Пише: Дејан Бешовић

О Пераштанима и њиховом учешћу у поморској привреди Боке Которске као и о политичкој улози у промјенљивим ситуацијама, Перовић је писао  више пута.Као наставак проучавања поморства на херцегновској ривијери сматра се Шеровићев рад „Подаци о поморству Крушевица, Јошице и Ђурића” у којем описује читаву плејаду помораца из појединих братстава овога краја и њихове заслуге у развоју домаћег бродарства и поморске трговине. Посебно су значајни неки од њих због свога учешћа у борби против Француза на почетку прошлог вијека.

У есеју „Которска морнарица” једним дијелом понавља обраду из својих првих радова које смо приказали на почетку излагања. У овом раду позива се на студију Антона Дабиновића „Котор под Млетачком републиком”, Загреб 1954. о организовању удружења помораца за одбрану града какво је било у Равени у доба византијске управе. Цитира документе код Фарлатија и дон Ива Стјепчевића који су хронолошки неподударни у погледу године оснивања ове морнарице. Описује њену структуру и задатке у одбрани Котора и учешћу у прослави св. Трипуна, патрона града. Каже :  „Према Статуту, Которска морнарица имала је „сталешко-социјално и хумано-каритативну улогу”. У закључку резимира о правној и друштвеној функцији ове братовштине которских помораца.“

У оквиру проучавања бокељског поморства спада и Шеровићев рад о архитектури бокељске капетанске куће из тога доба. Написао га је на основу разних детаља, а користио се прилично  и студијом професира архитекте Милана Злоковића „Грађанска кућа и палата у Боки Которској”, објављена у часопису „Југославија” за 1954, годину.Према стручној оцјени Злоковића „грађевинска дјелатност у Боки Которској у раздобљу пуна три вијека била је нераздвојна с развитком домаћег поморства”. У Боки је цвјетала грађевинска дјелатност у другој половини 18. вијека када су „саграђене многе велике и репрезентативне бокељске палате”. Та дјелатност опада крајем 18. и почетком 19. вијека као резултат промјена у политичком и економском животу Бокеља, који се одразио у пропадању дотадашњег бродарства и поморске привреде. По његовом мишљењу Бокељи су сами правили пројекте својих кућа и то на „традиционалним и освештаним методама локалног начина грађења”. Према томе се „распоред и камена структура кућа некадашњих бокељских помораца-капетана и бродовласника — разликују од осталих типова зграда”, (професор М. Злоковић, „Капетанске куће у Боки”, „Политика”, 13. IV 1958). Шеровић опажа да се богатство бокељских бродовласника огледало у „изградњи и уређењу њихових палата, чије зидине и данас по бокељским поморским насељима свједоче о њиховој љепоти, богатству и естетским вриједностима.“У чланку је детаљно описана унутрашњост капетанске палате, функције и садржај њених просторија, фасада и башта. У приземљу је обично била „коноба” у којој се чувала опрема за бродове и рибарске барке, бачве за вино и камена „пила” за уље. На спрату су били салони, украшени скупоцјеним намјештајем и сликама. На другом спрату су биле собе за спавање. У поткровљу је била „пространа кухиња са отвореним огњиштем изнад којег је била ‚напа’ која је скупљала дим и одводила у димњак”. Ту је била и свакодневна „трпезарија”. Капетанске палате су „обично биле троспратне, а истичу се својом величином са строго симетричним прочељем. Балкони су били омиљени и нигдје на нашем Приморју, тврди Злоковић, нијесу били заступљени у толикој мјери као у Боки”. Шеровић напомиње да су ове капетанске палате „Биле украшене луксузним намјештајем и разним умјетничким предметима, чији сјај се видио и на изложби коју је он приредио у Котору 1934. год. у палати Гргурина. Пазило се на уређење башта у којима се његовало цвијеће, воће и поврће. Зна се да су доношена и разна егзотична стабла ради украса. Писац напомиње да се капетанска палата у Бијелој разликује од поморских палата у Перасту, Доброти и Прчању. Потиче из ХVШ вијека и била је власништво познате перашке породице Ђуровића-Змајевића.“

У раду о прошлости Тивта указује на античка преисторијска насеља која овдје потичу још из илирског доба. Проучавао је лингвистичку и топономастичку литературу познатих научника, да би могао протумачити поријекло назива  града Тивта као и значења његових топонима, која нијесу позната нашем покољењу. Шеровић је пронашао архивске податке да је „у старом Тивту који је захватао и данашњу Ластву, било људи који су пловили као морнари на једрењацима својих феудалних господара, а било их је капетана и бродовласника… Код Плавде је била скела за прелаз на другу страну. Власници лађа који су као искусни веслачи вршили саобраћај између сјеверне и јужне стране Залива, чували су овдје улаз у унутрашњи дио Залива од гусара”.

У малом чланку описао је учешће познатог бокељског поморца, руског адмирала Марка Војновића и његовог блиског рођака Јована грофа Војновића у битки код Чесме 1770. год. Шеровић се осврће на једно литерарно дјело, штампано у Фиренци 1774. год., у којему се у стиховима описује улога ових знаменитих Бокеља у битки у којој је побиједио Турке командант руске војске гроф Алексије Орлов.

                             (наставиће се)