојевића и Арнаута на граници.
Афера „Бомба“ или Бомбашки процес је назив дат инсценираном суђењу против оптужених завјереника који су наводно покушали да организују атентат на књаза Николу Петровића. У октобру 1907. године у Књажевини Црној Гори . Завереничка група црногорских студената у Београду , коју је организовала Црна рука као свој огранак , покушала је 1907. године да изврши атентат на црногорског монарха Николу I Петровића и његове најближе сараднике и да изврши нападе на црногорске државне институције.
Омладина у Црној Гори била је незадовољна аутократском владавином књаза Николе и захтијевала је већи степен демократије и учешће народа у важним политичким питањима.
Омладина и народ су били посебно незадовољни недовољним залагањем књаза Николе за уједињење са Србијом у јединствену српску државу.Према оптужби, 1907. године „16 бомби је тајно послато из Србије у Црну Гору“.
Бомбе, као најефикасније средство за извршење атентата у то вројеме, у Црну Гору су унијете из два правца — носио их је Васо Ћулафић кроз Санџак , а бомбе Боке Которске донио је Стеван Рајковић , штампар са Цетиња. Из Београда су у Котор , тада дио Аустроугарске, дошли главни студентски завјереници : Јован Ђоновић , Тодор Божовић , Ђуро Војводић и Петар Новаковић , док их је у Котору већ чекао Марко Даковић . Били су у завјереничким везама са појединим противницима Николе Првог у отаџбини.Међутим, црногорска полиција , која је пажљиво пратила завјеренике и држала их на оку током њиховог боравка у Београду, брзо је реаговала и ухапсила Рајковића , који је са бомбама стигао на Цетиње. Ухапшен је и други носилац бомби, Ћулафић .Бригадир Јанко Вукотић био је „кључна личност у превентивном разбијању завере.Реакција на завјеру из Србије, у облику изненадне милитаризације црногорских владиних структура, огледа се и у ванредним унапређењима у више официрске чинове за истакнуте припаднике војске широм Књажевине . Почела је опсежна истрага и откривена је читава терористичка завера, за коју је Рајковић навео да је имала за циљ „растурање Црногорског суда и његових чланова, као и Народне скупштине “.Услиједила су бројна хапшења у Црној Гори. Од Србије је затражено да изручи неколико студентских завереника ( Ђоновић, Божовић, Новаковић, Даковић итд.), али је српска влада одбила такав захтјев, тврдећи да не постоји споразум о екстрадицији између Црне Горе и Србије.
„Министар спољних послова Краљевине Србије, Милован Ђ. Миловановић , држао их је (црногорске студентске заверенике — прим. аут.) у контакту, и у договору са њим, неки су прво отишли у Турску, а затим у САД и Швајцарску.“Према објављеним информацијама, руски дипломатски и обавештајни фактори били су умијешани у бјекство неких од главних завјереника из црногорске истраге у Србију . Аустро-Угарска је ухапсила четворицу завјереника, али је одбила, упркос споразуму из 1872. године који је захтијевао екстрадицију, да их изручи Црној Гори. Суђено им је у Котору у јуну 1908. године и сва четворица су ослобођена . На суђењу које је почело на Цетињу 12. маја , а завршено 14. јуна 1908. године пред Великим судом , осуђено је 49 од 52. оптужених.Укупно је изречено 6 смртних пресуда, 28 затворских казни — временских казни „у На суђењу ( које је почело на Цетињу 12. маја , а завршено 14. јуна 1908. године ) пред Великим судом , осуђено је 49 од 52 оптужених.
Укупно је изречено 6 смртних пресуда, 28 затворских казни — временских казни „у лаким ланцима на једној нози“; 15 затворских казни; два оптужена су ослобођена због недостатка доказа, а један због невиности. једној нози“; 15 затворских казни; два оптужена су ослобођена због недостатка доказа, а један због невиности.Италијански часопис Корејера доноси текст датован на 14 .јун 1908 .годину : Суђење у Црној Гори у којем се каже :
Суд за суђење анархистичких злочина Књажевине Црне Горе објавио је ПРЕСУДУ за 52 оптужена, за кривично дело велеиздајничке завере, 14. јуна по старом календару 1908. године, у 16 часова на Цетињу.Након разматрања ТУЖБЕ државних тужилаца од 6. маја 1908. године, бр. 414, саслушања оптуженог и релевантних свједока, као и одбране браниоца оптуженог и одржане јавне расправе“, и разматрања corpora delicti – 16 заплијењених бомби – Суд утврђује да
„постоји завјера “ против Његовог Краљевског Височанства Књаза-Господара, Владајућег Дома [Петровић-Његоша] и постојећег стања ствари у земљи, а НА ОСНОВУ ТЕРИТОРИЈЕ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ, и стога злочини из чланова 87 и 87а Кривичног законика, кажњиви по истим законским прописима у вези са члановима 87б, 88 и 46“ и „да су за горе наведено кривично дјело оптужени, поред одређених интелектуалних саучесника, који нијесу предмет нашег суђења.
На смрт су осуђени:
1. БОЖОВИЋ ТОДОР, пунољетан, рођен у Пиперу, православац, „правник Универзитета у Биограду“;
2. МАРКО А. ДАКОВИЋ, пунољетан, рођен у Грахову, православац, „дипломирани правник“;
3. ЈОВАН И. ЂОНОВИЋ, пунољетан, рођен у Црмници, православац, „студент Универзитета у Биограду“;
4. НОВАКОВИЋ ПЕТАР, пунољетан, родом из Бјелопавлића, православац, „бивши писар Среског суда на Цетињу“;
5. ЂУРО К. ВОЈВОДИЋ, 24 године, рођен у Грађанима у Ријечкој нахији, „правник треће године Универзитета у Биограду“;
6. ВАСО ЋУЛАФИЋ, 56 година, рођен у Полимљу у Васојевићима, „бивши племенски капетан“, бивши народни посланик.
( наставиће се)
One Response
Na Veleizdajnickom procesu Srbima u Zagrebu 1909. Glavni svjedok Djordje Nastic je pritisnut dokazima odbrane priznao da je on bio glavni organizator u pribavljanju i transportu bombi.
Djordje(rodjeno ime Risto) Nastic
iz Mostara je bio austrougarski agent -provocator.Jedno vrijeme je ziveo u Beogradu i prikljucio se nacionalnim organizacijama, koje su radile na ujedinjenju Srbije i Crne Gore….
Cilj Austrougarske je bio da zavadi Srbiju I Crnu Goru. AU planovi su bili aneksija BiH (1908.) i prodor preko Stare Srbije i Makedonije do Soluna….