Пише :Дејан Бешовић
–Слободан Самарџић рођен у Београду , 10. март 1953.гофине је бивши српски универзитетски професор, политиколог и политичар. Докторирао је политичке науке. Редовни је професор на Факултету политичких наука у Београду и бивши посланик у Скупштини Републике Србије . Био је министар за Косово и Метохију у другој влади др Војислава Коштунице од 2007. до 2008. године. Од јуна 2015. године је предсједник Државотворног покрета Србије (ДПС).Директор је политичких студија у Центру за либерално-демократске студије .Био је саветник за политичка питања председника Савезне Републике Југославије , Војислава Коштунице (2000—2003), а затим поново као саветник Коштунице када је изабран за премијера Републике Србије у марту 2004. године .Дана 15. маја 2007. године изабран је за министра за Косово и Метохију у другој влади Србије Војислава Коштунице. Обављао је функцију министра до јула 2008. године , када је изабрана нова српска влада. Напустио је Демократску странку Србије 15. октобра 2014. године, након што је др Војислав Коштуница напустио странку и придружио се новооснованом Државотворном покрету Србије (ДПС).На првој изборној скупштини Државотворног покрета 13. јуна 2015. године једногласно је изабран за предсједника. Самарџић је отишао у пензију 2023. године.Области научног интересовања: савремени федерализам ; теорија и пракса уставности ; политичке идеје и институције; европске студије – политички систем Европске уније
Предавао је на више института и факултета у земљи и иностранству: Београдска отворена школа – предавање на разним курсевима од 1996. године, Алтернативна академска образовна мрежа – организација курсева и предавања: „Конституционализам и владавина права“, академска година 2000/01; „Европска унија и Балкан“, академске године 2000/01, 2001/02, 2002/03, Институт за федерализам, Универзитет у Фрајбургу, Швајцарска, семинар: „Уставне промене у Југоисточној Европи“, 3-5. март 2003.г.
Објавио је књиге
Саветодавна демократија , Рад, Београд, 1987.г.
Европска унија као модел наднационалне заједнице , Институт за европске студије, Београд, 1998.г.
Трагедија Косова и Метохије, Катена Мунди, Београд, 2018.г.
– Милош Благојевић рођен је Милетићеву, код Пландишта. Био је српски историчар и академик. Бавио се проучавањем српске историје средњег вијека, са тежиштем на проучавању историјске географије и друштвено-економских односа у средњовјековној Србији.Један је од писаца Меморандума САНУ из 1986 .године .
Основну школу је завршио у родном мјесту. Гимназију је похађао у Вршцу а Војно поморску академију у Сплиту завршио је 1951. године. Октобра исте године ухапшен је због наводне дјелатности по линији Информбироа и осуђен на шест година строгог затвора. Казну је издржавао у концентрационим логорима за официре у Билећи и на Голом отоку. Казна му је смањена за двије године па је са Голог отока пуштен условно крајем 1955. године.На Филозофском факултету у Београду, Одјељењу за историју, дипломирао је 1960. године са средњом оценом 9,99 али због поменуте казне није му омогућено да буде примљен за асистента, нити да се одмах упише на постдипломске студије. Радио је двије године у основној школи у Милетићеву, да би 1962. године постао асистент Историјског института САНУ у Београду у којем је радио до 1972. године. Опредијелио се да проучава српску средњовјековну историју, посебно привредну и друштвену историју. Магистарски рад Планине и пашњаци у средњовековној Србији, одбранио је 1966. а докторску тезу Земљорадња у средњовековној Србији 1970. године.
