Пише :Дејан Бешовић
-Михаило Мишо Јанкетић рођен у Новом Саду, 24. мај 1938.године био је српски позоришни, филмски и телевизијски глумац.Дипломирао глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију 1962. У каријери је остварио улоге у више десетина филмова и ТВ серија, а такође бројне улоге је остварио и у Југословенском драмском позоришту, чији је стални члан од 1960. године.
Учествовао је као студент на радној акцији приликом изградње ауто-пута Загреб—Љубљана 1958. године.
Велику популарност код телевизијске публике донијеле су му улоге у ТВ серијама „Сиви дом” (1984—1985), „Бољи живот” (1987—1991), „Срећни људи” (1993—1996), а у серији „Породично благо” (1998—2002) играо је главну мушку улогу, као и у серији „Бела лађа” (2008—2012).Добитник је значајних глумачких награда и признања, као што су: Добричин прстен, Награда Павле Вуисић, Нушићева награда за животно дело, Статуета Јоаким Вујић, четири Стеријине награде, Октобарска награда града Београда, Статуета Ћуран, Награда Раша Плаовић и две годишње награде Југословенског Драмског Позоришта .Био је дугогодишњи професор глуме на Академији уметности у Новом Саду.Био је ожењен Свјетланом Кнежевић, с којом је имао четворо дјеце, међу којима су глумци Марко и Милица.
Преминуо је 15. маја 2019. године у Београду, а сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду 18. маја 2019.године .
Соња Радовић удата Јеловац рођена у Подгорици 23. априла 1973.године . интердициплинарни је архитекта из Црне Горе. Бави се истраживањима из области еколошког урбанизма, резилијентног адаптивног урбаног дизајна и стратешког планирања. Експериментално трансдиципинарни приступ успјешно примјењује кроз рад у архитектонском бироу „Studio Synthesis architecture&design”, чији је оснивач и водећи архитекта и кроз пројектна истраживања у Научној установи Научни инистутут „Panarchy 11 – Research for Resilinece” чији је такође оснивач.Дипломирала је 1998. године на Архитектонском факултету Универзитета у Београду и докторирала из области еколошког пројектовања и планирања на Универзитету „La Sapienza” у Риму.Добитница је стипендије за Магистарске студије Универзитета „La Sapienza” у Риму на Арихтектонском факултету Ludovico Quaroni гдје је магистрирала на катедри за „Планирање, уређење и реквалификацију урбаних простора земаља у развоју” 2005. године. Добитница је 2005. године посебног признања у категорији „Урбанизам” на 27. Салону архитектуре у Београду, у Музеју примењене уметности, за магистраски рад „Урбанистички пројекат урбане и амбијенталне реквалификације обала ријеке Мораче у Подгорици” за „допринос истраживању креативних предлога карактеризације и интеграције јавних градских простора у осјетљивим урбаним амбијентима речних приобаља”.Од 2005. до 2008. године је била ангажована као сарадник у настави на Архитектонском факултету у Подгорици, на одсјеку Архитектура унутрашњег простора у класи професора Александра Радојевића. Као добитница интернационалне стипендије Универзитета „La Sapienza” у Риму, докторирала је 2015. године. У оквиру своје докторске тезе „Projective Resilinece assessment for water sensitive adaptive urban design” даје аутентични допринос научном прогресу на пољу савремених истраживања у области нових парадигми у адаптивном пројектовању и еколошком урбаном дизајну, кроз призму колаборативне резилијентности. У току докторских истраживања сарађивала је са Politecnico di Milano и Архитектонским факултетом Универзитета у Београду, у периоду од 2014. до 2015. године. Била је ангажована као гостујући професор на Архитектонском факултету у Подгорици на предмету Урбани дизајн (2014—2016) и на Универзитету у Тренту у Италији (2018).
У улози кустоса 16. Бијенала архитектуре у Венецији концептуализује тему „Emerging Resilinece” са предлогом фокуса на ширем истраживачком оквиру Пројекта представљања Црне Горе позивајући се на нужност инструментализације принципа резилијентности у локалном контексту: Кроз мултимодално разумјевање принципа резилијентнтности, кроз системско размишљање и просесно оријентисане приступе, кроз резилијентност као метафоре и нове интегративе парадигме предводи интернационални ауторски тим.За Комесара и селектора за Црну Гору Балканског архитектонског бијенала – BAB у Београду, именована је 2019, 2021. и 2023. године.Уредница је и ко-ауторка Монографије „EMERGING RESILINECE. Reimagining voids through sharing values” која представља свједочење о цјелокупном истраживачком процесу и саставни је дио Пројекта предстваљања Црне Горе на 16. Бијеналу архитектуре у Венецији 2018. године.Истраживања на пољу нових колаборација за адаптивни и резилијентни урбани дизајн, еколошки и пејзажни урбанизам, наставља кроз низ актуелних трансдициплинарних истраживања „Projective Waterscape”, затим истраживања „Botanical Glossary of Montenegro. Where Science meets Art”, „Resilient River Park – Living LAB Breza”, „Nature and nurture” – Синергија еколошког и пејзажног урбанизма кроз призму пермацултуре, „Collaborative design and scale question” и др.
Једна је од оснивачица ЖАД-а Женског архитектонског друштва у Београду, чланица ИКЦГ Инжењерске коморе Црне Горе, предсједница Управног одбора Друштва пријатеља Колашина, чланица је САЦГ-а Савеза архитеката Црне Горе, чланица Научног одбора BAB-а Балканског архитектонског бијенала.Кратко вријеме била је главни Архитекта Црне Горе .
–Горан Даниловић рођен у Подгорици , 4. јануар 1971.годуне српски је политичар, бивши посланик у Скупштини Црне Горе и бивши министар унутрашњих послова Црне Горе. Године 2016. био је оснивач и изабран је за првог предсједника конзервативне политичке странке Уједињена Црна Гора (УЦГ).Основну школу завршио је у манастиру Морача, завршне разреде гимназије у Колашину и средњу економску школу у Подгорици а касније је дипломирао на Филозофски факултет у Никшићу.Један је од оснивача и први уредник вјерског и културног радија Светигора и био је главни и одговорни уредник обновљеног недјељног листа „Глас Црногораца“.Био је један од оснивача и бивши потпрједседник Нове српске демократије (2009-14) и ДЕМОСА (2015-17).Вршио је функцију министра унутрашњих послова у привременој Влади Црне Горе која је трајала од маја до новембра 2016.Послије парламентарних избора 2016. фракција ДЕМОСА на челу са Даниловићем 2016. године напустила је Нову Српску демократију се и они су формирали нову политичку партију Уједињена Црна Гора, коју су представљала два бивша посланика ДЕМОСА у Скупштини Црне Горе.Уједињена Црна Гора одлучила је 1. маја 2019. године да потпише споразум са Социјалистичком народном партијом (СНП), Радничком партијом (РП) и Независном парламентарном групом о формирању новог свеопштег политичког савеза под називом У корист свих (Да свако има).[ Савез се на крају распао прије парламентарних избора у августу 2020. године.У јулу 2020. године Даниловићева Уједињена Црна Гора, заједно са Радничком партијом и Независном групом у парламенту (коју су чинили бивши чланови партија СНП и ДЕМОС), договорила се да формира нови културно-конзервативни политички савез под називом Народни покрет (НП), преузимајући значајнији културни и социјално конзервативни дискурс, подржавајући литије у Црној Гори и права Српске православне цркве у Црној Гори, настављајући своју активност у оквиру заједничке изборне листе са Демократским фронтом (ДФ) и Социјалистичком народном партијом (СНП).
( наставиће се)
