Пише : Дејан Бешовић

Павле Никичин  Булатовић рођен је у. Горњим Ровцима, код Колашина, 13. децембар 1948.године .Био је, српски политичар, који је обављао дужност министра унутрашњих послова Црне Горе (1990 — 1992), затим савезног министра унутрашњих послова (1992 — 1993) и министра одбране Савезне Републике Југославије (1993 — 2000).Убијен је у атентату у ресторану Фудбалског клуба Рад у Београду, 7. фебруара 2000. године.Како убиство никада није расвијетљено и поред закључака Анкетног одбора оба дома Савезне Скупштине СРЈ ,којима је предсједавао проф.др.Војислав Шешељ,појединци тврде да иза његовог убиства стоји Мило Ђукановић, са којим је био у сукобу по питању одвајања Црне Горе из државне заједнице и којем је наводно запријетио да ће му војним бродовима потопити глисере и бродове којима је шверцовао цигарете.Убиство министра одбране Савезне Републике Југославије Павла Булатовића (52) наредио је лично председник Црне Горе Мило Ђукановић јер му је запретио да ће војним бродовима потопити све глисере и чамце којима је шверцовао цигарете из Италије!Ово за београдске медије тврди некадашњи начелник Одељења за крвне деликте Жарко Поповић -Поп и наглашава „да Ђукановић стоји иза низа смакнућа у Београду.– Ђукановић је извршио многа убиства у Београду. Булатовић је убијен по директном налогу Државне безбедности Црне Горе – тврди Поповић.

Атентату је према његовим ријечима претходио сукоб Булатовића и Ђукановића.„Мотив за убиство је тај што се супротставио да се ради сепаратистичка прича и запретио Ђукановићу да ће му војним бродовима уништити све глисере и чамце којима шверцује цигарете из Италије у Црну Гору – рекао је Поповић у јутарњем програму на Хепи телевизији.

Поповић тврди да је директни извршилац атентата Иван Делић из Будве.“Делића је у град довео власник кафића „Плави јахач“ на Студентском тргу Вељко Церовић. Склонио га је и после убиства. Делић је иначе неколико месеци касније убио и Церовића у кафићу „,тврди некадашњи начелник Одељења за крвне деликте и додао да је Ђукановић одговоран и за убиства Радомир Стојичић Баџа и Жике Петровића.

Делића је иначе као извршиоца први поменуо лидер радикала проф.др Војислав Шешељ када је био предсједник Анкетног одбора за истрагу убиства Булатовића у Савезној  Скупштини Југославије.

Булатовић је убијен, подсјетимо, док је сједио у ресторану на стадиону ФK Рад на Бањици у друштву директора некадашње Ју гарант банке Генерала  Вука Обрадовића и управника ресторана Мирка Kнежевића.“Убица је преко фудбалског терена пришао задњој страни ресторана и кроз прозор испалио неколико рафала из „калашњикова“. Један од метака за тадашњег министра одбране био је фаталан, а погодио га је, према извештају са обдукције, право у срце. Министар је усмрћен на месту док је Kнежевић лакше рањен.Убица је непримијећен побјегао са мјеста злочина. На тераси је само те ноћи било искључено свијетло. Булатовић је убијен из аутоматске пушке „застава М 70“ којом може да рукује само мали број људи па је вероватно у питању био професионалац.Истрагу о убиству Павла Булатовића водио је истражни судија Небојша Симеуновић, који је иначе током поступка пронађен мртав у Дунаву, а његова смрт још није расвијетљена.“

– Генерал Петар Василијев Булатовић ,рођен је 22.јула 1917 у породици трговца Василија и учитељице Јелисавете Шантић у Боричу -Скадар . Основну школу завршио је у родном мјесту код чувеног професора Ђорђа Харалампића .Реалну Гимназију учио је у Скадру и Тирани а факултет умјетности у Скопљу .Краљевску Војну академију завршио је у Београду . За вријеме владавине албанског Краља Ахмет Зогуа као веома школован човјек брзо је напредовао у војној служби . По повратку у Скадар ,добија чин капетана и команданта обласне дивизије војске Краљевине Албаније .Године 1937. именован за замјеника начелника Генералштаба а 1938 . изабран за начелника Копнене војске Албаније .Априлска анексија Албаније 1939 .г. затекла га је на мјесту Генерала ађутанта Краљевске Војске Албаније . Петар Булатовић није знао за пораз . И ако именован од албанске стране да потпише војну капитулацију Албаније и повинује се фашистичкој војсци Италије ,то је одбио уз образложење : „Ја надасве говорим Српски језик .Ја сам Србин а Срби немају ријеч предаја “ После капитулације и бјекстава краља Зогуа из Албаније вратио се у родни Борич организујући илегалну групу Срба за подизање устанка искључиво међу Српским живљем од Коплика до Скадра и Љеша .Како Енвер Хоџа и Мехмед Шеху нису били примијећени и значајни све до 1942 .године ,Петар Булатовић предузима кораке ка повезивању са ондашњим пуковником Краљевске Војске Југославије Бајом Станишићем, Капетанима Павле Ђуришићем те начелником министром унутрашњих дјела бановине Зетске  капетаном Драгољубом –Бећом Драгићевићем .У то вријеме готово целокупно становништво Скадра било је ангажовано у фашистичким милицијама и групама Албаније и Италије . То је додатно иритирало генерала  Петра Булатовића,подстичући га да се повеже и са илегалцима Иваном Милутиновићем и Душаном Мугошом „ради што бржег подизања Анти-фашистичког устанка у Албанији “ . Петар Булатовић од маја 1939 .године до 23 априла 1942 .године десетак пута је боравио у Подгорици ,Колашину и Беранама илегално се пребацујући у Зету чуном из Каменице .Забиљежена су и два његова сусрета са Ратком Парежанином о чему Парежанин у књизи „Моја Мисија у Црној Гори “ пише : „Приликом првог сусрета са пуковником расформиране Албанске војске Петром Булатовићем видео сам да имам посла са поштеним ,честитим ,искреним и родољубивим Србином из Враке.То сам му и рекао не скривајући одушевљење да таквих Срба постоји у нашој древној постојбини Враки “ Петар Булатовић је био у свакодневном контакту са Скадранима који се нису мирили са фашизмом у Албанији .Поменућемо само неке : Делавер Поћи,капетан албанске војске, ромског поријекла ,Ћазим Каписазовић-Подгоричанин ,потпуковник Албанске војске, студенти Садиком Ставалеци , Џоџи Мартини и Реџеп Перати.

