Пише :Дејан Бешовић
Због преоптерећености побунама у цијелој Монархији, аустријске власти су ћутке прешле преко овог догађаја, али је Грије донео забрану Грбљанима да уђу у Котор. Незадовољни ситуацијом, Грбљани су започели планове да побуне читаву Боку Которску, па су почели са организовањем састанака у Тивту, Бијелој и на острву Свети Ђорђе код Пераста. Ипак, нису успјели да добију подршку свих општинских представника, јер су неки сматрали да није вријеме за побуну. Ипак, понудили су Грбљанима да се издејствује опозовивање забране уласка Грбљана у Котор, као и да се поглавар одстрани из Боке. Поглавар је правдао своје одлуке зато што је 26. јула могао да страда од побуњених Грбљана и тада је упућивао апеле, али и пријетње Грбљанима, да престану са побунама. Грбљани га нијесу послушали.Због ових догађаја, аустријски гувернер у Задру, барон Турски, дао је наређење да се побуна угуши по сваку цијену. Како апели и претње нису успели, донесена је одлука да се у септембру демонстрира импонзантна војна сила Монархије у Грбљу. Из Котора, пуковник Лиц је кренуо са 1500 војника, а у његовој пратњи је био и сам Грије.Они су стигли у Сутвар 26. септембра.Насупрот очекивањима Лица, Грбљани не само да се нису уплашили, већ су кренули у директан окршај са Лицовом војском. Сазнавши за велику аустријску војску у Грбљу, у помоћ им је пристигло и око 700 наоружаних Врногораца, као Његошева подршка. Због снажног отпора Грбљана и Црногораца, Лиц је био приморан да се повуче у правцу Тивта, док је Грије побјегао преко Тројице са Котор. Грбљани су се тада приближили Тивту и позвали тамошњег главара да се састане са њима. Када је дошао, од њега су захтијевали да се придружи њиховој побуни, што он није прихватио. Након тога, Грбљани су захтијевали да им Тивћани бар донесу довољне количине хлеба и вина, што су обећали да ће платити, а поглавар је то прихватио. После дужег времена, постало је извјесно да Тивћани неће доћи, те је једна група Црногораца са неколико Грбљана кренула ка Тивту да види шта је томе био узрок. Када су се приближили селу, на њих је из једне куће отворена ватра, при чему су погинули двојица Црногораца који су после покопани код цркве Св. Агате у Тивту.Устаници су затим покренули велики напад на аустријску војску у Тивту. Окупациона аустријска војска се уз спорадичне окршаје, повукла за Котор, а устаници су успјели да заузму цио Тиват. Испоставило се да је Тиват био готово празан. Љути због неодржане ријечи и тиме подршци упућеној аустријским властима, устаници су опљачкали већи број кућа у Тивту, односећи оружје, одјећу, накит и посуђе. Када је Његош добио обавештења о пљачкама, послао је писмо своме ујаку Владу Пророковићу са Његуша да објави његову наредбу да се врати све што је украдено из Тивта, уз претње строгим казнама за оне који се оглуше о њу. Пророковић је то и учинио, о чему је посвједочио и на свом саслушању у Поглаварству у Котору када је навео да су након наредбе устаници који су то учинили одмах вратили оно што су однијели.Након тога, 28. септембра, устаници су се повукли из Тивта.
(наставиће се)
