Пише : Дејан Бешовић
Поменуте структуре, режисери ”државног удара”, тражили су сарадника који може најлакше да увеже три кључна састојка за смјесу ”државног удара” – српске националисте, руске везе и оружје.
Избор је пао на Сашу Синђелића, вишеструко осуђиваног криминалца и сарадника барем двије службе – србијанске БИА-е и црногорског АНБ-а.Синђелић је, као што је то већ истицано у медијима осуђен за свирепо убиство у Хрватској на 21 годину затвора. Он је на бруталан начин убио хрватског фармера Мирка Фотеса, потом украо трактор и побјегао у Србију. Док се возио трактором, бива заустављен од српске полиције, али он отвара ватру на патролу истим оружјем којим је усмтрио Фотеса. Синђелић је након тога ухапшен, предат војном суду, а којим је предсједавао управо Миливоје Катнић. Чудне ли коинциденције, рачунајући на њихов сусрет 15-ак година касније у операцији ”државни удар”. Напомињемо да га је у том поступку Катнић ослободио, позивајући се на ”ненадлежност”. Важно је истаћи да је у судском вијећу које је одлучивало о Синђелићу у том тренутку био и Милан Вујовић, адвокат који је Синђелића бранио ”по службеној дужности” и на рачун тог ”рада”, за неколико сати инкасирао 11000 евра.
Посебно је интригантан детаљ да је Синђелића, док је био у притвору у Спужу, посјетио и контроверзни полицијски функционер Миле Новаковић, први оперативац операције ”Сабља”. Ова посјета је тим чуднија, што Новаковић нема јасан мотив, а ни формално покриће са тад осумњиченим Синђелићем.Бивша супруга Александра -Саше Синђелића за више портала и новина је изјавила сљедеће :
Мој бивши супруг Александар Синђелић годинама ради за Руса Валтера, који последњих година живи у Србији, а коме је забрањен улазак у Русију, јер сарађује са нацистичким групама. Синђелић је једно вријеме живио и радио у Црној Гори, а мени је причао да је био ангажован у обезбјеђењу Мила Ђукановића и да је повезан са тим људима. Они су га, како је тврдио, и спасили затвора, гдје је требао да робија због неких пушака, из којих су неки људи убијени. Саша је тврдио да у Црној Гори може да заврши шта год пожели, јер су људи с којима је тамо повезан, веома утицајни и моћни и имају везе са влашћу, тврди Марина Поповић, бивша супруга Александра Синђелића, кога је тужилаштво означило као једног од организатора терористичких напада у Црној Гори и напада на премијера Мила Ђукановића.Она са Синђелићем има малољетну кћерку, а бившег супруга описује као човјека који је спреман све да уради за новац.Марина Поповић тврди и да није знала чиме се њен, сада бивши супруг бави, али да је прије двије године све открила, када му је пронашла документацију, која га повезује са Валтером и криминалним радњама. Одлучила је да све јавно исприча, не да би му се светила, већ да јавност зна о какавом човјеку се ради.Сашине криминалне активности и везе са Русом Валтером пријавила сам полицији у Београду 28.11. 2014. године. Инспекторима сам све испричала, предочила им доказе и о томе постоји службена забиљешка коју поседујем. Знам да је тада вођен неки поступак против Синђелића, али све то никад није добило епилог на суду. Вероватно је већ тада радио за службу, па је све заташкано“, прича Марина Поповић у исповијести за подгорички „Дан“.
