Пише :Дејан Бешовић

-Пантаљеш је село које је највјероватније добило назив по Панту, претку Мрњавчића. Матица Мрњавчића на данашњем простору Куча је предио Орахово који се састоји од села Подград, Берова, Кути и Лазорце, а како је једино Лазорце засебно приказано на свим турским пописима из тог периода, може се закључити да се села Љешовићи, Павловићи и Петровићи готово извесно односе на преостала три села у Орахову. Према предању Панто је имао синове Петра, Ђурђа, Тиха, Леша и Мара, тако да су Љешовићи и Петровићи по свему судећи добили своје називе по двојици његових синова Петру и Лешу. Како је Матица Љешовића село Кути, а матица Петровића село Берова, захваљујући овом попису можемо са великом сигурношћу рећи да су то старији називи ових села. Село Павловићи се вјероватно односи на Подград, матицу Ђурђевића, а име је могло добити по Павлу Ђурђевом који се спомиње у дефтеру из 1485. године у селу Пантаљеш.

–Радона или Радун је село за које се не може поуздано тврдити гдје се тачно налазило, али како је по величини друго насеље у нахији и притом једино у којем је било и муслимана који су по правилу живјели у најплоднијим селима, може се основано претпоставити да се ради о најжупнијем дијелу племена Куча који чине Косор, Лијешта и Убли. На подручју сјеверно од Орахова се налази катун Радан који су могуће основали становници ових села.

Марјан Грбичић- Болица у свом опису Скадарског санџаката из 1614. године спомиње Љаља Дрекаловог и Ника Рајичева као војводе веома ратоборних Куча малисора  римокатоличке вјероисповијести којих је било 490 кућа и који су имали 1500 ратника: N. 490 Chuzzi Albanesi commandata Lale Drecalov et Neco Raizcov, gente bellicosissima et valorosissima 1500. Иако би се на основу овога могло закључити да су сви Кучи били римокатолици и уједно Малисори , то сигурно није био случај јер сва предања говоре о томе да је још у том периоду племе било дијелом православно. Међутим, имајући у виду да је Љаље Дрекалов рођен као римокатолик и да му је прва жена била Малисорка из Кастрата, као и да је тек у другој половини 17. вијека прешао на православље, овај податак заиста наводи на закључак да су Кучи тада били већим дијелом римокатолици, а уједно и Малисори .Најстарија забиљежена предања српских аутора о Кучима потичу од Томе Ораовца кога су оба споменута аутора,Ђурђев и Пулахи  у више наврата цитирала у својим радовима. С обзиром да род Куча чини велики број братстава са различитим предањима, за сваку групу братстава ћемо навести предања о њиховом поријеклу.

Мрњавчићи према предању потичу од Гојка Мрњавчевића, брата краља Вукашина. Гојкова породица је након његове смрти морала да напусти Скадар због доласка Турака, а одатле су се преселили у Брштан (према Ораовцу) или Бардању (према војводи Марку Миљанову) на десној обали Цијевне. Оба села се налазе на крајњем југу данашње племенске територије Климената, међутим у то вријеме су оба села припадала Кучима што потврђују турски дефтери из 15. вијека. Ту су боравили двије генерације и примили римокатоличку вјеру јер није било православних свештеника, а у исто вријеме су поред српског почели да говоре и албански јер су живели искључиво са Малисорима. С обзиром на лоше услове живота селе се у Орахово у Кучима одакле су убрзо протјерали староседеоце. Из Орахова су се даље ширили по другим селима у Кучима. Мрњавчићи сматрају да су Мрњавчевићи старином из Бјелопавлића гдје је према њиховом предању живио родоначелник Мрња најмлађи син Павла Мрасоровића . Према устаљеном предању које су забиљежили војвода Марко Миљанов и Јован  Ердељановић, Гојко је имао сина Ненаду, Ненада је имао сина Грчу, а он је имао сина Панта од чије петорице синова Мара, Петра, Леша, Ђурђа и Тиха потиче пет основних грана Мрњавчића:

