Пише : Дејан Бешовић
-Драган Лакићевић рођен је Колашину, 5. август 1954 .годинд српски је књижевник, тумач и приређивач књижевности.Основну школу учио у Колашину, гимназију у Подгорици, студије књижевности завршио на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Запослен у издавачкој дјелатности: уредник издавачког предузећа Рад у Београду од 1979. до 1992. Уредник Српске књижевне задруге од 1992. Од 1972. године живи у Београду.Лакићевић је био уредник књижевних часописа “Расковник” и “Књижевна критика”, као и дечијег православног листа “Светосавско звонце”Прве пјесме објавио је 1970. године у сарајевским “Малим новинама” и у “Политици за децу” у Београду, а прве пјесничке књиге 1976: Између нас зима, у издању Матице српске (Нови Сад) и Друго лице, у издању Књижевне омладине Србије (Београд).Уредио и приредио велики број књига, издања и едиција, међу којима и колекцију “Српска књижевност за децу” у готово 100 књига.Сачинио више антологијских избора: српских и светских бајки и српске поезије за дјецу.Превођен је на руски, грчки, енглески, немачки, шведски, холандски, пољски, италијански, румунски, белоруски и јерменски језик.Новинар Милош Јевтић објавио је књигу разговора са Драганом Лакићевићем, под насловом Верник поезије (2002), а писац Дејан Вукићевић Библиографију Драгана Лакићевића од 1970. до 2004. године. Јасмина Милашиновић аутор је књиге Вук који је бјжежао од себе – о дјелима Драгана Лакићевића (2006). Зборник радова ученика и професора Карловачке гимназије Извори чисте росе Драгана Лакићевића објављен је 2018. године (уредник Маја Стокин). Александра Жежељ Коцић је објавила књигу огледа о поезији прози Драгана Лакићевића Песник и један читалац (2020), а Александра Грозданић Кустос пише: Лакићевић из књиге у књигу (2023).За свој књижевни рад добио је признања:
Награда „Смели цвет” Савеза омладине Србије,
Награда „Златни јеж”, 1994.
Књижевна награда „Политикиног Забавника”, за књигу Мач кнеза Стефана, 1993.
Награда „Деретина књига године”, за књигу Онога лета, 2001.
Награда „Змај Огњени Вук”, за књигу Снег пада душо, 2004.
Награда „Кочићево перо”, за књигу Љубавна књижица, 2004.
Вукова награда, за 2009.
Награда „Печат вароши сремско-карловачке”, за књигу Снежни врт, 2011.
Награда „Милан Ракић”, за књигу Снежни врт, 2011.године
Награда „Грачаничка повеља”, 2014.
Награда „Одзиви Филипу Вишњићу”, 2012.
Награда „Марко Миљанов”, за књигу Снежна икона, 2015.
Награда „Јелена Балшић”, 2015.
Награда „Бранко Ћопић“ (САНУ), 2018.
Награда „Јефимијин вез”, за књигу пјесама Жетелица и Шумановић, 2021.[2]
Награда „Орфеј“, 2021.
– Владимир Добричанин рођен је 5. августа 1972. године у српској породици у Приштини која је дио САП Косово и СР Србије, те Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Основну школу и гимназију завршио је у Приштини.На Медицинском факултету Универзитета у Приштини дипломирао је 20. марта 1998. године са просјечном оценом 8.58. После дипломирања се запослио на Хируршкој клиници КБЦ Приштина. Постдипломске студије из области хируршка анатомија завршио је на истоименом факултету. 2006. године, одбранио је Магистарски рад под насловом Опструктивна жутица – етиологија и лечење, док је исте године завршио специјализацију из опште хирургије.Од 1999. до 2006. године, био је асистент приправник на катедри за општу хирургију Медицинског факултета Универзитета у Приштини. Од 2006. до 2007. године асистент на катедри за општу хирургију Медицинског факултета Универзитета у Приштини. Од 2008. до 2015. Директор Ургентног центра у Клиничком центру Црне Горе. У августу 2009. године учествовао је у афери везаној за тадашњег градоначелника Подгорице Миомира Васовог Мугоше, када је Мугошином возачу у Ургентном центру уручено увјерење о тешкој повреди коју је наводно нанио репортер Вијести . Репортер и фотограф Вијести фотографисали су непрописно паркирање Мугошиног аутомобила када су их напали Мугоша, његов син и возач. Од 2015. до 2017. године Медицински директор Клиничког центра Црне Горе. 2014. године, био је први оснивач и први предсједник Синдиката доктора медицине Црне Горе и обављао је ту функцију до 2015. године.Тренутно је сарадник у настави на предметима Општа хирургија на Медицинском факултету Универзитета Црне Горе у Подгорици
Затражио је оставке министра здравља Кенана Храповића и других кључних људи у министарству након што је, како тврди, био лош одговор на пандемију Ковид-19 у Црној Гори. Добричанин је био члан Савјета за цивилну контролу полиције, оставку је поднио након хапшења владике Јоаникија, 7 свештеника СПЦ и бруталних премлаћивања људи у Пљевљима, али и другим градовима Црне Горе, током вјерске кризе у Црној Гори.Једини од љекара у Клиничком центру Црне Горе који се истакао у помагању пацијентима повријеђеним у Анти -Српској акцији 2015 .године на улицама Подгорице .
(наставиће се)