Првог дана устанка Скадарска група Срба на чијем челу је био генерал Петар Булатовић ослободила је концентрациони логор за дјецу у Пукама изнад Скадра . Фашистички гувернер Скадра Ернест Колић бива натјеран на бјекство . Петар Булатовић је са собом повео Војислава из Василија Кушића,Василија и Владимира Шантића ,Јордана Мишовића ,Ива Јованова ,Војина Драговића који су предводили групе десет Врачких села са око 450 Срба .После 1945 .г. Петар Булатовић добија чин Генерала Албанске војске и бива проглашен Херојем народа .

Због отвореног неслагања са режимом Енвер Хоџе и његовим насељавањем Албанаца на Косову и Метохији 1952 .г.доспио је у Албански гулаг „Бурељ “ .По изласку из логора убијен у Тирани 26. новембра 1957, заједно са Лири Гегом , Далијом Ндреу и осталом групом албанских анти- фашиста и хероја народа  у улици 28 .новембра . Након убиства, његова породица је интернирана на фарму „Либерасион“ у Фиру. Иза њега је остала супруга Јелисавета са дјецом . Главна улица у Фјеру – јужној Српској колонији до 1957 .г.носила је име Petro Bullati . После краткотрајног рата , 1997 .г. главној улици у Фјеру враћено је његово име .Претходно је Петар Булатовић суђен и осуђен на смрт због велеиздаје 1956.године   али нико од Албанских официра није хтио да изврши наређење Енвер Хоџе.Стријељао га је вод бивших фашистичких официра заједно са југословенским балистима и вулентар заједно са Грехом и Ндреуом .

-Радомир Булатовић рођен је 12.августа 1935.године  у Доњем Липову код Колашина, гдје је завршио основну школу. Гимназију је похађао у родном мјесту, Словенској Бистрици и Книну, а завршио ју  је у Сарајеву. На Филозофском факултету у Сарајеву завршио је студије историје, а на Факултету политичких наука у Сарајеву 1974. године је постао магистар социологије. Године 1983. докторирао је на Филозофском факултету у Београду. Године 1992. био је приморан да се склони из Сарајева; отишао је на Цетиње и тамо постао директор Народног музеја Црне Горе. Објавио је преко 70 научних радова и око 1200 новински и осталих текстова из области историје и социологије .Преминуо у Подгорици 2014 .године .

–Ранко Никичин  Булатовић рођен у  Горњим Ровцима, Колашин, 28. јун 1943 –  био је најистакнутији српски  андрагог и редовни професор на Филозофском и Дефектолошком факултету у Београду.Рођен је у Црној Гори, у селу Гроња Ровица, близу Колашина гдје је и завршио основну школу. Учитељску школу је завршио у Никшићу 1962. године, а студирао је педагошко-андрагошке науке на Филозофском факултету у Београду (1965-1969) и дипломирао са просјечном оценом 9,5. У јануару 1970. године изабран је за асистента на Институту за педагошка истраживања – Београд, а 1971. и за асистента за андрагогију на Филозофском факултету у Београду.

Постдипломске магистарске студије из андрагогије на Филозофском факултету у Београду завршио је одбраном магистарске тезе “Енглеска универзитетска екстенза и њен утицај на сличне облике образовања одраслих код нас до другог светскок рата” 1978. године. Докторирао је одбраном дисертације “Карактеристике личности и став одраслих према образовању” 1979. године на Филозофском факултету у Београду. Године 1979. изабран је за доцента, а 1985. за професора Филозофског факултета у Београду.

Током своје каријере, Булатовић је боравио је на различитим стручним и научним усавршавањима на више западноевропских, енглеских, америчких и канадских универзитета. Учествовао је на многим домаћим и међународним научним скуповима. Био је и уредник, члан уређивачких одбора и редакција андрагошких библиотека, часописа, зборника и других андрагошких публикација. Учествовао је и у раду низа комисија на Филозофском факултету и Универзитету а посебно је био ангажован у раду андрагошког друштва Србије и Југославије. Био је предсједник комисије за образовање одраслих Просветног савета Србије и члан или предсједник жирија за додјелу разних републичких или градских награда из области образовања одраслих. Био је и управник Одјељења за педагогију и андрагогију и шеф Катедре за андрагогију Филозофског факултета у Београду,као и позивни професор на Дефектолошком факултету у Београду.

                          (наставиће се)