Пише :Дејан Бешовић

Ђурђев наводи да су сва насеља 1485. године пописана као села, а 1497. као катуни изузев Брођина и Радоне (или Радуна) који су и тада били пописани као села. Селами Пулаха је за разлику од Ђурђева за дефтер из 1485. превео и имена пописаних пореских обвезника, али их је у великој мјери арбанизовао. То посебно долази до изражаја код чисто српских имена којима је додавао слово “И” те је рецимо име “Веселин” записао као “Веселини”. Међутим, упркос томе, већина имена су или типично српска или типично албанска, те албанизована имена представљају проблем само када су у питању календарска имена која су заједничка и Србима и Малисорима јер је тада на основу његовог превода немогуће утврдити имена у оригиналу. Оно што се на основу имена попиисаних може примијетити јесте да су Кучи још у 15. вијеку били етнички мешовито српско-малисорско  племе. Најбитнија промјена до које је дошло између дефтера 1485. и 1497. године јесте што је некадашње село Пантаљеш подељено на три засебна села (Љешовићи, Павловићи, Петровићи), као и настанак села Бањовићи, Лопари и Коћи.

Но Селами Пулахи веома тачно наводи у коментарима Дефтера да се Геге дијалект арбанашког језика не може узети као књижевни језик јер у њему има преко трећина ријечи које воде поријекло из Српског језика.Креними редом

-Банкећи су село које под овим именом данас не постоји, али постоји истоимени род који је најбројнији у Затријепчу. Матица овог рода је у Мужечкој (на Геге  арбанском Мужечк) одакле су се најприје проширили на Рудине и Никмарашевиће са којима Мужечка чини Доњи Затријебач. То је уједно и подручје на које се село Банкећи највјероватније односи.

-Бањовићи су село названо по данашњем истоименом братству које је према предању најприје живјело у Лопарима, селишту које данас припада Коћима, да би одатле прешли у садашње село Лопари које припада Фундини гдје и данас живе. Село је забиљежено једино 1497. године. Иако Фундина у 15. вијеку није припадала нахији Кучи, већ Подгорици, могуће је да се село Бањовићи ипак односи на Лопаре у Фундини јер се ради о издвојеном засеоку на крајњем истоку подручја које данас припада Фундини. Друга могућност је да се под Бањовићима подразумијевало некадашње село Лопари које је данас у атару Коћа.

Бардања (на Геге дијалекту  албанског језика  Бардај) и Брштан (на албанском Рштани) су некадашња кучка села на десној обали Цијевне из којих су се према предању Мрњавчићи доселили у Орахово. Ова села већ пар вјекова припадају Климентима, а приликом разграничења Црне Горе и Албаније 1913. године припала су Албанији и налазе се одмах иза границе наспрам Попрата у Затријепчу. Села су налазе на стрмини и изузетно су неповољна за живот, те је њима у данашње вријеме преостало свега пар кућа. Селами Пулаха у свом преводу турског дефтера Брштан наводи као Стани, што подсећа на данашњи албански назив Рштани.

-Битидоси су село названо по истоименом роду који је забиљежен још 1314. године у катуну Љеша Туза сјеверно од Скадра. Како се у истом катуну помиње и Петар Куч, највјероватније су били дио исте миграције са Кучима из околине Скадра ка Брдима. Роберт Елси наводи да се село Битидоси налазило на месту где је данас село Дељани (прим.аутора на  албанском Геге дијалекту Дељај).

-Брођине су село за које Ђурђев и Јокановић, аутори који су анализирали турске дефтере, нису успјели да утврде гдје се налазило. Међутим, како су се границе нахије Кучи простирале источније него границе племена Кучи, у питању би могло бити село Броја у Климентима, које се налази на лијевој обали Цијевне преко пута Брштана и Бардање у близини данашњег граничног прелаза Црне Горе и Албаније .

-Лазорци су село које и данас постоји под тим називом у Орахову. Како је приказано одвојено од села Пантаљеш 1485. године, може се закључити да Перићи који су грана Мрњавчића-Петровића тада нису живјели у том селу. Огроман пораст броја кућа између 1485. и 1497. године (са 5 на 46 ) указује на то да су се Перићи управо у том периоду доселили у Лазорце, исто као и Џукелићи о чему ће касније бити више ријечи.

Лопари су, као што је већ речено, село у Фундини, али уједно и селиште у Коћима. Није познато на које од два Лопара се односи ово село у  турским дефтерима .

                          ( наставиће се)