Пише: Дејан Бешовић
О бокељским поморцима, њиховим заслугама, поморској трговини и привреди Бокеља почело је да пише давно, још од почетка свога научног рада.Нарочито се истицао Петар Шеровић . Те његове прве радове на бокељске поморске теме налазимо у разним листовима и часописима од 1921. године наовамо. Из Шеровићеве библиографије, која износи скоро двије стотине јединица, преко педесет радова обрађује ликове и дјела знаменитих и мање познатих, или и дотле непознатих бокељских помораца, затим бродове наше тадашње трговачке флоте, врсте бродова, тонажу, посаду, наоружање, терет и луке као и учешће и заслуге појединих Бокеља у поморским биткама из далеке прошлости па све до почетка 20 вијека.Шеровић је углавном проучавао бокељско поморство током 18. и 19. вијека и о том временском интервалу највише и написао.
Поред онога што је написао у појединим часописима за поморство, био је дугогодишњи сарадник „Годишњака Поморског музеја” у Котору и у њему је почев од прве свеске из 1952. год. до постхумно штампаног чланка 1969. год. укупно објавио двадесет осам значајних прилога, од којих су неки открића његовог истраживачког труда.Протојереј Василије Ивошевић ће записати : Годишњаку Поморског музеја у Котору, XXXV-XXXVI – посебни отисак, Котор 1987-1988.:
„Интелектуалац широке културе и солидног знања, са истанчаним аналитичким духом и сигурним увидом у изворну грађу, успио је да се упозна са дотле непознатим фондовима домаћег културног блага и да их обазриво проучава. Резултати Шеровићевог, скоро педесетогодишњег, рада врло су плодни. Упорним настојањем објаснио је доста тога што је било непознато или тек наслућено, да саопшти научној јавности драгоцјене детаље и да остави нашем покољењу у насљеђе велику тековину свога стваралаштва.У почетку је писао само популарне чланке из бокељске поморске прошлости, јер још није имао услова за систематско проучавање. У току прве деценије интересовања за нашу прошлост, био је, стицајем потреба по службеној дужности, често премијештан. По другом и коначном доласку у Боку, службује стално у Котору све до пензионисања. И поред врло одговорне дужности у управној државној служби, свако слободно вријеме користи да погледа у трагове прошлости роднога краја. То је доба његовог врло живог ангажовања на истраживању историјских извора. Тако 1933. год. оснива Народни универзитет Боке Которске и у „њему окупља јавне раднике и друге интелектуалце”. Из ове установе се „програмира и успјешно спроводи просвјетно-културна и привредна обнова овога краја”. Идуће године покреће „Гласник Народног универзитета Боке Которске”, значајну едицију, која излази све до уочи Другог свјетског рата. У овом гласилу Шеровић је са сарадницима објавио знатан број занимљивих научних прилога. Шеровићев Народни универзитет има своју трибину, одржава научна и популарна предавања и издаје књиге које приказују прошлост Боке. По стручној оцјени „Гласник” је објавио „прва шира сазнања о значају и богатству културно-историјских споменика Боке Которске”.Врхунац Шеровићевог ангажовања била је „Прва културно-историјска изложба Боке Которске” у октобру 1934. год. у Котору. Ова изложба „заузела је све просторије Гргурине палате (данас зграда Поморског музеја) и својом свеобухватношћу квантитативном и квалитативном изненадила и саме познаваоце овог насљеђа. Очевици изложбе пишу да је „на овој изложби заблистало дотле невиђеним сјајем још очувано богато културно-историјско насљеђе овога краја”.То је била „прва изложба оваквог садржаја у Котору какву Бокељи до тада, а ни доцније, нијесу видјели. Било је изложено преко седам стотина експоната, а међу њима и знатан број оних који су репрезентовали бокељско поморство у излагању бродске опреме, докумената, оружја, одјеће и бројних слика. Шеровић, и поред својих тешких обавеза у врло одговорној служби, налази могућности да ради на науци, највише ноћу, изолован од дневних токова свега онога што су му служба и породица доносили. Ратне године проводи у своме дому у Бијелој. Спријечен тешкоћама у којима се народ налазио није могао да изучава теренским испитивањем него се морао задовољити да биљежи своја запажања из материјала које је раније исписао. Од 1948. год. па све до уочи смрти, Шеровић се врло често јавља у новим научним часописима читавом бујицом својих запажених прилога.“
Још далеке 1921. год. у новосадској „Застави” на осам страница дао је занимљиви географско-историјски преглед Боке Которске у којем је приказао, поред природних љепота заливске Боке, и њену историју од антике до првог свјетског рата. Ту је споменуо у кратким цртама бокељске знамените поморце, њихова путовања, страдања и побједе, а уз то и бокељску поморску привреду. Посебно се осврнуо на бокељске једрењаке и њихову пловидбу свим морима.У београдском листу „Време” у два наставка писао је о прошлости Пераста и истакао улогу овога града у историји домаћег и страног поморства. То су били популарни чланци којима је илустровао и: освијетлио поморску прошлост Бокеља.
(наставиће се )
