Пише :Дејан Бешовић
У свјетлу чињеница које смо изложили, могу се извући сљедећи
општи закључци.
1. Жупа Морача, као и сусједна жупа Брсково у Потарју, припадала је области Бранковића од времена подјеле територија жупана Николе Алтомановића. У раздобљу од слома Вука Бранковића 1396. године
па све до 1455. године, када су Турци коначно потчинили ову област,
траје српско-турско двовлашће у области Бранковића. У вези с тим,
податак из дубровачког архива према коме турски крајишки војвода
Пашаит 1399. пише Дубровчанима да шаљу своје трговце „у Србље на
Морачу и Лим да греду“, дајући им вјеру „до Мораче“, треба разумјети
као позив турских господара да дубровачки трговци долазе у српску
земљу („у Србље“) тако што ће се плаћати царине или у манастиру
Морача или у мјесту Лим (данашње Бијело Поље), јер су то биле прве
двије царинарнице на српској земљи тога времена, — заправо у области
Бранковића. Турци су давали Дубровчаним вјеру „до Мораче“ јер је Морача била унутар области Бранковића, на граници са сусједном облашћу Косача.
2. Од Области Бранковића Турци су после коначног покоравања
1455. године образовали двије своје привремене територијалне јединице: Крајиште Иса-бега Исхаковића и Област Влк (Област Влк је касније
претворена у Вучитрнски санџак прим.аутора ). Жупа Морача нашла се у саставу Крајишта Иса-бега Исхаковића, гдје је и пописана, иако је у сачуваном
турском катастарском попису то теже видљиво.
3. Повеље Алфонса Петог званог и Микеле Мали и Фридриха Трећег о посједима херцега Стефана Вукчића Косаче и други историјски извори који се односе на посједе Косача не садрже поуздане податке о томе да је жупа Морача припадала области Косача. Утврђење castrum Moratskÿ односно civitate Morachij из наведених повеља односи се на утврђење крај села Горње Мораково
у Никшићкој Жупи, које је у 19. вијеку било познато и као Марковац,
а у новије врихеме као Јеринин град, а утврђење Susit Honagost / Sozet /
Susied односи се на утврђење изнад селâ Заград и Царине у Никшићкој
Жупи, које је данас познато као Заградска градина.
4. Жупа Морача није припадала вилајету Херсек, који су Турци
првобитно образовали у оквиру свога привременог вилајетског уређења по коначном потчињавању већег дијела области Косача. Тек формирањем Херцеговачког санџаката три нахије које су чиниле некадашњу
жупу Морача (Доња Морача, Горња Морача и Ровци) преузете су из
Крајишта Иса-бега Исхаковића и уврштене су у Херцеговачки санџак,што је био случај и с неким другим граничним подручјима суседних
области (нпр. с подручјем Бјелопавлића из Зете прим .аутора ). Тада су Доња Морача, Горња Морача и Ровци пописани као дио тога санџаката и тако су се почеле убрајати у Херцеговину.
5. Граница између области Косача и области Бранковића јужно од
ријеке Таре протезала се, почев од рејона Добриловине — преко планине Сињајевине развођем тако да су долине ријека Бистрице, Штитарице и Плашнице припадале жупи Брсково у саставу области Бранковића, а
западни (пространији) дио Сињајевине припадао је области Косача.
Јужно од Сињајевине, на простору неколико планинских ланаца и високих површи међу њима („Централни масив“, како га је означио Павле Аполонович Ровински прим .аутора ), који на југ допире до Никшићке Жупе и планине Маганик, на прилазу кањону Платије у средњем току ријеке Мораче -граница области Косача и области Бранковића ишла је прво вододјелницом ријеке Тушиње (која припада сливу Пиве) и ријеке Мораче, а затим вододјелницом ријеке Горње Зете (тако да је већи дио „Централног масива“ припадао области Косача) и ријеке Мораче (тако да је цио слив ријеке Мораче до кањона Платије припадао области Бранковића). Кањон Платије дијелио је област Бранковића од области Зете, као историјске цјелине, а гребен планине Прекорнице, јужно од Никшићке Жупе, дијелио је област Косача од области Зете. Овакав распоред граница, који слиједи природне међе, огледа се данас у линији разграничења територија
општина у овом дихелу Црне Горе: територије општина Мојковац и Колашин налазиле су се некад у области Бранковића, а територије општина Жабљак, Шавник и Никшић у области Косача, док се јужно од њих некада простирала област Зете, у чији су састав улазиле територије данашњих сусједних општина Подгорица и Даниловград. Распоред племенских и породичних катуна на цјелокупном наведеном простору потврђује овакав распоред граница, јер су обласни господари насљеђивањем ранијих регалних (владарских) права преузели и планинске пашњаке, а такво стање наслиједила је потом и турска власт,
што је био случај и с неким другим граничним подручјима сусједних
области (нпр. с подручјем Бјелопавлића из Зете). Тада су Доња Морача, Горња Морача и Ровци пописани као дио тога санџака и тако су се почеле убрајати у Херцеговину.
5. Граница између области Косача и области Бранковића јужно од
ријеке Таре протезала се, почев од рејона Добриловине — преко планине
Сињајевине развођем тако да су долине река Бистрице, Штитарице и
Плашнице припадале жупи Брсково у саставу области Бранковића, а
западни (пространији) дио Сињајевине припадао је области Косача.
Јужно од Сињајевине, на простору неколико планинских ланаца и
високих површи међу њима („Централни масив“, како га је означио
П. А. Ровински,као што смо већ навели ), који на југ допире до Никшићке Жупе и планине Маганик, на прилазу кањону Платије у средњем току ријеке Мораче,
— граница области Косача и области Бранковића ишла је прво
вододјелницом рихеке Тушиње (која припада сливу Пиве) и реке Мораче,
а затим вододјелницом ријеке Горње Зете (тако да је већи део „Централног
масива“ припадао области Косача) и ријеке Мораче (тако да је цио слив
ријеке Мораче до кањона Платије припадао области Бранковића). Кањон
Платије дијелио је област Бранковића од области Зете, као историјске
цјелине, а гребен планине Прекорнице, јужно од Никшићке Жупе, дијелио је област Косача од области Зете. Овакав распоред граница, који
следи природне међе, огледа се данас у линији разграничења територија
општина у овом делу Републике Црне Горе: територије општина Мој-
ковац и Колашин налазиле су се некад у области Бранковића, а територије општина Жабљак, Шавник и Никшић у области Косача, док се
јужно од њих ,некада простирала област Зете, у чији су састав улазиле
територије данашњих сусједних општина Подгорица и Даниловград.
Распоред племенских и породичних катуна на целокупном наведеном
простору потврђује овакав распоред граница, јер су обласни господари
насљеђивањем ранијих регалних (владарских) права преузели и планинске пашњаке, а такво стање наследила је потом и турска власт.За крај авакако ћемо по устаљеној пракси обрадити знамените Српске личности из Жупе Мораче ,који су обиљежили и обиљежавају ову знамениту српску област .
( наставиће се)