Њен бивши супруг, по сопственом казивању, радио за људе из Миловог обезбјеђења и био са њима у сталном контакту.„Долазили су код нас кући често разни типови, а осим Ђукановићевих људи био је на сталној вези и са једним Дарком из Шапца, који је запослен у БИА. Никад ми није дао да присуствујем тим разговорима и увијек су се одвајали да сами причају са стране“, каже Поповић.Рекао је да је 2000 године био командант у касарни у Маслинама и да из тог периода датирају његове везе са људима који обезбјеђују Мила Ђукановића. Он је за те људе одрађивао разне послове, а он је то јавно и рекао, недавно у медијима, и то нико није демантовао. Ја, лично никога од тих људи нијесам упознала док смо били у браку. Саша је јавно говорио да може у Црној Гори да заврши шта хоће и кад год хоће, јер су његови пријатељи моћни и повезани са људима на власти“, тврди Поповић.У службеној забиљешци, коју је прослиједила „Дану“, Марина Поповић је прије двије године испричала испекторима до детаља све што је знала о везама Синђелића и Валтера.Документ је датован 26.новембар 2014 .годину заведен под нр.14 Полицијска управа за град Београд одељење за јавни ред и мир: Синђелић је јавно причао, каже она, да је једно вријеме био и командант у Црној Гори.Крајем јула, те године, Синђелић је ишао у Русију, није хтио да ми каже ко му је купио авионску карту. Вратио се средином септембра и тада га је мој брат чекао на аеродрому. Саша је приведен и полицајац га је питао како је могао да путује кад има потјерница за њим. Он је тада одвојено причао са полицајцем и одмах је пуштен, а да није задржан. Када сам га питала како је то могуће, а да га не ухапсе, Саша ми је рекао да не може све да ми каже, али да ако икад дође полиција да га тражи да кажем да ништа не знам“, пише у службеној забиљешци.
„Док смо живели заједно у стану, тврди она, а то је казала и полицијским инспекторима, Синђелић је посједовао црну маскирну униформу и двије мотороле.„Стално је слушао везу и шта полиција прича преко везе. Свега тога сам свједок“, пише у поменутој службеној забиљешци.Поповић додаје да је упознала и Божидара Бакића, поријеклом из Даниловграда, који посједује самурајски мач непроцјењиве вриједности, стар око 13 вјекова.„Он је повезан са Сашом и тврдио је да има неки самурајски мач, који много вриједи, а који је држао у једном сефу у јагодини. Обећао је Синђелићу да ће му дати дио новца ако успије да прода тај мач, зато се и Саша вртио око њега, јер је рачунао да ће доћи до пара“, прича Поповић.Према њеним ријечима, Синђелић је преварио многе људе и није искључено да је уцијењен.
„Чула сам да је ухапшен у Црној Гори због покушаја тероризма. Верујем да је све то нека режија, да га је неко притиснуо због многих репова које вуче из прошлости. У многе је ствари уплетен, сигурана сам да је Саша умијешан у нешто, али питање за чији интерес јер се хвалио да је годинама радио за Ђукановићеве људе“, истакла је она
Она каже да је прочитала имена људи који су ухапшени у Црној Гори и да никога од њих не познаје.„Саша и ја нисмо у контакту од краја 2014. године, али знам шта је све радио до тада. Никога од тих људи који су ухапшени у Црној Гори не знам. Нико од њих никад није долази код нас кући нити је Саша помињао било кога од тих лица“, навела је .Саша је код нас кући је доводио Валтера и његову супругу Ларису. Не могу да му сјетим презимена. Инспекторима сам, кад сам све пријавила, дала њихове бројеве мобилних телефона и то је све лако провјерити. Мој бивши супруг је одавно повезан са тим човеком, и знам да му је он уплаћивао новац, који сам ја подизала, док смо живјели заједно. Он са Валтером сарађује пре него што је мене упознао, а ја сам га упознала, кад га је доводио код нас кући. Валтер и његова жена су протерани из Русије као нацисти“, истиче Марина Поповић.
Са Валтером и Сашом су још одавно повезани, како тврди она, и неки људи из српске тајне полиције.Као што је познато, Виши суд у Подгорици је додијелио статус лицу које се зове Александар Синђелић. Међутим, вијеће Сузане Мугоше је потпуно пренебрегло ту чињеницу, те у својству свједока сарадника испитивала лице чији је идентитет утврђен као Саша Синђелић. Чак изузимајући огорман број контрадикторности које су утврђене у самом исказу Саше Сиђелића, статус му није могао бити потврђен, јер као такав није у формалном смислу ни фигурирао као предлог. Наравно, читава игра око идентитета Саше Синђелића је у покушају скривања чињенице да је правоснажно осуђен у Хрватској због звјерског убиства Мирка Фотеса.
