Пише: Дејан Бешовић
Јовићевић у већ цитираном раду наставља : Мишљење које је изнео Маројевић тешко се може лингвистички оспорити. Једина му је слаба страна инсистирање на томе да
је Морак овде искључиво лично име, и то словенског порекла, иако је
оно заиста познато у нашем старијем ономастикону (отуда и презиме
Мораковић које бележи Речник САНУ), а познато је и у неким другим
словенским језицима. Наиме, на терену Пољске срећемо топониме Morakowo (данас Moraków) i Moracovo, оба посведочена у средњем веку,
за које се претпоставља да у основи имају непосведочено име *Morak,
а у Белорусији (у околини Минска) постоји топоним Мораки, за који је
пак тешко рећи да ли потиче од именице -Морак“
Као што je познато, томоним Морача јавља се још у Барском родослову ( никако у измишљеном Љетопису попа Дукљанина ,како га накарадно називају Титоградско- задарски квази- историчари прим.аутора ) за који се претпоставља да потиче из средине 12 вијека.
Тамо је додуше употријебљен у латинском облику Moratia (изговор традиционално латинског „Морација“)
као име жупе а не ријеке. Према ономе што знамо о етимилогији наших већих и средњих ријека, ријека Морача не спада у круг оних ријека која носе своја античка, односно предримска имена,већ има словенску основу *morac (изговор: „морак“). То значи да су се подудариле основе топонима Морача и топонима Мораково. А придјев морацки (као и морачки) могао је у наведеним
повељама из 15. вијека, — писаним на латинском, италијанском, а дјели-
мично и на мађарском језику, — бити изведен не само од Морача (као
и од „Морација“) него и од облика *морак /*morac, које ми препознајемо у основи топонима castrum Moratskÿ, односно civitate Morachiј.облик *морак /*morac има исти коријен као и облик море, који је
познат (с незнатним морфолошким варијацијама) у свим словенским
језицима: од прасловенског *m“оrje, односно староцрквенословенског
mor′e, a ови пак облици потичу од индоевропског *mori, што је означавало море у многим древноевропским дијалектима индоевропског,
док је у другим то била ријеч за језеро, залив, мочвару.Имајући то у
виду, као и резултате геоморфолошких истраживања Никшићке Жупе, легенду или псевдо- легенду о постанку назива села Мораково у Никшићкој Жупи по некадашњем језеру или сличној води на подручју села не треба одбацити као неосновану. Наиме, геолошки гледано, Никшићка Жупа је производ глацијације, тј. дјеловања ледника који су
се спуштали с планине Маганик и висоравни Штитово у правцу Никшића. У Блацама, у изворишном дијелу ријеке Грачанице, гдје се ледник
нагло спуштао, после отапања леда заостало је мало ледничко језеро,
које је касније ишчезло, а на његовом мјесту остало је тресетиште.
У овим појавама, рекло би се, крије се тајна легенде о настанку топонима
Мораково.
Дакле, да закључимо: једно од утврђења херцега Стефана Вукчића Косаче — које се у наведеним повељама из 14. винека јавља под називом castrum Moratsckÿ односно civitate Morachiј могло је добити
назив по облику *морак /*morac, по коме су изведени и назив села Моракова у Никшићкој Жупи и назив ријјеке Мораче. Утврђење с оваквим
именом у Никшићкој Жупи касније је могло добити и назив Мораковачки град или Мораковац (отуда је и облик Марковац, који је забиљежио Нићифор Дучић, и назив терена Мраковица, који помиње Вего), да би
и те називе прекрила легенда о Проклетој Јерини, од које је настао и
топоним Јеринин град. У сваком случају castrum Moratskÿ односно civitate Morachiј не треба тражити у Морачи. Из свега што смо изложили,
ово утврђење било је једно од утврђења у долини ринеке Грачанице, у данашњој Никшићкој Жупи (у оквиру одбрамбеног система castelo con lo
contato, civitas cum castris et partinentiis suis), на важној средњовјековној
комуникацији из ондашњег Оногошта преко планинских превоја и заравни а пут је водио у два смера за манастир Морачу и рудник Брсково код Мојковца .Да се дакле недвосмислено укључити да Ријека Морача ,Жупа Морача и Манастир Морача нису области које данас узано покривају племе Морача већ је жупа Морача много већа територија од осталих Српских брђанских племена . Паљење манастирске библиотеке у манастиру Морачи 1952.године направило је несагледиву,не само научну већ и духовну штету племену Морачи ,Српској православној цркви и Српском народу,тако да смо често сведени да користимо стране ауторе којима је Манастир Морача по изгледу био ближи него самим морачким брозобољшевицима .
(наставиће се)
