Пише :Дејан Бешовић
Осим потомства Дабчевог, у Кртолима још неки родови вуку коријене из Албаније и из истог времена досељења у 16.вихеку . Неки од њих наводе да су се доселили из мјеста са називом – Дабци (Дапци). Није искључено да су они заправо сви из истог братства из којега потиче Дабац. Ово су родови: Ђиновићи, Ђурићи, Кикановићи (раније: Дабчић / Дапчић) и Милошевићи у Гошићима, и Перичићи у Ђурашевићима.
Главно насеље Кртољске општине са почетка 20. вијека , када већ има сва обиљежја варошице јесу Радовићи . Раније село засновано је од братства Радовића – Дапчића, који су и главни становници, у 16. вијеку , на мјесту запустјелог старијег села. Има два храма: Света Госпођа (помиње се 1594. године) и Свети Спас.
Осим Радовића, у овом селу живе:старосједиоци Бани, раније презиме Лошин (славе Срђевдан),и три досељеничка рода из новијег времена:
Беновићи који славе Митровдан, од досељеника из Грбља с почетка 19.вијека . У Главатичићима у Доњем Грбљу живе Беновићи, досељени ту у 16. вијеку из Херцег Новог а славе такође Митровдан.
Мршићи славе Светог Јевстатија, од досељеника из Мељина, с почетка 20. вијека . Мршићи су из Рисна, гдје су се доселили око 1670. године из Чичева код Коњица у Дабро- Босни .
Поповићи славе Усјековање главе Светога Јована, од досељеника из Спича с почетка 20. вијека . Ови Поповићи су најдаљом старином са Косова, одакле су послије Косовског боја добјегли најприје у Зету, а у 15. вијеку у Спич село Ђурмани.
У Гошићима је храм Светог Луке који према усменом предању потиче из 12. вијека , а најранији забиљежени помен је из 15. вијека .Од Дапчића у Гошићима живе Раути и Ивошевићи из Миловића.
Памте се старосједиоци Тутормићи, потомци кртољског бана Туторме (у једном документу из 1431. године помињу се браћа Радич, Дабижив и Николица Тутормић и Рутковићи. И једни и други су одавно изумрли.Досељеници су:Трипиновићи су старином из Конавала; по предању, предак се доселио крајем 14. вијека и оженио ћерку бана Туторме.
Лакићевићи у једној пресуди из 1762. године стоји – Лакичевић су од родоначелника Лака, досељеног након 1482. године када је Херцеговина пала под турску власт, дошли су два брата из билећког краја, а даљом старином, по предању, су из Вучитрна; сродни су им Дубравчевићи у Ђурашевићима.
Костићи су потомци од Косте Пламенца досељеног из Црмнице у 15. вијека . Црмничко презиме Пламенац датира из знатно каснијег времена (17. вијека ), но то не искључује могуће сродство Костића с потоњим Пламенцима, који потичу од црмничких Бољевића.
Ђиновићи, Ђурићи, Кикановићи и Милошевићи, у 16. вијека из Албаније.
Љесари су од његушких Љесара засеок Жањев-до почетком 18. вијека.
Крајем 18. вијека досељени су:Петровићи, из Грбља,Радоњићи- Гувернадуровићи , из Његуша и Стањевићи, из Конавала.
Изумрли су старосједиоци Вучиновићи, од ранијег већег братства Павловића (они су славили Аранђеловдан). Могућег родоначелника ових Павловића налазимо у которском документу кз 1598. године, где се помиње Кртољанин Вуко, син Стјепца Павлова.Сви родови у Гошићима славе Срђевдан, осим једног дијела Раута и Милошевића који славе Ивањдан.
Село Никовићи је основано од Никовића – Дапчића у 16. вијеку , који су и једини становници. Село има храм Свете Госпође.У Никовићима постоји локалитет Никшина Главица, по двору војводе Никше који се одатле иселио у Оногош. Према овом предању, Никша би могао бити Кртољанин, иако га општеприхваћено предање везује за Грбаљ.Село Миловићи је засновано од Миловића – Дапчића у 16. вијеку који и живе у селу. Село има храм Светог Спаса- Вазнесeња Господњег подигнут 1767. године.
Осим Миловића, у селу живе и Перовићи који славе Ивањдан , од досељеника из Црне Горе крајем 18. вијека.
Село Богишићи је назив добило према старом братству Богишића, потомака Богише који се ту доселио у 15.вијеку „из Албаније“. У Богишићима има и католичких родова. И једни и други имају цркве посвећене Светом Јовану.
Изумрла је група братстава досељених из Албаније у 15. и 16. вијеку , који су вјероватно били међусобно сродни: Богишићи, Брајковићи, Дабулиновићи, Лучићи, Никетићи и Поповићи.
Од Дапчића, у Богишићима живе: Бујеновићи, Ђуришићи, Јокићи, Миловићи и Шотковићи.Осим њих и Костићи од гошићких Костића .Сви православни родови у Богишићима славе Ивањдан.Римокатолици у Богишићима су потомци појединачних досељеника из Црне Горе, који се нису успјели одупријети притиску католичке жупаније. То су Андрићи, Андровићи, Окиљевићи, Перковићи и Франовићи. Сви су, по досељењу прихватали за славу сеоску – Ивањдан, коју су наставили да славе и након преласка у католицизам . Пошто није могао да их спријечи у томе, католички жупник их је убиједио да макар уместо крсног имена Ивањдан узму за главну славу – прислужбу. Тако су ови католички родови почели слави Лучиндан.Десантоло је италијански род, од једног досељеника око 1875. године.
(наставиће се)
