Пише :Дејан Бешовић
Пелиново као село је постојало прије 14. вијека, а име је добило по Пелинској рудини на којој се налази; у атару села налазе се рушевине утврђења које народ назива Крстин-град, а које су уништили турски гусари, у 16. вијеку:
Старисједилачко становништво су :
Љепавићи су дали сеоске старешине; познати међу њима био је Раде Љепавић (17./18. вијек), који је био велики јунак, имао је своју неосвојиву кулу, учествовао је у бици код Царевог Лаза 1712. године гдје је и погинуо и многим другим претходним биткама.
Павлеже и Марчинко су старе српске породице које су изумрле .
Најстарије породице у Пелинову биле су Кољеновићи, Брајевићи , Рашковићи и Иванчевићи , а који су данас изумрли.
Дошљаци су :
Ђукићи и њихова грана, Баћи , а сви воде поријекло од извјесног Ђуке, који је био из Васојевића, према братском предању које датира још из 14. вијека.
Радановићи воде поријекло од претка по имену Радан, који је дошао из Херцеговине, према братском предању, још у 14. вијеку.
Вујовићи– Чичаревићи су дошли из Љешанске нахије, према братском предању, још у 14. вијеку.
Породица Зец види поријекло од Поборских Зеца.
Све породице у Пелинову славе Јовањдан, осим породице Вујовић, која слави Светог Симеона Мироточивог .
Шишић је село , веома старо; сеоска црква Светог Мине је највјероватније из 14. вијека, мада народ тврди да је много старија, из 9. вијека; старину потврђују и рушевине утврђења које народ зове Крстин-град:
Старосједилачко становништво:
Шофрани или Шоврани славе Мратин-дан, Сладовићи славе Светог Симеона Мироточивог, Ђурановићи Светог Василија Великог , Влатковићи понегдје се декларишу или спомињу као Латковић , славе Светог Симеона Столпника
Милинићи раније звани Милин, славе Мратин-дан, Рашковићи славе Светог Симеона Столпника, Антовићи Светог Симеона Столпника, Донковићи славе Мратин-дан, Гривићи славе Светог Симеона Столпника. Није познато да ли су у сродству, али би се могао извући закључак о заједничком поријеклу породица које славе исту славу.
Милошевићи славе Мратин-дан су Грбљани из Наљежића.
У Шишићу је вјероватно некада живјело братство истог презимена, али о њима нису сачувани подаци. У Шишићу су живјели и старјешине Мршуље које су се иселиле у Котор.
Досељеници су
Кадије који славе Свети Симеона Столпника су дошли из Црне Горе, крајем 18.вијека
Кордићи славе Ђурђев-дан а дошли су из Херцеговине у 15. вијеку.
Оџи славе Мратин-дан су дошли из данашње Албаније у 16. вијеку.Ради се заправо о породици Крстовић из Куле Рашке која је 1542 .године погубила Мјесног хоџу .Драго Крстовић морао је из Скадарског санџаката пребјећи у Млетке .
Никољевићи славе Мратин-дан су дошли из Црне Горе средином 16. вијека.
Красићи или Крашићи славе Светог Василије Великог су од Луштичанина Крашића, који је у Шишиће дошао почетком 17. вијека.
Породица Вујашковић позната још и као Ујашковићи , славе Мратин-дан доселила се из Црне Горе почетком 17. вијека.
Вучићевићи познати и као Учићевићи , славе Мратин-дан дошли су из Херцеговине средином 17. вијека.
Зец су потомци Домазета који су дошли из Црне Горе почетком 18. вијека. Један дио братства слави Лучиндан, а други Светог Василија Великог .
Митровићи славе Мратин-дан су дошли из Зубаца у Херцеговини почетком 18. вијека.
Књигу о Шишићу написао је мјештанин Марко Шовран.
Сутвара је село из 15 вијека .Претходни назив села био је Тител, а назив Сутвара потиче од народног изговора Свете Варваре, којој је посвећена сеоска црква из 16. вијека, која је најстарија црква у селу; ово указује да је село старије од 16. вијека; Дуб је био запуштено село, касније насељено братствима из Сутваре
Старосједилачко становништво:
Тујковићи који Ђурђев-дан су били кнежевско братство, Вукшићи славе Свету Варвару, Мачићи славе Јовањ-дан.
Досељеници су
Перићи, Магуди, Вуловићи, Маровићи сви славе Јовањ-дан.Они су се доселили из Куча у 16. вијеку
Ковачевићи славе Јовањ-дан су од Ковачевића Грахова, досељени почетком 17. вијека.
Букилице Славе Никољдан и дошли су из Црне Горе средином 17. вијека.
Вукотићи славе Ђурђев-дан воде поријекло од Чевљанских Вукотића који су стигли у првој половини 18. вијека.
Наљежић је засеок између Наљежића и Сутваре .Између њих се налази и још један братски заселак Тујковићи у којем живе породице Тујковићи, Јанковићи и Букилице.
Старосједилачко становништво су
Вукшићи који славе Ђурђев-дан и Тујковићи који такође славе Ђурђев-дан а су у сродству са онима у Сутвари.
Досељеници су
Мариновићи који славе Ђурђев-дан су дошли из Црне Горе у 16. вијеку, а њихов предак Марин, по коме носе презиме, живио је у 17. вијеку.
Породица Јанковић која славинЂурђев-дан дошла је из Црне Горе у првој половини 17. вијека.
Марићи , Вучковићи и Мршуље сви Митров-дан су дошли из Црне Горе почетком 18. вијека.Сва села у Грбљу су имала своје поглавице, а цио Грбаљ је имао четири кнеза.
Карактеристично за Грбаљ је предање о издаји Стефана Црнојевића и међу Грбаљима памти се као „највећа српска срамота“. Након Алтомановог одласка, сам Стефан је понудио Млечанима да угуши Грбаљску побуну у замјену за одређене услуге. Преваром, Црнојевићева војска је потом заробила око 80 највиђенијих Грбљана и предала их Млечанима. Тридесет њих су Млечани објесили у Котору, а остали су протјерани из Боке. Након тога, млетачка и Црнојевићева војска су упале у Грбаљ и спалиле сва села. Спаљен је и манастир Подластва. У исто вријеме, наводно због куге, артиљеријом са мора је бомбардован и манастир Светог Арханђела Михаила на Превлаци код Тивта. Очигледно је да је циљ Млечана такође у великој мјери био, да униште православље на овом дијелу Српске обале,што ће касније поновити неколико пута како тровањем превлачких калуђера тако и полувјековним ропством под петокраком звијездом и чему је највише писао прота Момчило Кривокапић ,исповједник Светосавља у овом дијелу Српске отаџбине.
(наставиће се)
