Пише :Дејан Бешовић
Тиват је град и сједиште истоимене општине у Боки Которској.Поријеклу имена Тиват постоје четири опречна мишљења. Према првом, назив Тиват изведен је од имена илирске краљице Теуте која је једно вријеме имала своју престоницу у Рисну, а можда и љетниковце у близини данашњег Тивта. По другом мишљењу назив би могао бити изведен од имена хришћанских светаца као што су sanctus Theodorus, Theodosius, Theodotus, Theodulus или средњовјековног (12. век) Theudo, Teodo. Треће мишљење изнијето је врло кратко и без већих образложења. По том мишљењу назив потиче од келтске ријечи „тоуто“ што значи град. Четврто мишљење долази од водећих келтолога региона и тврди да је назив изведен од келтске ријечи „тивад“ (савремени велшки: tywod, што значи пијесак. Лазар Томановић 1885. године пише да је народ Тиват звао Црнилат.
У историји Тивта као и цјелокупне Боке јасно се издвајају сљедеће епохе: илирска, римско-византијска, српска, млетачко-турска и аустријска. Обале тиватског залива прошле су кроз све ове епохе о чему свједоче како многи археолошки налази тако и постојећи споменици старе архитектуре као и писани историјски извори.За илирски период који се завршава 168-7. године п. н. е. пропашћу илирске државе постоји мали број археолошких налаза. Римски период је знатно богатији. У старијој литератури навођено је мишљење да се у предјелу Бобовишта (данашње Калардово) налазио неки стари град. Помишљало се да се на том мјесту налазио и стари Агрувијум. Таква мишљења постоје и данас, али се не везују увијек за Бобовиште него и за друге локалитете у ближој или даљој околини Тивта.Период српске владавине почиње у Котору крајем 1185. године. Од тада па све до 1370. године Котор и његов Дистрикт налазе се у оквирима српске средњовјековне државе Немањића. У 13. вијеку на Превлаци код Тивта, Свети Сава, кад је приступио оснивању српске цркве, поставио је столицу зетског епископа и ту на остацима бенедиктинског манастира саграђен је манастир посвећен Св. арханђелу Михаилу.Године 1420. Млетачка република је заузела которски дистрикт, као и Луштичко полуострво заједно са Превлаком.Период од доласка Млетака па до краја 18. вијека карактеришу чести сукоби између њих и Турака. Веома значајну прекретницу у историји Боке Которске представљао је пад Млетачке републике 1797. године. Тада почиње један дужи период од скоро двадесет година у коме су се на територији Боке Которске смјењивале разне туђе власти док најзад 1814. године није дошла Аустрија да ту и остане до свог слома 1918. године.Тиват се као град почео развијати тек крајем 19. вијека кад је основана војно поморска лука Арсенал. До изградње Арсенала земљишни посједи у Тивту су углавном били у рукама феудалне властеле Прчања, Пераста, Доброте и Котора.
Најзначајнији духовни објекат на територији општине Тиват јесте заправо стара митрополија Зетска на Превлаци .Манастир Светог Архангела Михаила је манастир Српске православне цркве, који се налази на острву Михољска превлака у општини Тиват . Манастир је посвећен светом архангелу Михаилу, а знаменит је по својој богатој средњовјековној црквено-историјској баштини. Непосредно по добијању црквене аутокефалности године 1219, први српски архиепископ и просветитељ Свети Сава Немањић је за сједиште новоустановљене Зетске епископије одредио управо овај манастир. Крајем 14. вијека, усљед промјене политичких околности, дошло је до постепеног осиромашивања, а касније и до расипања манастирског властелинства, које је потом и запустјело. Стога је архијерејско сједиште током 15. вијека морало бити измјештено дубље у унутрашњост, да би касније око 1483.године било пренијето на Цетиње, гдје се и данас налази.
Манастир се налази на острву Михољска превлака у Боки которској. To је острвце у јединственом низу острва у Тиватском заливу Боке которске. Ово острво се послије пет метара широког и плитког мора надовезује на полуострво Брда. Стотињак метара даље је шкољ Страдиоти, a још толико је удаљено Богородичино острво. На овај дио залива простирала се метохија манастира светог архангела Михаила. Ове области подно Ловћена, окупљене око манастира, прастаро су српско упориште. Источна страна Боке -од рта Оштра до Пераста- била је дио Травуније, односно Херцеговине, a град Котор са Боком и Грбљем, у средњем вијеку познат као “краљевски град”, био је посебна област са дворцима српских владара.
Михољска Превлака код Тивта, једно од најљепших мјеста на црногорском приморју, на карти се крије под новокомпонованим именом “Острво цвијећа”. To је тридесетак година било одмаралиште бивше JНA. У њему већ годинама више нема туризма, јер ту су свој дом нашли прогнаници из Словеније и Хрватске.И прије заснивања Зетске епископије (1219), Михољска превлака је била центар црквеног живота, што је посвједочено археолошким налазима који потичу и претходних вјекова. У стручној литератури постоје различита мишљења о старини првобитних грађевина и природи црквеног центра који је раније постојао на том мјесту. Према претпоставкама појединих истраживача, један од старијих слојева требало би приближно датовати у вријеме которског епископа Јована, који је био учесник Седмог васељенског сабора године 787., пошто је управо тада на ширем простору Боке дошло до обнове градитељске активности.
Неки други истраживачи су покушали да постанак старијег црквеног центра на Михољској превлаци вежу за још дубљу прошлост, која би досезала до самих апостолских времена, али такве претпоставке нису наишле на прихватање у широј научној заједници.Истовјетна ствар десила се и са Манастиром Златица у Дољанима код Подгорице .
(наставиће се)
