Пише: Дејан Бешовић

Током друге четвртине 15. вијека, на подручју Зете, која је почевши од 1421. године била у саставу Српске деспотовине,долази до низа сукоба са Млечанима који су из својих приморских упоришта настојали да потисну власт српских деспота не само са приморског подручја Доње Зете, већ и са подручја Горње Зете у унутрашњости. Током ових сукоба, зетски великаши и остали прваци у градовима и жупама пристајали су уз једну или другу страну, према тренутним приликама, а истакнуту улогу у војним и политичким збивањима на просторима Зете добија великашка породица Црнојевића, која се средином 15. вијека учврстила у областима Горње Зете. Иако су првобитно били у служби српског деспота Ђурђа Бранковића, Црнојевићи су у време слабљења Српске деспотовине прешли под окриље Млетачке републике, искористивши након 1451. године прилику за успостављање сопствене власти у већем делу Горње Зете, као и у појединим крајевима Доње Зете. Почевши од тог времена, Стефан Црнојевић је постао обласни господар Зете и оснивач династије која ће у тој области владати до краја 15. вијека.Током претходних борби за превласт у областима Зете, Стефан Црнојевић се првобитно истакао као војвода у служби разних зараћених страна, којима се приклањао према тренутним приликама. Након 1441. године, када је велики војвода Стефан Вукчић Косача покушао да овлада Зетом, Стефан Црнојевић је привремено пристао уз њега, пошто му је син био талац код Косаче. Под Косачину власт је тада привремено потпала сва Горња Зета, као и део Доње Зете са градом Баром, али само привремено. Након 1444. године, српски деспот Ђурађ Бранковић је постепено обновио своју власт у областима Зете, а уз њега су тада пристали и Црнојевићи. Деспот је 1448. године предузео низ поход на млетачка упоришта у Доњој Зети, а његову војску су предводили војвода Алтоман и војвода Стефан Црнојевић, којима се придружила већина Паштровића. Иако поход на млетачки Бар није успео, борбе су настављене. Већ током 1451. године, Которани су покренули акцију за придобијање горњозетског војводе Стефана Црнојевића, који прелази на страну Млетачке републике, од које добија потврду своје војводске службе. То је довело до отвореног сукоба између Стефана Црнојевића и деспотовог намесника у Зети, војводе Алтомана, који је уз учешће дела војске из Горње Зете и турских одреда похарао баштинске поседе Црнојевића од 590, попаљено је 570 објеката. Упркос томе, војвода Алтоман је претрпио пораз од Стефана Црнојевића, а ни слање нових појачања, која је у Зету упутио српски деспот, није уродило плодом. Деспотови одреди под командом Томе Кантакузина доживљавају 14. септембра 1452. године нови пораз од Стефанице Црнојевића. Деспотове снаге бивају потиснуте из већег дела Горње Зете, након чега им преостаје само област око тврђаве Медуна.Почев од 1451. године, Стефан Црнојевић се учврстио не само као војвода у млетачкој служби већ и као обласни поглавар на просторима Зете, са главним упориштем у областима Горње Зете, одакле је проширио своју власт и утицај. Све до 1456. године, његова област се према сјеверу граничила са преосталим дијелом посједа Српске деспотовине око града Медуна, који је поменуте године потпао под турску власт. Током наредних година, Стефан је успио да се одржи као обласни господар у Зети, учврстивши своју власт уз ослонац на Млечане, са којима је такође имао и повремених спорова.Стефана је наслиједио син Иван Црнојевић, који је владао Зетом у два наврата, први пут од 1465. до 1479. године, а затим поново од 1481. до 1490. године. Његову прву владавину обиљежила је борба за опстанак Зете, која се налазила на раскршћу супротстављених интереса Млетачке републике и Османског царства. Настојећи да се одржи, Иван Црнојевић је на једној страни покушавао да одржава добре односе са Млечанима, док се на другој страни трудио да своју државу сачува од Турака, пристајући на преузимање разних обавеза. Пошто су Турци дуго били заокупљени настојањем да од Млечана преотму Скадар, Иван Црнојевић је искористио њихову заузетост на тој страни да учврсти своју власт у земљи. Међутим, након турског избијања на сјеверне обале Скадарског језера током 1474. године, положај Зете је постао знатно тежи.Иако је Иван Црнојевић годинама успијевао да се одржи између Млетака и Турака, његова држава се 1479. године нашла на непосредном удару. У то вријеме, Турци су одлучили да сузбију Млетачки утицај у Албанији и Зети, те су стога извршили напад на Скадар, тадашње главно млетачко упориште у првобитној Млетачкој Албанији. Након запосиједања Скадра у марту 1479. године, Турци су предузели напад и на Зету, усљед чега је Иван Црнојевић морао да напусти своју државу и потражи уточиште у Италији. Тако је Зета средином 1479. године по први пут потпала под турску власт, поставши саставни дио новоствореног Скадарског санџака, изван чијих су граница остали само Улцињ, Бар, Будва и Котор. Иако је изгубио државу, Иван Црнојевић се није помирио са губитком. Боравећи у Напуљској краљевини, припремао се за повратак у земљу, надајући се повољној прилици.Прилика за ослобођење Зете од Турака појавила се већ у прољеће 1481. године, када је у Турској након смрти султана Мехмеда Другог дошло до унутрашњег превирања. Добивши подршку од напуљског краља Фердинанда Првог , Иван Црнојевић је већ средином јуна стигао у Дубровник, одакле се упутио ка Зети. У то вријеме, положај локалних турских заповједника био је веома незавидан, усљед устанка Албанаца у јужним областима Скадарског санџака. Искористивши повољну прилику, Иван Црнојевић се појавио у Зети, овладавши цјелокупним подручјем између млетачког Котора и турске Подгорице. Не рачунајући на помоћ Млечана, који су били у миру са Турцима, Иван Црнојевић се и сам обратио новом султану Бајазиту Другом , приставши на плаћање годишњег данка у износу од 700 дуката. Тако је Зета била обновљена као вазална држава, под врховном влашћу турског султана, али са пуном унутрашњом самоуправом. Током наредних година, Иван Црнојевић је захваљујући стању мира између Млетака и Турака успио да консолидује своју обновљену државу, у којој је владао све до смрти 1490. године.Након смрти Ивана Црнојевића, на зетски престо долази његов син Ђурађ Црнојевић (1490—1496), који је неко вријеме успијевао да се одржи између Млечана и Турака.

                        (наставиће се)