– Никезићи (по Никези Марином) са матицом у Безјову (славе Никољдан)

–Петровићи (по Петру Пантовом ) који се даље  дијеле на Дедиће, Љачевиће и Паљевиће са матицом у Берови, Периће са матицом у Лазорцу, Мартинљаковиће са матицом у Безјову и Бојовиће са матицом у Ублима (у Орахову славе Зачеће Св. Јована, а у Безјову и Ублима Никољдан)

–Љешовићи (по Лешу Пантовом) који се дијеле на Главатовиће са матицом у Кутима у Орахову, Љуљановиће са матицом у Кривом Долу, Жиковиће са матицом у истоимном селу у Ублима и Љушовиће са матицом у Колашину (славе Митровдан сем Главатовића у Фундини који славе Никољдан и Љуљановића у Фундини који су муслимани)

– Ђурђевићи (по Ђурђу Пантином) са матицом на Лијештима (гдје славе Никољдан) и Подграду у Орахову (гдје славе Митровдан).

–Костровићи (по Костру Тиховом) са матицом у истоимном селу у Ублима (славе Никољдан).Битно је напоменути да се у народним предањима не спомињу Петровићи и Љешовићи, већ само братства која су од њих настала. Међутим, на основу турских дефтера се јасно види не само да су постојала та два презимена, већ да су се по њима и називала села која су потомци Петра и Леша настањивали. Војвода Марко Миљанов наводи и да је Грча имао двојицу браће или ближих рођака који су се звали Крсто и Шако, те да од њих потичу албанска племена Кастрати и Шаљани. Према истом предању, од Грчиних потомака који су се иселили у околину Ђаковице потичу Берише са којима су се Кучи највише рођакали од ова три  племена у Малесија  Међутим, на основу  резултата ово предање се може одбацити јер Кучи немају сроднике  из тих племена.Према мање прихваћеном предању које је записао Ораовац, Гојко је имао Гаврила и Марка, Гаврило је имао Ненада, а Марко Гојка. Ненад је имао пет синова Мара, Леша, Тиха, Петра и Панту, док је Гојко имао Ђурђа.Јован Ердељановић је грешком међу старинце сврстао неколико братстава која су према предању од Мрњавчића, а то су Бојовићи, Нељевићи и Гољевићи у Ублима, Цикнићи у Фундини и Мартинљаковићи у Прикаљу који су досељени из Безјова. Ердељановић за Гољевиће и сам наводи да неки сматрају да су од досељених Мрњавчића, у шта он лично није вјеровао, док за остала братства не наводи ништа слично, највероватније јер је о њима податке прикупио од већих братстава у окружењу. Најбољи доказ за то су Мартинљаковићи за које наводи да су “живели у Безихову под брдом Мартиником, и народ можда с правом доводи њихово презиме у везу с именом тога брда” иако они презиме носе по свом родоначелнику Мартину Љакову, о чему имају чврсто предање. Ово је уједно и сасвим логично јер је конструкција презимена Мартинљаковић (изведеница од имена сина и оца) типична за малисорски братства и јавља се у мањем броју и код Срба који живе са Албанцима. Како су брдо и римокатоличко гробље у Безјову названи по претку овог братства, овдје имамо још једну потврду да су Мрњавчићи у Куче дошли као римокатолици, како им и гласи предање. Валтатар Богишић је 1894. године у свом раду о Кучима за Бојовиће и Нељевиће у Ублима и Мартинљаковиће у Безјову забиљежио да потичу од Петра Пантова и да су сва три братства дошла из Берове у Орахову гдје су досељени из Копљаника ( данас варошица Коплик). Миљан Јокановић, који је поријекло Куча истраживао у другој половини 20. вијека, за Нељевиће тврди да су огранак Љуљановића из Кривог Дола. У сваком случају се ради о братству које потиче од Мрњавчића били они огранак Беровјана или Криводољана.

                          ( наставиће се)