Пише :Дејан Бешовић
Идући од пучинског мора према планинском залеђу налазе се продор Оштро, између рта Оштро и полуострва Луштице, затим Херцегновски или Топлански залив, који се преко Кумборског тјеснаца везује за Тиватски залив. Из Тиватског залива пролази се кроз тјеснац Вериге,који је уједно и најкраћи, према Рисанском заливу на западу и Которском заливу према истоку. Од улаза у Боку до Котора простире се пловна линија дугачка 33 километра. Улаз у залив широк је 3 километра, док ширина Верига није већа од 300 метара. Спољашњи продор Боке је усјечен у Витаљинско-луштички гребен, а унутрашњи у Девесиљско-врмачки гребен. У рељефу залива Боке истичу се двије удолине, које се пружају од сјеверозапада ка југоистоку. Спољашња удолина је Суторинско-грбаљска и у њој се налази Топланско-тиватски залив, а унутрашња удолина је Морињско-которска и у њој се налази Рисанско-которски залив. По истом правцу пружају се и оба гребена. Удолине се састоје од млађих, палеогенских стијена, док су оба гребена изграђена од мезозоичних кречњака. Ужи појам означава мањи унутрашњи залив, који се простире од Верига (тјеснац) према југоистоку, до града Котора, по коме је и добио назив.
У Боки которској постоји и девет острва: Превлака, Мамула и Острво Ваведење на самом улазу у Бококоторски залив, Госпа од Милости, Свети Марко и Острво Цвијећа, Зановјетни Шкољиц у Тиватском заливу, те Кртољска увала, а Госпа од Шкрпјела и Свети Ђорђе у Рисанском заливу.
Насупрот издашним падавинама, кречњачко залеђе Боке је безводно. Кишница се брзо упија, вода понире и избија у снажним врелима, најчешће гдје је кречњак у контакту са непропустљивим флишем. У Боки се налази више снажних врела слатке воде односно извора подземних токова крашког краја. Међу њима се истичу: јако периодско врело Сопот код Рисна, врело Спила код истог мјеста, врело Доброта или Љута у Доброти, врело Шкурде и јака вруља Гурдић код Котора, врело Грбаљ . Код врела Сопот јавља се на површини мора од 20 м² јако кључање воде. Максимална измјерена издашност врела Љуте износи 170 м³, док минимум издашности износи само 0,10 м³ у секунди.
Плодно земљиште, погодна клима и мале надморске висине утичу да удолине буду покривене разним природним и културним добрима. Девесиљско-врмачки гребен се састоји од глиновитих кречњака који усљед распадања дају обиље глине. Његови највиши дјелови су под листопадном вегетацијом, а спољашњи и нижи дјелови под зимзеленим жбуњем. У долинама и увалама има црвенице на којој расту медитеранске културе.Изузетно повољан географски положај Боке условио разбој привреде. Бока има развијенију индустрију има већи значај од рударства. Око Херцег Новог има боксита, а код Котора мангана. У Боки се експлоатише мермер. Кречњак Верига је жилав, али подесан за обраду. Представља одличан грађевински материјал, који је поред осталог послужио и у изради Марковог трга у Венецији. Такође у Боки је интензивно развијен туризам ,као и поморство . Туризам се развијао од почетка 20.вијека до данас . Поморство у Боки има дугу традицију стару преко једног миленијума на шта ћемо се осврнути у даљем излагању овог српског драгуља Јадранске обале .
Битно је свакако напоменути да је подручје Боке било је настањено од најстаријих времена. У овој области се налазе бројни археолошки споменици из античког периода. На подручју Боке су биле успостављене грчке колоније, а шира област је била настањена илирским племенима. Током 3. и 2. вијека старе предхришћанске ере, Бока се налазила у саставу Илирске краљевине, која је након неколико ратних сукоба познатијих и као Илирски ратови потпала под власт Старог Рима. Након управне подјеле римског Илирика у 1. вијеку нове ере, подручје Боке је припадало римској провинцији Далмацији. Најзначајније античко насеље на подручју Боке био је Рисинијум -латински Risinium, данашњи Рисан. Током велике сеобе народа, на ширем простору Боке вођени су ратови између Византијског царства и Источних Гота, а царска власт у области учвршћена је за вријеме владавине Јустинијана Првог 527—565.године .
(наставиће се)
