Пише :Дејан Бешовић
Да детаљније прегледамо разне остатке и успомене о старијем становништву у појединим братоношким селима. Поменућемо свуда најприје остатке, које народ повезује за неко познато становништво, него за старије, непознате становнике, па затим оне за које се зна да имају везе са неким млађим, већ познатијим становништвом. Тако ћемо приликом уједно истаћи и она топографска имена, која доприносе познавању старијих становника братоношких. Узгред ћемо, ради потпуности, навести и сва остала топографска имена, за која смо могли сазнати, а зацијело је мало које од њих остало незабиљежено, нарочито од оних што су око насељених мјеста.
У селу Морачицама има једна гомила (хумка) на мјесту Грудици код Мораче. Гомила је читава од земље. У њој се копају и данашњи становници. Приликом копања наилазили су у тој гомили и на старе гробове, од којих је један, кажу, био зидан, на свод. Изнад Морачица, на Јелинућом Дубу, има једна велика гомила од камења. У самом селу, на прелазу страна у равницу има два црквишта са малим остацима од зида.Име Морачице је јасно. Од других имена да истакнемо име Ратковића Пећина, као успомену на неку породицу или браство тога презимена; затим Селишта, испод сеоских кућа, и Јелин Дуб. Народ не зна о тим именима ништа.Остала топографска имена су: Смрдуља, пећина, и више ње Смрдуљске стијене; Острица, страна изнад села, и у њој Бабина Пећина. Сеоске се баштине зову: Ступови, Драчевачи, Ливаде, Ограђица. Два стјеновита камена -крша изнад села су: Бијели Крш и Соколац.
Павличићи У овом селу има две велике гомиле од камена: једна, већа, на врх Рудине Павличића а друга више мјеста Селина. По сеоским баштинама наилази се свуд на старе гробове. На месту Столовљу има гувно, на коме је бивала од старине “сједница” и на коме су „освјештани дубови«. Име Павличићи је остало од неког старог, сасвим непознатог становништва, на које су успомене још и називи: Главица Павличића, Брдо Павличића, Шкала Павличића и Рудина Павличића. Близу старог села Павличића били су настањени Вуковићи из Пипера, од којих је једна кућа тек прије 50 година прешла у Зету, а остали су раније прешли али су нестали .
.Метеси тј.Метоси манастира Светог Николе на Пелевом Бријегу и испаше око Павличића зову се још: Гола Глава, Купин До, Долови, Столовље, Радова Лазина, Дубраве н Ђурашев Обор. Баштине су: До, Лијеска, Рупе, Ардомиле. Виноград, Рајичев Виноград, Вртаче н Сјенокоси.
За село Дуга се зна, да је у страни изнад садашњих сеоских кућа била густа гора. Тамо има зидина од негдашњих кућа. Да се и у некима од многих пећина више села становало од невоље, због Турака види се по томе, што на некима од њих има и сада зидина од зазиђивања. Турци су продирали овуда, те је око ових пећина бивало бојева. Мисли се, да су можда и какви испосници живели кадгод по пећинама.Дуго се то мислило све док је Протојереј Драган Митровић ,старјешина Цркве на Пелевом Бријегу,направио сликовит приказ дужких пећина гдје су се подвизавали братоношки и остали Брђански калуђери – поучзнати и као Синаити . О томе је прилично обимно писао Епископ Банатски Амфилохије Радовић,потоњи Митрополит црногорско- приморско-:Скадарски у дјелу „Синаити и Синаитски покрет у Српском народу „- изд.библиотеке Свети Рафаило Банатски,Вршац – Београд 1986.године
На садашњем сеоском гробљу изнад манастира Дуге има и јасан траг зида негдашње врло мале цркве. Она је врло стара, јер је тако стајала и онда, кад се почео зидати манастир Дуга. Дужани причају, да су се за зидање манастира Дуге највише заузималн некакав калуђер из свијета (“Чупо”) и Стојан Станишин, предак данашњих Дужана. Али су у грађењу манастира имали много учешћа и Кучи, који су помагали у раду н довлачили камен. Зна се, да је за зидање манастира Дуге преношен камен са манастиришта Св. Госпође код села Биоча у Пиперима . По свој прилици је народ баш у накнаду за порушени Госпођин манастир саградио дубље у планинама манастир Дугу. И Пипери и Васојевнћи су помагали манастир својим прилозима како приликом зидања тако и позније дајући „завјет“ манастиру у сиру, вуни, стоци и др. Отуд су поред Братоножића и ова три поменута, племена »имала дијела“ у манастиру Дуги.Име Дуга, је свакако старо, а постало је по народном објашњењу отуд, што је ту дугачка лука Морачина (Дуга Лука). Од других имена може бити успомена на неко старије становништво, можда досељенике, име Коломатница, ако је оно постало скраћивањем или кварењем од првобигног облика: Коломбаћница или Коломбатница (коломбаћ у Васојевићима и у Старој Србији значи кукуруз, а овде се зове „Фруметин“.
