Пише Дејан Бешовић

–Марко Самарџић рођен је у Београду, 22. фебруар 1983.године.Бивши је српски одбојкаш који је играо на позицији либера.

Наступао је за Црвену звезду, Војводину, Тур, Трефл Гдањск, Арис, Томис Констанца, Рен и Волеј Амрисвил.

Као репрезентативац Србије и Црне Горе, касније и Србије, освојио је једну бронзану медаљу на Светском првенству, двије на Европском и три сребрне медаље у Свјетској лиги. Био је у саставу у Србије на Олимпијским играма 2008.године.Самарџић је изабран за најбољег либера турнира Свјетске лиге 2005. године.

-Горан Вучуревић,рођен је у Требињу  1960.године .Након завршетка средње школе у Требињу, уписао се на Медицински факултет Универзитета у Београду, који је дипломирао 1984. године. Магистарску тезу одбранио је 1999. године на Медицинском факултету у Београду. Докторску дисертацију одбранио је 2006. године на Медицинском факултету у Београду.Након завршетка студија медицине, радио је у Општој болници у Требињу. Специјалистички стаж из опште хирургије обавио је на Војномедицинској академији у Београду од 1986. до 1992. године, а специјалистички испит је положио у истој установи.Придружио се Клиници за кардиоваскуларне болести Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ 1993. године. Радио на Клиници за васкуларну хирургију, гдје је одговоран за преоперативну и постоперативну његу пацијената. Асистирао је до сада  на око 9.000 операција годишње и самостално изводи око 2.500 артеријских реконструкција.

Усавршавао се у реномираним центрима у Ници, Лондону и Паризу. Објавио је велики број радова in extenso у домаћим и реномираним међународним часописима. Учествовао је на бројним страним и домаћим конгресима. Коаутор је четири уџбеника, књиге и монографије.

На Стоматолошком факултету у Панчеву изабран је у звање доцента за ужу научну област клиничка медицина (на предметима општа хирургија и ургентна медицина) 2008. године, а у звање ванредног професора 2013. године. У звање редовног професора на истом факултету изабран је 2018. године.

–Бошко Вучуревић је рођен 1958. године у Новом Саду.Године 1985. дипломирао је економију на Економском факултету Универзитета у Новом Саду, са специјализацијом Регионална економија – економски развој. Од дипломирања, константно се усавршава у земљи и иностранству у области спољне трговине и менаџмента у нафтној индустрији.

Стекао је 30 година радног искуства у области спољне трговине у нафтној индустрији у домаћем и међународном окружењу, што представља солидну основу за даљи професионални развој и могућност побољшања пословних резултата, повећања продаје и профитних исхода у области сирове нафте и нафтних деривата. Главни дио каријере провео је на извршним руководећим позицијама у нафтној индустрији.

Прије Привредне коморе Војводине, радио је у компанији Нафтахем д.о.о у Сремским Карловцима.

У компанији ХР Прогрес био је генерални директор – контрола малопродајних локалних тржишта нафте у балканским земљама, а прије тога генерални директор компаније Глорис Фајненше Корпорејшн – контрола велепродајних и малопродајних локалних тржишта нафте у балканским земљама и управљање продајним и оперативним активностима у међународним оквирима везаним за нафтну индустрију.

Радио је за NS Oil Energy, Нови Сад, Србија, гдје је био генерални директор – B2B менаџмент у оквиру велепродајног тржишта нафте, управљање оперативним активностима, гдје биљежи одличне резултате у развоју продајних стратегија, стална сарадња са OMV, Србија: сарадња у продаји картицама, стално повећање промета.Такође је био генерални директор у ЕвроПетрол Нови Сад, док је најдужи период рада био у Нафтној индустрији Србије, НИС-Газпром њефт, Нови Сад, од 1986. до 2009. године – искуство на извршним руководећим позицијама у највећој компанији у Србији и региону, у спољној трговини везаној за међународна тржишта, стална сарадња са компанијама као што су МОЛ, БП, ОМВ, Хеленик Петролеум, Дајнеа и многе друге.

Предсједник Привредне коморе Војводине постао је 2017. године, а преузимање тако важне институције као што је Привредна комора Војводине био је прави изазов у његовој каријери. Потрудио се да знањем и искуством које је стекао у енергетском сектору правилно угради у структуру коморе.Ожењен је и има једног сина.

,-Мирко Вучуревић , рођен је 12.фебруара 1937 .године у Банатском Двору . Играјући у нижеразредним фудбалским клубовима (Будућност, Војводина, Нови Сад, Железничар из Зрењанина, Јединство из Параћина, Вартекс из Вараждина и др.), завршио је средњу економску школу. Године 1963. запослио се у фабрици сатова „Нивада“, у Швајцарској, као физички радник. Убрзо је постао шеф одјељења, потом трговачки путник, па менаџер, да би стигао до мјеста директора продаје и тај посао успјешно обављао 15 година. Проглашен је 1975. најуспјешнијим менаџером у швајцарској индустрији сатова. Због изузетног залагања у сфери спорта, добитник је награде „Јован Микић“ као најуспешнији спортски посленик у Војводини, а на месту потпредседника ФК Партизан провео је 15 година. Као дародавац, подигао је цркву посвећену Светој Петки у селу Житиште поред Зрењанина, изградио школу и путеве, као и фудбалски стадион. Добитник је бројних награда и признања, укључујући високо Одликовање Републике Српске, Орден Светог Саве СПЦ првог степена , медаљу Србије и Црне Горе „Човекољубље“ и многа  друга.

                           (наставиће се)