Пише : Дејан Бешовић

Света Софија, коју је у другој четвртини 11. вијека подигао охридски архиепископ Леон= Лав , хартофилакс велике цркве, први од Грка на архиепископској столици у Охриду.

Црква је рестаурисана у 12. вијеку. Тада је преправљен садашњи унутрашњи нартекс, који је уз то добио горе галерију, у коју се улазило степеништем, инсталираним у једном посебном простору на северној страни. На источној половини једнога свода у приземљу нартекса насликани су ктитори, у којима се, како изгледа, могу познати „први севастократор” Исак Комнен и његова супруга Ирена. Њихов син, Јован Комнен, охридски архиепископ, вероватно је као мирјанин, а под именом Јован, севаст Просеника, насликан на западном зиду нартекса. 1313/14. дозидао је уз западну фасаду цркве спољашњи нартекс са горњом галеријом охридски архиепископ Григорије, који се у натпису на западној фасади хвали, да је Мезима (Словенима) даровао законе.Цар Јустинијан је у 6. веку основао прву Архиепископију за Словене, у Охриду. Постојала су мишљења да је он поред Св. Софије у Цариграду градио и ону охридску. Ипак чинило се да је прво настала првобитна црква Св. Пантелејмона, па онда Св. Софија. Занимљиво је да има још претпоставки ко би могао бити ктитор охридске Софије. Помиње се поред архиепископа Леона Грка и неко од Палеолога, бугарски владар Михајло Борис или цар Самуило, док наш научник Влада Петковић препознаје у црквеној припрати владарску лозу Ђурђа Бранковића. Када је реч о византијском Палеологу, заиста је поред степеништа у припрати сачуван лик на фрески, неког византијског владара, у царској одежди са белим орловима, женом и два детета. Поред његове главе јасно је писало „Палеолог”. Словени су уништили ту прву хришћанску цивилизацију, па опет у 9. веку Св. Климент крштава незнабошце у Охриду. Од 11. вијека поново је успостављен јак византијски утицај у Охриду. Када је византијски цар Василије Други  уништио Самуилову државу, раселио је Словене и у Малу Азију, а ту колонизовао Грке и Јермене. Сматра се да су готово сви манастири подигнути у 11—12. вијеку били грчки. У 11. вијеку цар византијски шаље архиепископа Теофилакта највећег тумача Св. Писма после Св. Јована Златоустог. Управо Теофилакт саставља „Житије Св. Климента”. Турци су преобратили најлепше цркве у џамије, па и Св. Софију охридску.Око те бивше цркве-џамије било је много турских гробова, али и поломљених римских стубова и капитела, који се нађени на свим охридским гробљима. То је најстарија али и највећа црква у Охриду и краљевини, и 1933. године се за њу каже да је трошна склона паду. Од ње су тада биле веће једино цркве Св. Софије у Цариграду и руска у граду Софији. Пре балканских ослободилачких ратова 1912—1913. године, била је то џамија, па запустела. У њој је стари вредни живопис био готово уништен. Та „Велика црква” Охридска се спомиње последњи пут као хришћанска богомоља 1746. године. Ту је одржан последњи црквени сабор када је изабран корчански епископ Пајсије Харалампић. Тада је Турци претварају у џамију; премалтеришу живопис, олтар затварају са предикаоницом од мермерних делова римских и византијских грађевина, скидају крстове и дозиђују минарет. Године 1912. војници српски су прве ноћи срушили минарет. У спољашњем нартексу који је подигнут у време цара Душана, узидан је комад мраморне фигуре, дела композиције „Борба кентаура са човеком — Херкулом?”. На таваници у олтару види се римског мозаика. Та црква је 1924. године врло трошна и оштећена, а споља око нартекса је „пуно ђубрета (и животињских лешева) које је ту бацано годинама”. Свод црквени је такође напукао, степениште срушено, под разбијен, фреске премазане или изгребане…Али за дивно чудо остало је најмање оштећено оно најлепше и најстарије, од живописа најстарији слој: Архиепископи, владаоци и анђели високо на зидовима „мирни у својој лепоти, сећају нас на нашу дивну прошлост”. — записао је књижевник Станислав Краков.

Црква Светог Николе у Маврову- Црква „Св. Никола Летен“ Маврово) била је главна сеоска црква у селу Маврово, у северозападном делу Северне Македоније. Црква је данас потопљена у води Мавровског језера.Изграђена је 1850. године. Када је 1953. године почела градња „хидросистема Маврово” и створено Мавровско језеро, црква је завршила под водом. Међутим, у последње време, са периодима суше, црква је на сувом и може се посетити.

Иако углавном потопљена у водама језера, црква и даље одолева зубу времена и сачувала је свој првобитни изглед. Зидови и звоник и даље постоје, иако је унутрашњост углавном уништена, а кров се потпуно урушио.

Црква је била на врху листе напуштених цркава у свету од стране портала „Хафингтон поста”.Црква је изграђена од стране мајстора из региона Реке 1850. године. Седам година касније је завршена, а изграђена је од мермера и гранита, имала је мермерни олтар, вредан иконостас и иконе које је урадио Димитар Дичо Крстевић (Зограф). Сами становници села Маврово су причали да је у изградњи коришћен најквалитетнији камен и специјална опрема. Изграђена је као једнобродна црква са петостраном апсидом, звоником и иконостасом. Иконе су насликане 1855, од стране уваженог иконописца Дича Крстевића.Касније је у цркви радио дебарски иконописац Мелетиј Бојинов. Српска добротворка Босиљка Јанић је подигла звонару на цркви 1925. године, што показује табла коју је посветила супругу Голубу Јанићу који је био родом из Маврова.Када се повуче вода, на задњој страни цркве може се видети гроб и споменик пароха Јована Милошевића и његовог сина Арсенија. Споменик је подигнут 1930. године.Крајем 1952. године, када је започета изградња Мавровског језера, неке иконе и други верски предмети премештени су у малу црквицу која се налази преко пута. При потапању заборављен је дрвени иконостас, поједине иконе, као и књиге и остали црквени предмети. Међутим, они су касније нађени и конзервирани.

Црква је потопљена 1953. године, али љети када су суше и вода се повуче, црква је на сувом и може се чак посјетити.

Средином 1990-их година у Маврову је почела да се гради нова црква Светог Николе, завршена је 2006.године. Прије него што је изграђена нова црква, постојала је идеја да стара црква буде постављена изнад нивоа воде, али се од те идеје одустало и уместо тога је саграђена нова црква.

У последњих неколико година у више наврата је било иницијатива да црква или остане иста као до сада или да служи својој сврси. Представљен је пројекат за обнову, али и до данас није било никаквих промена када је у питању ова потопљена црква.

Манастир Светог Климента Свети Пантелејмон: Храм посвећен Светом Пантелејмону налази се у близини ранохришћанске базилике у области Плаошник. На мјесту овог манастира у 14. вијеку саграђена је нова црква, коју су Турци вијек касније претворили у џамију. На овом месту се некада налазила Охридска школа, која је била средиште словенске писмености, духовности и културе. Недавна истраживања показују да је Свети Климент такође обновио некадашњи манастир на месту манастира у облику триконхоса, односно дјетелине са три листа. У близини манастира откривено је и 500 гробова монаха, као и други налази попут позлаћених  одежди, крстова, икона и разних реликвија.

                      (наставиће се)