Пише : Дејан Бешовић
Нилејићи из Безјова, односно Нилевићи како се данас презивају, важе за старосједиоце у Кучима, а од њих потичу Бојовићи у Грнчару код Гусиња, као и муслимани Љуце из Никшића који прешли у Бјелопољску област. Захваљујући резултату Љуца је утврђено да Нилејићи такође припадају роду Куча. За Радовиће који су најстарије и уједно најбројније братство из села Братач код Невесиња се сматра да су најближи рођаци са Љуцама, тако да највероватније такође потичу од Нилејића. Према сопственом предању су поријеклом из Куча одакле су се доселили преко Риђана. О томе да су Радовићи из Куча писао је и војвода Марко Миљанов. Сва православна братства која потичу од Нилејића славе Никољдан.
Бакечевићи из Коћа су старосједиоци у овом селу, које је уједно и једно од два малесорска племена, која се сматрају за дио Куча у ширем смислу. Некада су били православни Срби, али су се по доласку рода Коћа временом помалесорили и прешли на римокатоличанство. Данас се презивају Ђељошевић (на Геге Арбанашком језику Ђељошај ). Прво су славили Никољдан, затим Митровдан па Стевањдан, док данас славе Антоновдан. На Косору је почетком 20. вијека било двије куће православних Бакечевића, за које није било познато да ли су род са Бакечевићима из Коћа. Славили су Никољдан. На Косору се помињу и под презименом Бакочевић, а од њих је крајем 20. вијека остала само једна исељена кућа у Подгорици, док су на Косору остали њима припојени Тршаковићи.
Пуришићи и њихов огранак Ивачевићи (или Ивановићи, а на Геге албанском Иванај) из Коћа су поријеклом из суседног селишта Јабуке. Како су дуго времена у племенској зајединици са Марима у Коћима, Пуришићи су се временом помалесорилк и прешли на римокатоличанство. Славили су Стевањдан, а сада славе Антоновдан.
Јововићи су према сопственом предању које спомиње Јокановић поријеклом са Чева у Озринићима одакле су се доселили најприје у Косор, да би одатле прешли у Момче. Из тог мјеста је дио братства касније прешао у Горњу Кржању. Јован Ердељановић их је сматрао за старинце што се испоставило као тачно с обзиром да припадају роду Куча. Славе Никољдан.
Јокановићи – Доброшани су братство из Врбице у Кучима гдје су досељени из Бањкана у Затријепчу. Према предању које наводи Јокановић за своје братство, у Бањканима су живела браћа Ђуро и Гашо Јокановић па се Ђуро иселио у Врбицу, а од Гаша потичу Гашовићи у Бањканима. Јокановићи се рођакају са неколико братстава истог презимена у Херцеговини, међутим како припадају роду Куча, таква предања се могу одбацити. Јокановићи славе Никољдан, а Гашовићи који су се помалесоризовак и постали римокатолици славе Малу Госпојину, племенску славу Затријепчана( Зоју).
Утврђено је да генетичком роду Куча припада и мањи дио Пераловића са Косора. Они се сматрају за старосједиоце, а ово братство је неколико генерација давало војводе у племену. Жијо, син родоначелника Перала, први је познати племенски војвода из овог братства. Њега је наследио син Рајич, а Рајића син Нико, кога 1614. године Марин Болица спомиње као једног од двојице кучких војвода. Славе Никољдан. Утврђено је да већина Пераловића припада истом генетичком роду и као и Бањовићи из Фундине и Косора.
Крсну славу имају не само сва православна, већ и сва римокатоличка Малисорка братства у Кучима што доказује по овом обичају да су Срби. Најчешћа крсна слава у Кучима је Никољдан који славе сва братства у оквиру овог рода која важе за старосједилачка, сви Дрекаловићи, дио Мрњавчића и римокатолици Љухари. Друга по заступљености слава је Митровдан, слава већег дијела Мрњавчића, а трећа слава по бројности је Зачеће Св. Јована кога слави дио Мрњавчића и Никићи. Готово сва римокатоличка братства у Затријепчу, укључујући и Бонкеће који припадају роду Куча, славе Малу Госпојину коју они називају Зоја. Братства у Коћима су до половине 20. вијека славила Стевањдан, а данас славе Антоновдан. Неколико братстава је промијенило славу у прошлости о чему је Јован Ердељановић детаљно писао. Тако за Беровјани и Перићи некада славили Митровдан као и већина Мрњавчића, па су према предању почели да славе Зачеће Св. Јована да би могли они и Кућани једни другима да иду на славу. Љуљановићи су раније славили Никољдан, а према предању почели су да славе Митровдан да би могли да се посећују са Дрекаловићима на славама. Сва Малисорска братства у Затријепчу су некада славила Никољдан, да би касније почели да славе Малу Госпојину- Зоју .
Међу исељеним Кучима су ријетки случајеви гдје су у новим срединама преузимали друге славе. Један од таквих примјера су Ђаловићи и Чампари из Корита који славе Св. Агатоника.
Поред крсне славе, сви Кучи прослављају и племенску славу која се још назива и прислужницом, а то је Стевањдан, односно Шћепандан, како ову славу називају у Брдима. Сматра се да су Кучи ову славу узели за племенску јер су на дан Светог Стефана побиједили Турке у бици на Малом Орљеву 1688. године.
(наставиће се)
