Пише :Дејан Бешовић

Историјска документа попут писма Ивана Радоњића из 1789, показују да су Црногорци били сматрани Србима, као и да Бањани, Кучи, Пипери, Зећани, Васојевићи и Братоножићи нијесу сматрани за Црногорце.

Знамените личности из Братоножића:

Владар Јован Стефанов Балевић -Цар  Шћепан(1739 — 1773) био је владар Црне Горе од 1767. до 1773, представљајући се као руски цар Петар Трећи  Фјодорович. Био је господар народа и државе и једини „цар“ Црне Горе.

Владарска династија Обреновићи

Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Ужичка Црна Гора“, о пореклу породице кнеза Милоша Обреновића знамо следеће: „Милошевићи, у овом селу познатији као Ђукићи су друга велика породица досељена истодобно као и претходни. Поп Милош је пореклом из Братоножића (одакле су по свој прилици и Узуновићи), први пут је пред крај 17. века дошао у Рошце по позиву неког свог сродника калуђера у кабларским манастирима. Како је дошао са много сродника, неке је оставио а сам се упути у ово село ради поповања. Прву кућу засновао је на брду, где су сада Достанића куће, па се иста премештала, тако да је час припадала овом селу, час Средњој Добрињи. Поп Милош је оставио из себе синове: Михаила, Гаврила и Ђуку. Михаило је био Свештеник и имао синове: Петра и Теодора, где је Петар опет био поп, Гаврило је био трговац и оставио иза себе синове: Теофана, Арсенија и Танаска. Теофан је трговао, немирне природе, одметнуо се у хајдуке у због гоњења пребегао у Турски Бечеј у Банату, тамо остао и имао потомства. Ђука је оставио иза себе синове: Филипа, Радована и Јована попа и наследника попа Петра. Поп Петар је оставио иза себе кћер, удату у Чачак, умро је 1804. године и сахрањен код добрињске цркве. Теодор је био земљоделац и деобом од Петра отишао у Средњу Добрињу и оставио иза себе синове: Радомира, Радисава, Радоњу, Милоша, Јеврема и Јована. Милош Милошевић је Милош Т. Обреновић, кнез обновљене Србије, кога је поп Петар извео и направио великим човеком уз његовог брата по мајци војводу Милана Обреновића. Од Радисава у Средњој Добрињи има потомства; од Радоње су замрли, Од Радомира одведени у Лорет; Арсенијеви су потомци у Узуновићима као: Арсићи; Од Танаска су Танасијевићи у Мађеру. Од Ђукиних синова највише је Милошевића и зову се: Јевђенијевићи, Грујићи, Радовановићи, Поповићи и Достанићи, којих укупно у селу има 27 кућа, славе Никољдан. Ова породица и данас попује у овом селу.“

Теодор Михаиловић је умро 1802. године, сахрањен је у Горњој Добрињи у порти цркве светих апостола Петра и Павла, коју је на месту старе цркве сазидао кнез Милош 1822. године. Милош Обреновић је сахрањен у Саборном храму у Београду, Јован Обреновић је сахрањен на Успенском гробљу у Новом Саду. Јеврем Обреновић је сахрањен на свом имању у Влашкој близу Јашија (данас Румунија тада Османско царство).Ради се о спахилуку Манасија (Јаломица), у којем је Јефрем подигао дворац и православну цркву.

По родослову : Милош ,Милан ,Михаило ,Тиодор ,Обрен ,Јеврем ,Александар ,Сергије ,Ђорђе ,Стефан ,Панто ,Јелена ,Симка ,Анка ,Ермила ,Јелисавета ,Драга ,Анастасија ,Ана ,Марија ,Гаврила

Свештеник Дарман Јованов Проговић,рођен је 1622.године  у Клопоту . Био је необичне мудрости, љепоте и храбрости .Велики борац против латинске јереси и чувар православне вјере . Организовао је устанак против унијатског Свештеника Јована Книћанина ( Книњанина ) који је попут глувог паршчета вршњао по Братоножићима и оближњим Кучима покушавајући да спроведе одлуке Римске конгрегације за пропаганду вјере међу Србима ( сравни Марко Јачов САНУ 1989 ,године )

Свештеник Вуксан Радашинов Братоножић,војвода и Сердар Врачки ,предсједник општине у Боричу и Коплику .

