Пише: Дејан Бешовић
Битно је да набројимо и Грбљанске родове, по насељима у којима живе
Доњи Грбаљ:
Главатичићи
Село је постојало у 14.вијеку, а назив је добило по которској племићкој породици Главати чији је посјед -село било у средњем вијеку.
Старосједиоци:
Парапиди славе Свети Теодора су старинци у Грбљу, за њих се сматра да су Грци чији су преци још у пресловенско вријеме живјели у граду Грипулију.
Лазаревићи славе Никољ-дан а они су старосједиоци Грбља, живјели су у граду Грипулију, након чије пропасти прешли у Главатичиће. Властелинског су поријекла. Војвода Остоја Лазаревић је у 14. столећу био заповедник града Грипулија. У вријеме млетачке власти, Лазаревићи су давали гувернадуре грбаљске. По њима се зове засеок у Главатичићима.Ове Лазаревиће треба поистовјетити са Биговским Лазаревићима о чему су писали проф.Јово Милов Лазаревић и Протојереј проф.Василије Ивошевић.
Микијељи славе Зачеће Светога Јована Крститеља су у Главатичиће дошли исто када и Лазаревићи из Грипулија. Њихов изданак протопоп Раич Микијељ био је црквени старјешина града у вријеме војводе Остоје Лазаревића и његовог сина Милоша- Микије.
Зекљевићи славе Светог Харитона а они су такође старосједиоци у Грбљу.
Истражили-нестали су с Петричевићи, такође стари род из Грипулија.
Досељеници у Главатима :
Дабушки славе Светог Харитона.Дошли су из данашње Албаније у 15. вијеку а огранак су Крстовића из Куле Рашке .
Баштрице славе Светог Харитона.Поријеклом су дошли из Цеклина из којег су дошли у 15. вијеку због крви.Они потичу од цеклинских Јанковића из Друшића .
Беновићи су дошли су у 16. вијеку из Херцег-Новог .Славе Светог Димитрија.
Бигово (изговара се и Бигова)
основано је у 16.вијеку од Лазаревића из Главатичића, који су се у вријеме Ивана Црнојевића поново населили у близини свог разореног града Грипулија.
У селу живе Лазаревићи који су огранак Лазаревића из Главатичића,који такође славе Светог Николу.
Кубаси
наилазимо на најранијијин помен села је из 17. вијека
Старосједеоци су :
Андровићи који славе Никољ-дан и њихов огранак Мачци који славе Мратин-дан – Светог Великомученика Стефана Дечанског, Бућини који такође славе Светог Великомученика Стефана Дечанског и Билали који славе Аранђелов-дан.
Досељеници из Црне Горе из 17-18. вијека , нису међусобно сродни:
Масловари славе Михољ-дан, Страхинићи, Ћосе, Маровићи, Симуни или Шимуни сви славе Аранђелов-дан.
Трешњица
Ово село је постојало у 15. вијеку ,а ранији назив је Црешња / Трешња.
У селу живе братства Бећири и Добрише (оба братства славе Јовањ-дан која потичу од досељеника из Црне Горе из 15-16. вијека , али нису међусобно сродни.
Укропци
село је настало крајем 17. вијека од досељеника из Херцеговине из тамошњих Укропаца, по којима је дат назив селу
Старосједиоци:
Кунићи су дошли из Главатичића гдје се овај род истражио, а потичу од оне групе житеља Грипулија који су се по разорењу града иселили.
Досељеници су
Беговићи су херцеговачки досељеници с краја 17. стољећа који су основали село.
Клопани су дошли из Старе Црне Горе средином 18. вијека.
Сви укропачки родови славе Аранђелов-дан.
Главати
село које је добило име по которској властелинској породици Главати, чији је посјед село било у средњем вимеку, што указује да је постојало пре 14. столећа.
Старосједиоци:
Тичићи славе светог Светог Стефана Дечанског .Дошли су из Главатичића гдје се овај род истражио, а потичу од оне групе житеља Грипулија који су се по разорењу града иселили.
Крути такође славе Светог Стефана Дечанског .Они су, према Саву Накићеновићу, старосједиоци у Главатима; према другој верзији, они су дошљаци из Скадарског краја у 16. вијеку. . Има их и у Паштровићима, истог поријекла.
Досељеници су
Бани и њихов огранак Бајковићи који славе Светог Стефана Дечанског а дошли су у Грбаљ у 16.вијеку из Грађана у Ријечкој нахији. Од ових Бана био је митрополит црногорско- брђанско и приморски Митрофан Бан.
Пејовићи славе Свети апостола Вартоломеја су дошли у 16. вијеку из Његуша.
Суботићи славе Ђурђев-дан дошли су у 17. вијеку из Никшића.
Вујачићи славе Никољ-дан су од граховских Вујачића, дошли у 17. вијеку .
Дамјановићи и Ђуровићи оба братства славе Ђурђев-дан су дошли у 18. вијеку из Црне Горе, нису сродни.
Ковачи село је постојало прије 15.вијека , а назив је добило по мајсторима – ковачима који су ту у раније вријеме живјели.
У Ковачима постоји братство Буздован, које Саво Накићеновић у свом раду не наводи.Ово братство наводи Васо Ивошевић.
Остало су досељенички родови:
Бајковићи су од Бајковића из Главата.
Дољанице су од Дољаница из Кримовице.
Бјелоши су дошли из Бјелоша -Цетиње, крајем 17. вијека.
Ђурићи су дошли крајем 18. вијека из Мојдежа у Боки а у Боку су дошли 50 година раније 1717 .године из Клопота у Братоножићима .Наиме Свештеник у Братоножићима Протопоп Новица Илијин Ђурић ,морао је побјећи из Клопота,због сукоба са Турцима напуштајући тако своје племе у Млетке ,поставши тако клирик далматинско – истријске митрополије Аутокефалне Српске православне цркве .
Сви ковачки родови славе Аранђелов-дан осим Ђурића који славе Светог Николу.
( наставиће се)
