Пише: Дејан Бешовић
Божићна побуна, јасно је показала да је бјелашки покрет остајао пасиван, држећи /div>
се политичког поља дјеловања. ,,Оружани сукоб“ који помиње Крсто /div>
Поповић иницирали су припадници зеленашког покрета својим /div>
дјеловањем током читавог процеса. Кроз даљи текст, с намјером да себе /div>оправда, Крсто Поповић тврди: ,,Ја као официр иако сам стајао неутралан /b>
према једној и другој политичкој струји, чим је наступио оружани сукоб,
остао сам вјеран светињи заклетве положене Врховном Комаданту Њ. В. /b>
Краљу Николи и ступио у борбу против оних елемената које је мој
Врховни Комадант означио као непријатеље Црне Горе (напомена Д.Б.) /b>
“ Искази наведени у претходној Поповићевој тврдњи могу се учинити /div>
упитним. Најприје, држање Крста Зрновог Поповића би се могло на сваки /div>
други начин окарактерисати, осим као неутрално. Из овог извора се /div>
дознаје да се он, као официр, тек по избијању побуне морао ангажовати. /div>
Погрешно би се дало закључити да би његов ангажман изостао да није /div>
било тврде официрске части. Само десет година раније, исти човјек /div>
потписује Захтјеве, ултиматум упућен команди Јадранских трупа, као и /div>комаданту Источне војске, француском генералу Венелу.Премда идеолошки сљедбеници црногорског суверена, побуњеници
нису покренули оружани отпор на његову директну иницијативу. /div>
Релевантна историографија утврдила је да краљ Никола није непосредни /div>
инспиратор побуне. Њен стварни идеолог био је Јован Пламенац, уз /div>
свесрдну подршку Италијана. И, што је важније: ,,непријатељи Црне /b>
Горе „о којима говори Поповић, били су дефинисани с италијанског /div>становишта, а не с општег, народног интереса у самој Црној Гори. /div>
Остатак писма у сагласности је с основним тезама, изнијетим у /div>
уводном дијелу овог извора: ,,Његовом Величанству Краљу Николи мом /b>>
Врховном Комаданту остао сам вјеран до његове смрти.“ Но, овдје се не /div>
завршава Поповићев политички резон: ,,Смрт блаженопочившег краља /b>
Николе разријешила ме је заклетве, а при томе је Црна Гора постала
саставни дио Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је примила као
таква, сва права, као и све обавезе.дознаје да зеленаши настављају да ликвидирају противнике и у прољеће /b>
1920. године. Њихов одметнички покрет дјелује све до 1929. године, када /div>
су ликвидирани вође побуњеника, Радош и Драго Булатовић из Роваца. /div>
Склапањем Рапалског уговора, новембра 1920, из коријена се мијења /div>
однос Италије према тзв. црногорском питању. Наиме, овим споразумом /div>
између Италије и Краљевине СХС територијално су биле задовољене
италијанске потребе. Краљевина СХС је Италији признала права на: /div>
Задар, Ријеку, Кварнерска острва, као и на дијелове Корушке. Логично, /div>
свако даље интересовање за присталице зеленашког покрета у Црној /div>
Гори, након остварења циљева Италијана, престајало је. Идеолог /b>
Божићног устанка, Јован Пламенац, као и многи други, нашли су се у /b>
емиграцији. Услиједило је тражење излаза из безнадежне ситуације. /b>
Стога су се главни протагонисти, Јован Пламенац и Крсто Поповић, /div>
обратили краљу Александру Крађорђевићу, тражећи помиловање за /div>
учешће у догађајима из јануара 1919. /div>
Молба за амнестију због учешћа у Божићној побуни представља други /div>
извор који ће бити предмет анализе. У питању је захтјев који потписује //div>
Крсто Поповић, у својству бригадира бивше црногорске војске33 (напомена ДА.Б .). Извор је датован на 23. септембар 1929. године и настао је у
Белгији. Вође Божићне побуне и њихове присталице нашли су се, након /div>
слома побуне, расути широм европских и свјетских простора. /div>
У уводном дијелу обраћања краљу Срба, Хрвата и Словенаца, /ddiv>
бригадир Крсто Поповић саопштава констатације из којих провијава /div>
зеленашка платформа: ,,Кад је непријатељ био коначно потучен (односи /b>
се на Аустроугарску, прим. Д.Б.) тада је и наступио моменат за /b>
уједињење Краљевине Црне Горе са Краљевином Србијом и са осталим /b>
Југословенским покрајинама.“У даљем тексту Поповић није више само /div>
информативан, већ прелази на политички контекст: ,,У Црној Гори јавиле /b>
су се двије политичке струје, које су црногорски народ довеле до /b>
оружаног сукоба.“ С обзиром на то како је текла, припремала се и почела Божићна побуна морала је пропасти “ – биљежи Крсто Поповић
( наставиће се )
