Пише :Дејан Бешовић

Богић Морачанин  1587 , Петрова Раван  је био српско-правослвни војвода . Владао је Хотимом – регионом Хота  . Познат је као оснивач племена Морача .Према предању, вјерује се да је Богић дошао у Морачу у 16. вијеку , док неки историчари сматрају да је у Морачу дошао чак између 13. и 17. вијека . Иако је ово једна од великих мистерија када је у питању Војвода Богић , већина историчара сматра да је тачан датум смрти који Морачани проповиједају тачан. Познато је да је у Морачу дошао из Хума Хотског а у Хум хотски из Куле Рашке -Врака и да је владао великим дијелом Колашинског округа . Неки Морачани вјерују да је Богић био син деспота Угљеше , али то је немогуће, с обзиром на то да је разлика између датума Угљешине смрти и датума Богићеве смрти око 210 година. Међутим, Морачани и даље имају чиме да се похвале, учествовали су у свим ратовима Црне Горе и бранили су манастир Морачу пет вјекова . Каже се да је мјесту где је погинуо његов ован дао име Зацркаље и да је наредио да се тамо сагради црква.Презимена морачких братстава потичу од синова Богића, који су се доселили у Морачу средином 15. вијека.: Ракочевићи (од Ракоча) и Радовићи , Меденице , Вујисићи , Лакићевићи , Дожићи , Рашовићи , Добрићи и Перовићи (од Добрије). По предању, Ракоч и Добрија су били два Богићева сина од којих су рођена бројна морачка братства.

Ракочеви потомци: Ракочевићи

Потомци Добрије: Радовићи, Меденице, Вујисићи, Лакићевићи, Дожићи, Рашовићи, Добричани и Перовићи.

–Војвода и сенатор Мина Радовић.

Један од највећих јунака у Морачи био је српски  војвода и сенатор Мина Радовић. Још док је био дијете Морачки јунаци: Милован Меденица, Јован Марков и Рашо Марин из Врујача убили су Ахмет-агу Мекића и сву његову пратњу при повратку из Горње Мораче. Послије десетак година Мина Радулов Радовић убије Асан-бега Мекића. Прије тога његов отац, Морачки кнез Радуле 1786. године (прије великог боја на Црквини), убио је бега Ђурђевића. Након тога Турци су жељели да се освете Морачанима, због овог догађаја, па сакупе војску и крену у напад на Морачане, али их Морачани и Ровчани дочекају 1788. године на Црквини и том приликом погине око 300 Турака. Њихове главе донијете су у Морачки манастир, гдје су предате игуману Никодиму Дуловићу, који је о томе извијестио владику на Цетињу. 1790. године Ћор-паша поново поведе Турке из Колашина у бој на Морачу, али изгуби битку и на повратку у Колашин Турци га убију да би опрали срамоту.

Убивши Асан-бега Мекића, Мина је вријеме осветио свог стрица кнеза Рашка Радовића, којег је убио Асан-бег Мекић.

Због саме личности битно је напоменути да Мина Радовић је рођен 1778. године. Он је син Радула Иванова Радовића, кнеза Доњо-Морачког и Данојле – рођене Петровић из Куча. Отац Радуле му је погинуо од Турака код оваца у Бистрици у Доњој Морачи. Млађег Радуловог сина Мину, Турци ранише, стоку заплијенише, а старији син Јован успије да спаси брата Мину. Јован Радулов погинуо је од Турака 30. јануара 1797. године на Црној Пољани, на ријеци Тари. Издао га је неки Марјан Пешић са Планинице.

Мина је живио у Горњој Морачи на имању које је његовом оцу поклонио црногорски владика Петар Први , а често долазио у манастир код архимандрита Аксентија Шундића. И Мининог стрица, кнеза Ђура Иванова, Турци су убили из засједе испод Миоске у Горњој Морачи 1783. године када се враћао од побратима Дуловића.

Радулев синовац Рашко, такође је био добар јунак. Рашко је дошао за кнеза Доње Мораче када је Радуле преселио у Горњу Морачу. Рашко је био син погинулог кнеза Ђура. Био је кнез и за вријеме Турака до ослобођења 1798. године, а и касније у ослобођеној Морачи све до 1825. када је и умро. Иван (отац кнеза Ђура и кнеза Радула) био је такође кнез Доњо-Морачки и свештњник  у Морачи. Војвода Иван је учествовао у рату са Турцима када је војвода Кучки – Радоња Петровић 1737. године организовао напад на Турке, у коме су учествовали: Кучи, Братоножићи, Пипери, Васојевићи, Ровчани и Морачани. Иванов отац Раде био је кнез Доње Мораче.

Од тога Рада узели су своје презиме Радовићи. У Морачком манастиру постоји запис: “ Да се зна кад приложише; Никић, Иван, Радивоје – синови кнеза Рада и мати им књегиња Деспа Иванове Врте, у манастиру Морачу 1720. године“- извор Морачки поменик

                           ( наставиће се )