На примјер, Саша Синђелић је тврдио да није никад био у Хрватској, те да тиме никад није извршио убиство за које је осуђен. Судија Мугоша је то, као и још много тога другог, пренебрегла и додијелила му статус на последњем рочиштву прије љетње паузе 2018. године, у неком полугласу, на крају суђења, јер она наводно није уочила ништа што би тај статус довело у питање. Посебна ставка је свакако и то да су и након додјеле статуса Синђелићу настављење доказне радње које итекако утичу на питање његовог статуса. Међутим, за судију Мугошу је право очигледно сасвим периферна ствар у поступку који очигледно мора да заврши само на унапријед дефинисан начин – осудом окривљених без обзира што грца под тереттом доказа који јасно указују да је у питању политичка, монтирана оптужница. Свакако, она је један важан дио цјелокупног сценарија, што како тече поступак, више и не покушава да сакрије.Милика Чеко Дачевић, представљен у режимским медијима као „четнички војвода“, али и дугогодишњи активиста Демократске партије социјалиста, изјавио је да је Александар/Саша Синђелић „битанга“, као и да не вјерује да је икад постојало оружје којим је наводно удар требало да буде изведен. Он каже да је Синђелића упознао у групи 20-ак људи који су планирали да иду у Украјину као ”лопови и клошари”, како би из тог ”подухвата” извлачили неку личну материјалну корист.
Дачевић је ово казао приликом гостовања у емисији на ТВ Хепи код водитеља Миломира Марића Дошао сам, послије повратка са Равне Горе, око 16 – 17. октобра у ресторан-пивницу на Зелени венац и Синђелић ми је рекао да ће лично да убије мафијаша и лопова Ђукановића. Ја сам то схватио као кафанску причу и нијесам се ни обазирао, да би он поновио: ‘Запамти добро што сам ти рекао: ја ћу лично да га ликвидирам’“, рекао је Дачевић у гостовању на ТВ Хепи.
Дачевић је изјавио да су му возач и више пријатеља четника рекли да су позвани да иду на митинг у Подгорицу, да подрже опозицију за смјену Ђукановића.
„Телефон ми је зазвонио на повратку према Пљевљима, Синђелић је био на вези и рекао ми да има ухапшене људе у Црној Гори и да видим да их пуште. Кад сам стигао кући, опет ме је звао и замолио да интервенишем да се пуште та лица. Био сам затечен“, рекао је Дачевић, бивши активиста ДПС-а.
Није објаснио на основу чега га је Синђелић могао замолити за помоћ, што наводи на сумњу да Дачевић, као бивши активиста ДПС-а има „везе у полицији“.
Истакао је да вјерује да је Велимировић „преварио државу Црну Гору“ и „да је узео паре за себе“. Редакција in4s подсјећа на то ко је Милика-Чеко Дачевић у тексту објављеном 11.априла 2017 .године :
Подсјетимо да је овај Пљевљак, који је 1992. у том граду са својом паравојном формацијом сијао страх међу црногорским грађанима исламске вјере, оптужио црногорску власт да је августа те године био жртвени јарац потребан државним органима да оправдају хаос у том граду. Иначе, сматра се да је те године црногорска служба безбједности стајала иза бројних инцидената између Срба и Муслимана на сјеверу Црне Горе.Да је исказ Саше Синђелића лажан, а тиме и комплетне тужилачка конструкција види се и из неспорног податка Управе граничне полиције Републике Србије у ком се каже да Саша Синђелић од 01.01.2016. до 23.10.2016. године није напуштао територију Србије.Да је исказ Саше Синђелића лажан, а тиме и комплетне тужилачка конструкција види се и из неспорног податка Управе граничне полиције Републике Србије у ком се каже да Саша Синђелић од 01.01.2016. до 23.10.2016. године није напуштао територију Србије.