Свештеник Станоје Петров Баљевић ,војвода и командант братоношког барјака

Свештеник Ђоко Вуков Дмитровић Баљевић ,командант братоношког барјака погинуо у Првом Боју на Фундини 1862 .године

Свештеник Војвода Пејо Станојев Баљевић, велики војвода братоношки ,једна од најзнаменитијих личности Братоножића

Војвода Павић Матијашев Баљевић,командант братоношког барјака

Војвода Милош Зогов Станишић ,командант братоношког барјака

Војвода Милутин Милићев Станишић ,командант братоношког барјака

Сердар Милић Милутинов Станишић ,привредник .Учесник Анти- пашићевског Божићног устанка 1919 .године у Пећи и Подгорици .

Војвода Лако Вукалев Вукаловић,командант Херцеговачког батаљона ,устаник

Лука Вукаловић,херој и устаник у Херцеговини

Трипко Вукаловић,херој и вођа устаника у Херцеговини

Момчило Ђујић,Свештеник и војвода командант Дринске четничке дивизије

Војвода Милан Светозарев Добрашиновић,командант Полимском бригаде учесник Балканских и Првог свјетског рата

Сердар Вуко Милошев Митровић – Премовић,предсједник Љеворечко – братоношке општине учесник Балканских и Првог свјетског рата .

Сердар Бошко Милутинов Беговић,

Харамбаша Гиља Голубов Браковић,познати борац против аустро- Угарске монархије

Хајдук Илија Пунов Вучељић,

Племенски Капетан Свештеник Радоје Симов Секуловић,посланик ,народни вођа и командант братоношког барјака

Штампар и књижар Јован Широв Секуловић ,први штампар из Братоножића

Потпуковник Видак Паунов Ђељевић – Вучевић,ађутант

Командант Беша Ђељев Вучељић

Командант Свештеник  Никола Радојев Секуловић,посланик ,јунак учесник Балканских и Првог свјетског рата,учесник Подгоричке скупштине 1918 .године ,архијерејски намјесник подгоричко – брскутски и колашински

Командант Ново Спасојев Гиљић – Браковић,командант братоношког барјака

Барјактар Паун Ћетков Секуловић,командант Кучко – братоношке бригаде учесник Балканских и Првог свјетског рата .

Свештеник Јован Бешин Велимировић ,претходник свих Велимировића ,Бешовића,Радосављевића,Јовановића , Барића ,Радовановића и Илића 

Свештеник Милош Јованов Велимировић ,одселио из Сеоштице у Сребреницу с послије три године у село Лекиће код Ваљева

Свети владика Николај Велимировић- Јовановић ,најзначајнији Србин послије Светог Саве Немањића

Епископ Јован Душанов Велимировић – Јовановић ,владика Шабачко – ваљевски ,братанац Светог Владике Николаја професор и ректор Раковичке Богословије ,писац ,пјесник и историчар .

Хаџи Богдан Јованов Велимировић – Јовановић ,дјед Светог Владике Николаја Велимировића .

Четовођа Јошо Паунов Велимировић – Бешовић погинуо на Сретење 1915 .године на Голубињем брду код Калиновика .Имао је шест синова и једну ћерку .

Четовођа Мијајло Велимировић –Бешовић,десетар погинуо 1915.године

 Паун Радованов Велимировић-Бешовић потоњи  братоношки мегданџија

Милета Јошов Велимировић -Бешовић ;десетар учесник Балканских и Првог свјетског рата ,рањен под Скадром

Марко Јошов Велимировић – Бешовић ;учесник Балканских и Првог свјетског рата ;

Тиодор Јошов Велимировић -Бешовић ;учесник. Балканских и Првог свјетског рата;

Перута Јошов Велимировић- Бешовић ;десетар учесник Балканских и Првог свјетског рата ,рањен у кичму под Скадром

Радован Богићев Велимировић – Бешовић ,стријељан на Врелима Рибничким од стране Италијанских окупатора 1942 .године .

Свештеник Милан Јованов Велимировић– Радовановић ,старјешина Вазнесењске Цркве у Београду ,архијерејски намјесник винчанско – Грочански и Београдски ,професор београдске богословије ,духовно чадо Оца Јустина Поповића ,обновитељ Београдске литије Спадовданске литије 1992 .године ,писац ,пјесник и хуманиста .

Борислав Марков Велимировић- Бешовић ; новинар ,уредник РТЦГ ,13 пута првак Црне Горе ,10 пута Босне и Херцеговине и 3 пута Југославије ,рекордер Црне Горе ,Босне и Херцеговине  и Југославије у спринтерским дисциплинама 100,200 и 400 метара и штафетама. 4х 100 и 4х 400 метара .Држао је рекорд на 100 метара читавих 56 година .

