Пише: Дејан Бешовић

У 9. вијеку становници су се већ бавили ткачким занатом. У појединим историјским моментима, ова жупа се везивала за сусједну жупу Куково и град Будву -Стари град. Као најзападнија у Дукљи, била је везана и за Травунију и њене жупе Рисену, Драчевицу и Конавле. То се види из подјеле након смрти краља Војислава када су Гојиславу и Предомиру остављени: Травунија и Грбаљ. Ка Грбљу су гравитирала три мала острва у Тиватском заливу: Оток, Превлака (Traiectus) и Габрио (Страдиоти, Св. Марко). На Превлаци се некада вјероватно у 10.вијеку налазила прероманска црква са богатим каменим црквеним намјештајем, сачуваним у неким дјеловима. Средњовјековна бенедиктинска опатија св, Арханђела Михаила (Tumba sancti Archangeli) на истом острву, први пут се помиње 1124. године. Касније је на том мјесту основана српско православна  зетска  епископија на чијем челу је Свети Сава Немањић поставио Илариона Шишовића . Црква у којој је погинуо краљ Драгомир, на острву Габрио, носила је име св. Гаврила постоје трагови цркве: записи о њој, на старијим картама Бока которске.Жупа се налазила у средњовјековној држави Србији од времена Стефана Немање а њом су са титулом великог жупана, али и почасном титулом „краља” Диоклитије, Далмације, Требиња, Топлице и Хвосна (између осталог и по Вукановом натпису са цркве св. Луке, у Котору, из 1195. године) управљали Вукан Немањић, син врховног владара и великог жупана, Стефана Немање као и Ђорђе Немањић (син Вукана Немањића), у држави врховног владара Стефана Владислава Првог  Немањића. Протојереј Василије Ивошевић пише у свом раду Српска жупа Грбаљ -:Београд 1960.Византоошки институт за историју САНУ :  Ова жупа је била у саставу области којима су под српским краљевима непосредно управљали: Стефан Вукановић Немањић, Јелена (мајка краља Милутина) и српски престолонаследници („ млади краљеви”) Стефан и Душан. Грбаљ се спомиње у писму цара Душана из Приштине 1351. године.Грбаљски законик — Статут написан је 1427. године на Митровдан, у светој обитељи Подластва у Грбљу.“Грбаљски законик  има 126 чланова и 42 потписника.члан регулише казну за жену која би прељубом преварила мужа. Муж би је отпустио из брака одсјечене косе, одсјеченог носа и са једним одсјеченим ухом. Тај обичај се и до данас сачувао у заосталијим крајевима на далеком истоку, Пакистан, Авганистан… 15. члан спомиње младића и дјевојку под називом младица. Старији називи су били и момак и мома, од којих су и младица и мома нестали у корист ријечи дјевојка. Ако би у вријеме вјеридбе дјевојка остала трудна морали би их каменовати. Младића његово братство а дјевојку њено. У 17., 49., 107. и 108. члану се туђин спомиње под називом јабанац. 24. члан оцу даје право да вјери сина или ћерку и без њихове сагласности. Ако би се противили може да их остави без имања. 27. члан помиње ријеч канали као конали, од чега је настали и Конавли од канали. 28. члан забрањује сађење воћки изнад туђе баштине, да му хлад земљи чини. Ако би усадио, све што би са воћке пало у туђу земљу, припада ономе чија је земља, осим маслине. 29. члан забрањује  да сељанин сједи у збору међу људима, ако између своје 20. и 30. године није засадио 50 маслина и себи стекао оружје.Чланом се одређују казне свештенику или ђаку за лажно написан тестамент.Свештенику би се одузела парохија, а ђаку одсјекла рука. 39. члан даје право Грбљанину којем је изгорела кућа да у све 4 кнежине у свакој кући тражи и добије одређену помоћ. 43. члан помиње ријеч обрану, а не одбрану, како су јужни и западнији Срби раније говорили. 46. члан помиње ледину под ријечју метех. Иако је ријеч метох грчка и значи црквену имовину, метех је значило ледина. 49. чланом се кажњава онај ко би баштину продао туђину, јабанцу, а не би хтио Грбљанину. Ако би му отели новац кнежина је имала право да тај новац изједе и попије. 50. члан каже да ако домаћин или домаћица куће умре да им се има чинити каритад тј. да једе и пије оно цијело село. Ријеч каритад је у вези са каритас који су присвојили римокатолици на Првом Ватиканском сабору 1870 .године . 51. тестамент би се читао на каритади тј. по ручку. 54. члан кажњава, глобом од 50 цекина кнежини, оне који отимају, грабе дјевојке. Грабљење дјевојака за удају и без дозволе родитеља је у старија времена била честа пракса, али је временом кажњавана и искорјењивана. 59. члан каже да у свједочењу или клевети три жене вриједе као свједочење једног човјека, а својти да се нема нипошто вјеровати у ова два посла. 60. члан каже да се у клевети и свједоџби нема шта вјеровати ни кумовима, побратимима, соихљебницима -највећим пријатељима.Први значајни текст о Грбаљском законику свадби написао је Спичанин Матија М. Вуксановић 1938. године. Његово објављивање је реализовано 2006. захваљујући великом ентузијасти мјештанину Владимиру

А. Лукшићу. Ријеч је о књизи Свадбени обичај Законик и свадба у Грбљу  , гдје су детаљно /div>