Пише :Дејан Бешовић

До сада је уврђено да роду Куча припада чак 12 предањских родова из самог племена која имају различита предања о свом  поријеклу. У питању су српски родови Мрњавчићи – Старокучи, Дрекаловићи, Нилејићи, Јововићи, Јокановићи – Доброшани и мањи дио Пераловића, малисорски Кучку родови Бонкећи, Мартинићи – Љухари, Бакечевићи и Пуришићи, етнички мјештовити род Џукелића, као и етнички мјешовити род Никића и Нуцуловића. Овом роду припадају и поједина братства у Црној Гори, Херцеговини и Србији која имају предање о поријеклу из Куча, али за која се не зна од којег  тачно братства и из којег  мјеста потичу, као и неких братстава која уопште немају предање о поријеклу из Куча.

Презиме Куч се први пут спомиње у 1330. године катуну Љеша Туза у катуну Арбанаса у селу Кушеву, смјештеном на граници Зете са Копљаником (данашња  сјеверна Албанија- мјесто Коплик ). Наиме, један од становника тог катуна био је и Петар Куч. Кучи (Cucci) се као село у области сјеверно од Скадра спомињу први пут у Скадарском земљишнику за 1416. годину, међутим у том селу није забиљежено истоимено презиме (Cucci) за разлику од неколико села сјеверно од Скадра: Santo Auracio, Egressi soto Podegora, Sordani soto Podegora, Ibardi, Bolsa и Rapisti. Да презиме Куч није специфично само за данашњу сјеверну Албанију, показује и податак да је 1431. године забиљежено село Кучи код Валоне.Раније од њега биљежимо и село Кучи у подручју Корче у животопису Павла Мрасоровића . Јужно од Скадра такође постоји село Кучи, а нешто јужније у Задрими и село Бушати што упућује на то да се ради о исељеницима из катуна Љеша Туза имајући у виду да су у њему живјели и Бушатлијци . Не може се са сигурношћу тврдити да су Кучи из околине Скадра основали племе Кучи у Брдима, али тако нешто се основано може претпоставити на основу истог правца миграција које су имали и други родови који се спомињу у катуну Љеша Туза. Кучи се на подручју у Брдима које настањују већ вјековима први пут спомињу 1455. године у уговору који је Млетачка Република потписала са представницима зетских села и племена којим су јој се обавезали на вјерност.За истраживање порекла рода Куча, као и других родова који су формирани у позном средњем вијеку, од изузетног су значаја подаци из турских дефтера (пореских пописа). Турске дефтере су преводили Селами Пулаха (на албански језик) и Бранислав Ђурђев (на српски језик), с тим што је Пулаха ,веома коректно и историјски тачно ,за разлику од Ђурђева, преводио и имена пописаних лица. Како род Куча настањује готово сва села на подручју истоименог племена, у наставку који  слиједи ће бити приказани подаци о броју кућа за сва мјеста из нахије Кучи. Поједина села на истоку племенске области Куча, попут Медуна и Фундине, тада су припадала граду Подгорици, због чега је мало вјероватно да су Кучи тада становали у њима. С друге стране, нахија Кучи се простирала источније него племе Кучи и обухватала је поједина села која данас припадају Албанији.

О Кучима као територијалном племену су детаљно писали многи аутори, а најзначајнији су радови војводе Марка Миљанова Поповића, Јована Ердељановића и Миљана Јокановића који су вриједан извор информација о братствима из Куча иако у то вријеме није било познато да већина Куча припада истом роду.Упоредном анализом племенских предања, родослова, историјских извора и генетике братстава из Куча се данас може доћи до битних закључака до којих споменути аутори нијесу могли да дођу на основу њима доступних података. Управо то и јесте циљ наших радова који се превасходно баве расвјетљавањем поријекла, миграција и гранања рода Куча, а не само племеном Куча. Сходно томе, о братствима из Куча која не припадају овом роду, племенској историји и сличним темама овде ће бити поприлично ријечи .На основу досадашњих антрополошких  резултата,Кучима у 15.вихеку  не припада ниједан други род на нашим просторима. Братства која припадају овом роду чине убједљиву већину становништва у племену Кучи, док су исељеници из Куча бројни у Рожајској области, Бихору, Бјелопољској области и Васојевићима. Кучи су најбројнији род у Црној Гори са 17,58% заступљености према статистичким  истраживањима у свим осталим Српским земљама.

                          (наставиће се )