Епископ др.Артемије Велимировић- Радосављевић ,епископ рашко-призренски и косовско метохијски.

Миодраг Арсенијев Велимировић -Бешовић генерални  директор директората МУП-а Црне Горе за ванредне ситуације ,члан ГО.Српске Народне Странке  и један од оснивача Нове Српске Демократије у Црној Гори ,учесник отаџбинског рата 1991-1999 .године .

Немања Здравков Велимировић – Бешовић,кошаркаш, репрезентативац Србије у кошарци у свим узрасним категоријама

Хаџи Богдан-Бојто  Јованов  Чађеновић ,црквени добротвор који је снабдио све цркве на територији Подгорице ,Даниловграда и Спужа црквеним звонима .

др.Јован Чађеновић ,редовни професор Филозофског факултета у Никшићу ,велики борац за очување српског језика ,аутор десетина књига и уџбеника .

Драго Чађеновић ,стотинаш учесник Балканских и Првог свјетског рата ,рањен под Скадром ,учесник Другог свјетског рата

Душан Чађеновић ,десетар учесник Балканских и Првог свјетског рата

Мирко Чађеновић ,водник Југословенске војске у отаџбини,рањен под Скадром;

Предсједник Окружног суда и адвокат др.Илија Браковић ,предратни предсједник Краљевског Окружног суда у Цетињу ,савјетакик Зетског бана . У Титовој Црној Гори био адвокат

Урош Тошковић ,водећи свјетски цртач и сликар оснивач Медијалне ,сликарског правца који је негирао соц- реалистичку слику свијета са

др. Мило Марковић ,редовни професор Економског факултета у Београду и Подгорици ,истакнути друштени радник и добротвор братоношки .

Трифун Ђукић ,професор ,писац и пјесник

Радивоје- Лола Ђукић ,професор писац ,пјесник један од оснивача ФДУ у Београду .

Марко Биљурић ,посланик ,писац ,адвокат ,национални радник .

Бранко Савковић ,Потпредсједник Врховног суда Црне Горе

судија Окружног ,Апелационог и Врхоцног суда у Подгорици ,

Милош Николин Шћепановић;професор и публициста и један од најугледнијих Братоножића у Доњем селима у Загарчу .

Свештеник Предраг Шћепановић,архијерејски намјесник подгоричко – данилоградски ,магистар теолошких наука ,писац ,оратор и хуманиста .

Љубомир Пантов Фемијић ,писац ,пјесник умотворац и паметар срески намјесник у Полимском крају

Свештеник Богић Љубомиров Фемијић ,архијерејски намјесник барско – улцињски велики борац против латинске јереси и неоотоманских насртаја на Цркву Светосавску у Бару ,Улцињу и Паштровићима . Започео градњу храма Светог Јована Владимира у Бару.

Свештеник Милун Љубомиров  Фемијић ,архијерејски намјесник подгоричко- данилоградски и колашински

Цветко Лаиновић ,сликар и професор Подгоричке гимназије и Београдског универзитета

Проф.др.Миленко Лаиновић ,стоматолог први доктор стоматолошких наука у Црној Гори .

Предсједник Окружног суда у Подгорици Раде Барјактаревић ,оснивача Атлетског Савеза Црне Горе и Југославије

Војвода Стојан Станишин Радошевић ,оснивач братстава Радошевић и Станишић у Сеоштици .Предраг Будов Радошевић ,спортиста и боксер првак Црне Горе,Србије ,Европски и свјетски шампион у професионалном боксу .

Јовица Радисавов Станишић ,помоћник Савезног министра унутрашњих послова ,шеф ресора државне безбедности Србије

Божидар Савов Станишић – Цикота ,правник ,туристички радник и надасве ватерполиста који је братоношкој гори донио прву олимпијску медаљу у ватерполу . Један од најбољих свјетских ватерполиста .  Подгорица нема улицу по овом чувеном спортисти и човјеку носиоцу ордена Светог Саве и Његошевом ордену .Три пута био изабран за најбољег спортисту Црне Горе и два пута Југославије .

Потпуковник Саво Грујић ,командант Кучко – братоношког четничког  батаљона ,неуморни национални радник

Тодор Радев Секуловић – Десетар учесник Балканских и Првог свјетског рата .

Миро Миров Секуловић – Барјактар учесник Балканских и Првог свјетског рата

Вуксан Радев  Секуловић – Потпоручник учесник Балканских и Првог свјетског рата .

                                  ( наставиће се)