Пише :Дејан Бешовић
Митрополит Сава Петровић -Његош извјештава млетачког провидура Винћенца Гритија да су писали Грбљанима „да не зову Пераштане у кметове, јер су у крви (непријатељству) с Паштровићима. Одговорили су да их неће звати, но траже од провидура да им допусти да зову Црногорце. Црногорци су пријатељи и Паштровићима и Грбљанима (писмо 158.). Из наведеног се види да тада ни Грбљани ни Паштовићи нису Црногорци, но су Црногорци пријатељи и једнима и другима.“ Опомиње провидура „да су Грбљани незадовољни и да се двоуме да ли да бјеже у Турке. Наводи да је провидур њихов принцип и господар њихових тијела, а он от душе, алудирајући на свјетовну и црквену власт (сте. 226.). Грбљани Шишићи су зло нанијели Мирчанима (стр. 232.).“
Сава Накићеновић у монографији „Бока“ 1913. године пише (репринт ЦИД, 1999, стр .114), „да у Грбљу има 48 стариначких братстава међу којима наводи и братства Ерцеговиће и Ћеклиће. Наводи се да је Грбаљ населило 7 братстава (племена) Херцеговаца, из старе Црне Горе је 57 братстава, и из Боке је 19 братстава. (стр. 118)“.Протојереј Василије Ивошевић записао је у Монографији о Саву Накићеновићу (1882-1926) ,Београд издање Српске патријаршије 1971 .год .
„Од половине прошлог и почетком овог века појављују се више Бокеља који својим знањем, ентузијазмом и писаном речју дају значајан допринос науци и белетристици свога краја. То је тешко време прозелитског притиска Аустро-Угарске и народног бунта, израженог кроз познате устанке и у штампи. Један из млађе генерације ових врло заслужних интелектуалаца је и прота Саво Накићеновић.Братство Накићеновића давно се доселило у Куте из села Љубомир код Требиња. А овдје је дошло из Србије. О томе казују само сачувана предања. Према подацима из херцегновског катастика неки од њих су учествовали у освајању града од Турака 1687. г., истакли се у борбама и добили од Венеције племство. У неким документима се Накићеновићи називају староседиоцима Кута, који су дошли много пре миграција на крају 17. века. Прота Саво спомиње више знаменитих људи из свога братства.. О своме селу даје сликовит опис: -Савило се измећу кршева и гора… Посред села пољице, које има по сата у дуљини, а толико и у ширини. У близини кућа деру зими велики потоци, који становима не наносе штете, али донекле наносе пољу… Клима блага, оштрија је само по врховима гора. Најтоплије је где живе Накићеновићи, јер је тај део у заветрини… Село има доста земље за обрађивање и њена родност зависи од врсте земљишта… За данашње становништво веле да је већина дошла из Херцеговине свршетком 17. века., кад Млечић Нови освоји-
Прота Саво Накићеновић родио се 25. јануара 1882. године у Кутима код Херцег Новог, од оца Јована и мајке Љубице рођене Чуквас . Основну школу завршио је у родном месту, а класичну гимназију у Котору. Дипломирао је теолошке науке 1904. године у Задарској богословији. У септембру 1904. оженио се Вукосавом Новаковић из Книна. Истог месеца рукоположен је за свештеника од владике Герасима Петрановића. Првобитно је био парох у Сасовићима, а опслуживао је и парохију у свом родном месту Кути. Пролећа 1910. године, као већ истакнутог географа и етнолога, Јован Цвијић позива га на оснивачку скупштину Српског географског друштва, чији члан остаје до краја живота. Од 1911. парох је и учитељ у родном месту. За време Првог светског рата забрањено му је бављење научним радом. Краће време је провео у интернацији, а мучења којима је подвргнут озбиљно му нарушавају здравље. Био је иницијатор отварања гимназије у Херцег Новом, а од септембра 1919. у истој предаје историју, географију и калиграфију. Због преданог пастирског и научног рада одликован је 1924. године Орденом светог Саве. Исте године оболео је од парализе. Подносећи тешку болест, преминуо је 25. априла 1926. у 45. години живота.Почетком 1906. написао је антропогеографски спис „Опћине херцегновска, рисанска, перашка и Суторина“ који му је примила Српска краљевска академија, за етнографски зборник „Насеља српских земаља – расправе и грађа“. Друго значајно дело јесте „Бока – антропогеографска студија“ објављено 1913. године у едицији Етнографског завода. Од 1911. сарађивао је у листу „Српска зора“ из Дубровника. Исто тако сарађивао је и са Матицом српском која је постојала тих година, такође у Дубровнику. За потребе „Српске зоре“ урадио је студију о Херцег Новом. Међутим, овај рукопис није никад објављен. Сарађивао је и у српском културно-просветном друштву „Просвјета“ из Сарајева. Његова антропогеографска студија „Конавли“, која се веома допала Јовану Цвијићу, нестала је (у рукопису) из Српске краљевске академије, после Цвијићеве смрти. У међувремену, радио је на студији Книнске крајине. Овај рад намеравао је да заврши 1924. године, али га је тешка болест спречила у томе. Српско културно друштво „Зора“ из Книна објавило је овај рад деведесетих година 20. века, а прештампавано је отада већ неколико пута.“
(наставиће се )