Друга су имена: Маринкови Куци (Куци су множина од Кук, што је врло згодан географски термин за испупчене дјелове неке стрме, стјеновите стране, над селом; Љесине,изнад манастира; Орлине, стране изнад Морачице; Луњев Кук, страна; баштине су: Лазине, Валови, Крушевачи, Поткућнице, Или земља (Илина Земља) и Поткућница, ове двије последње манастирска својина.
Поткрш испод села има двије омање гомиле од камена. Има и земљиште (баштина) с називом Могиле, које свједочи да су и ту биле гомиле и да су оне у говору негдашњег становништва називане могиле а не гомиле, као што је по садашњем народном говору. Само име Поткрш одговара положају и јасног је постанка. Интересантно је име Србин–ками, које свакако нису могли дати Срби, даље имена: Ничин-главица, Љуц (земљиште), Меред (комуница), Сука, име које се сад и код Срба употребљава за означење оштријих стјеновитих врхова, али је могло остати и од неког несрпског становништва. Главице изнад села зову се Пореднице и Веља Ограђа, а баштине: Калуђеровићи, Магриве, Петала и за села рупа :Дебељ-до. Комунице су: Црвени Пут, Побрђе и Дриња.
Клопот је село које са јужне стране има једну врло велику гомилу од камења. Горње је камење уклоњено, па је остала равна површина од ситног материјала. На високој, стеновитој коси више Клопота има четири гомиле на селишту Тримојевићима и једна на самом високом врху Гуловој Глави. Испод данашње сеоске цркве има стара црквина, зидана „у клак“, правца сз.ји. и код ње врло старо гробље. Друга, иста таква црквина, која је право к истоку окренута, има више села, недалеко од сеоских кућа. У близини Клопота има четири стара селишта. Више Клопота, под Гуловом Главом је селиште старог великог села Тримојевића, из кога је, веле, био у доба Ивана Црнојевића војвода Илија Ликовић. Тако каже и народна песма »Женидба Максима Црнојевића“:
Трећу Иван сатну књигу пише
Ломну Кучу и Братоножићу
на војводу Ликовин-Илију:
,0 Илија, Брдској земљи главо!…’
(Вукове пјесме, друга књига држававна издања стр. 526).
Сад се на Тримојевићима познају врло велике и дебеле зидине од крупног камена. На јужној страни од Тримојевића је селиште Кораћи, па до њих Братњив и Ничин-Главица. Причају, да је на свима тнм селиштима било готово једно, непрекидно насеље, „из кога се купило 800 мачева код једног старог дуба више садашњег Клопота. Уопште и остаци и предања показују, да су Тримојевнћи с околним селима чинили средиште племена, онако као што га данас чини група села под именом Пелев Бријег. Од старог становништва из тих негдашњих села заостали су до сад само Вукајловићи (Аврамовићи), за које кажу, да су потомци од једног дјетета које је било заостало од старих Кораћана. Оно се било прибило код Прогоновића у Клопоту, који су јамачно силом истиснули старо становништво. Вукајловићи су заједно са Прогоновићима променили и славу (Св. Николу), те сад славе јесењег Св. Јована (Ивањ-дан, 23. септембра). Њих има још две породице у Брскуту, једна у Речинама у Морачи и двије у Србији. За старе Кораће зна се, да су се преселили у Васојевиће. Из описа Богдана Лалевића и Ивана Протића (»Васојевићи у турској граници“, стр. 723) види се да заиста има Кораћа у васојевићским Горњим Селима и Главцима и да славе Св. Николу. У Николину Долу ниже клопотске цркве стоји велико камење на кућишту једне врло старе породице, за коју кажу, да је давно дигла одатле и не продавајући своје имање ,дакле поново усљед насиља.
Име Клопот јесте свакако српско. Имена Тримојевићи и Кораћи тешко да су српског порекла. Можда се име Тримојевићи може довести у везу с арбанашком речју trim, јунак. Кораћ значи у говору тамошњег народа: чекић, и можда је од те речи постало име Кораћи. Чудно је и непознатог порекла име једног убла код Клопота: Бушат-уба. Изненађује, да усред села има Пиперска Главица. О постанку тога имена не зна се ништа.Остала су имена око Клопота, за комунице: Рудине, Пореднице, Ријека, Стара Лазина, Рогова Глава и још Платно у Малој Ријеци; за метохе: Тримојевићи, брдо иза селишта истог имена, Коштун, Ивањска Главица, Купушњаци, Стрнина Лазовића (успомена на неки стари род, о коме се сад ништа не зна, Греде, Долови, ливаде Кораћи, Милинкове Њиве, Бјелуши (око цркве), Пореднице и Ријека, Пелимове Стране, Купини До ,Тврда Главица, где су метоси и баштине измијешани.Људи из Клопота морали су давати Цркви десетак сваког мјесеца са својих имања а Свештеници су бесплатно обављали обреде и надасве помагали својим парохијанима у свим радовима око Врања ,шуме ,орања и сл .
( наставиће се )