За научног сарадника Историјског института изабран је 1971, а за доцента Филозофског факултета у Београду, за предмет Историјска географија, 1972. За ванредног професора изабран је 1977, а за редовног професора Филозофског факултета у Београду 1983. године. Као наставник Филозофског факултета учествовао је у раду многих комисија као члан или предсједник. У више сазива био је члан савјета факултета а од 1994. и предсједник Савета. Школске 1994-1995. изабран је за шефа Катедре за националну историју средњег вијека. Пензионисан је 1996.године залагањем Мирјане Марковић,жене предсједника Србије Слободана Милошевића. Актом 201-22/97 новоизабрани предсједник СРЈ Слободан Милошевић поништава одлуку о пензионисању и враћа га на факултет гдје остаје до краја НАТО агресије на СРЈ .У току свог научно-истраживачког рада објавио је више од 80 научних радова, не рачунајући бројне прилоге у енциклопедијама, историјске карте, приказе и чланке у новинама. Најобимнија истраживања је извршио у области пољопривредне производње и аграрних односа у средњовјековној Србији. Резултате до којих је дошао објавио је у студијама: Земљорадња у средњовековној Србији, Планине и пашњаци у средњовековној Србији, Закон св. Симеона и св. Саве, као и у неколико мањих чланака. У настојању да што вјерније прикаже систем обавеза и дажбина, био је упућен да се позабави проучавањем старих српских мјера. Огледао се у неколико махова и на подручју дипломатике, утврдивши или исправивши датирање појединих повеља. Неколико мањих или већих прилога објавио је из историјске географије. Међу њима посебно се издваја синтетичко дело: Преглед историјске географије средњовековне Србије. Учествовао је у изради великих синтеза, као што је Историја српског народа у издању Српске књижевне задруге и посебних, намијењених широкој читалачкој публици: –Србија у доба Немањића,
–Српски народ и српске земље у средњем веку. Последњих година посветио је већу пажњу доктрини српске средњовјековне државности и владарској идеологији. Као резултат ових интересовања настали су радови:
–Студеница-манастир заштитника српске државе ;
–О националним и државним интересима у делима Доментијана, Архиепископ Сава-вожд отачаства;
Умро је у Београду 27.јуна 2012 .године гдје и сахрањен .
– Видоје Благојевић рођен је Општина Братунац, 22. јун 1950.године. Пензионисани пуковник Војске Републике Српске.У Хагу је осуђен као Србин због извјесног злочина у Сребреници .
Када је почео распад Југославије, 1. јуна 1992. године је постао командант Зворничке пјешадијске бригаде (Дрински корпус) Војске Републике Српске. Неколико мјесеци током 1993. године је обављао дужност начелника Штаба Братуначке лаке пјешадијске бригаде ВРС. Дана 25. маја 1995. године именован је за команданта Братуначке лаке пјешадијске бригаде (2.153 бораца) Војске Републике Српске. Од 6. до 11. јула 1995. је учествовао у војној операцији Криваја 95. До 2001. године је радио у Генералштабу Војске Републике Српске.Дана 10. августа 2001. године СФОР је ухапсио Благојевића под оптужбом за геноцид, злочин против човјечности и кршење правила вођења рата. Суд у Хагу га је осудио на 18 година затвора 17. јануара 2005. године.Двије године касније, 9. маја 2007. смањена му је казна на 15 година.Дана 27. децембра 2012. Хашки трибунал га је пустио на слободу, после одслужења двије трећине казне.
– Мирко Благојевић рођен у Бријесници код Лукавца, 1. август 1956.године је српски је политичар, бивши предсједник Српске радикалне странке „9. јануар”и магистар правних наука.Прије рата један од оснивача Српске радикалне странке у тадашњој Босни и Херцеговини. Исто тако приступа Српском четничком покрету још у самом оснивању, и у прво време шири покрет по Семберији; с обзиром да је пред рат живио у Бијељини. Рат га није дочекао неспремног, него је са својим људима активно учествовао у борбама за ослобођење Бијељине и Јање, гдје су започели први озбиљнији сукоби. Исто тако командује четничким јединицама у борбама за Зворник, Брчко, Сребреницу, на Озрену. Када је Република Српска Крајина 1993. године поново нападнута, притиче у помоћ на бенковачком ратишту.Биран је у два сазива Народне скупштине Републике Српске и једном у Парламентарну скупштину БиХ. Један је од оснивача Српске радикалне странке Републике Српске коју данас предводи Миланко Михајлица. За разлику од њега, Мирко Благојевић је након расцјепа у странци 2004. године остао вјеран идеологији др Војислава Шешеља и од тада је био предсједник Српске радикалне странке др Војислав Шешељ, која је у периоду од 2004. до 2013. имала подршку из Београда. Током 2013. године, када у странци долази до несугласица, покушана је његова смјена са чела странке, те је изгубио подршку Војислава Шешеља. Стога је његова странка 2016. године промијенила назив у Српска радикална странка „9. јануар”.Због заслуга у рату др Војислав Шешељ га је именовао за четничког војводу. Био је првак БиХ у боксу (средња категорија) и првак БиХ у гађању из пиштоља.Од 2018 .године приступио Српској напредној странци.
(наставиће се)