Ова чињеница је позната и државним органима Републике Црне Горе, и то путем дописа Националног централног бироа „Интерпола“ Подгорица који је дана 24.10.2016. године достављен руководиоцу Сепцијалног полицијског одељења Драгану Радоњићу.Подсјећамо, на страни 6 Записника о саслушању Саше Синђелића од 20.03.2017. године се наводи следеће:„сјећам се да сам отишао за Москву летом који је био у вечерњим сатима чини ми се у ноћи између 26 и 27 септембра 2016. године. Лет је био неких пола сата послије поноћи, а дестинација аеродром Серјемеково у Москви. Овдје истичем да сам пасошку контролу на аеродрому у Београду прошао потпуно нормално као и сваки пут, а након мог доласка у Москву, на аеродрому ме је чекао Еди са још једним човјеком…”Низ бесмислица у оптужници специјалног државног тужиоца Миливоја Катнића за „државни удар“ у Црној Гори је импресиван, а посебно мјесто припада оној да је новац Саши Синђелић слат ништа мање него директно из централе Руске војне обавјештајне службе (ГРУ).
Тако се у оптужници наводи исказ Синђелића да му је из Москве, преко „Вестерн јуниона“, послато 800 долара да дође у главни град Русије. Наиме, за ову ничим документовану уплату, пошиљалац средстава, наводно Едуард Вадимович Шишмаков са адресом „Khoroshevskoye sh 76“ Москва.„Овај „податак“ заиста представља риједак бисер, све будући да се на тој, наводној адреси, коју је пошиљалац као своју наводно навео приликом слања новца заправо налазе објекти Војне обавештајне службе Руске федерације“, наводи одбрана.Овај „податак“ заиста представља риједак бисер, све будући да се на тој, наводној адреси, коју је пошиљалац као своју наводно навео приликом слања новца заправо налазе објекти Војне обавештајне службе Руске федерације“, наводи одбрана.Како се истиче „вјероватноћа да пошиљалац новца, у „консприративном“ слању новца, и то путем редовног сервиса уплате, као своју адресу пребивалишта пријави објекат посебне намјене у власништву објавештајне службе (и то централу службе) – не постоји“.
Указује се да Специјално тужилаштво Црне Горе никада није од централе „Вестерн јуниона“ тражила оргинална документа о уплатама. Како је Вестерн јунион навео у свом допису, исти се чувају најдуже 6 мјесеци, па је јасно да већ крајем марта 2017. године ова документација, кривицом и намером СДТ-а постаје потпуно недоступна, будући да исту није ни тражио ради увида.
„Дакле, као што Саша Синђелић није путовао за Москву 2016. године, сасвим сигурно му „завјереници“ нијесу слали новац за тај непостојећи пут, представљајући се пуним именом и презименом, уз навођење адресе објекта обавјештајне службе. Будући да СДТ нити други органи Црне Горе нијесу ни тражили ни прибавили оригиналну документацију о уплати, учесници овог поступка ће остати ускраћени за одговор на питање ко је то покушао да на овако смијешан начин монтира наводне доказе, и електронску евиденцију компаније за слање новца“, наводи одбрана.Додаје се да судије Вишег суда у Подгорици треба да се запитају „да ли би у обичном промету, а камоли у „конспирацији“, као мјесто свог пребивалишта навели сједиште Вишег суда – „Ул. Његошева 10, Подгорица“.
„Наивност монтирања доказа у овом поступку, гдје се о наводима Саше Синђелића и СДТ, контрадокази могу наћи у јавним регистрима, службеним провјерама и на обичној гугл претрази, само је очигледан сигнал поступајућем Вијећу да у спису нема никаквих доказа да су наши брањеници основано сумњиви за радње за које их терети СДТ“, истиче одбрана.Хрватска обавјештајна служба је од почетка била упозната са акцијом коју је спровео НАТО у Црној Гори.Хрватска обавјештајна служба је од почетка била упозната са акцијом коју је спровео НАТО у Црној Гори. Њихов задатак је био да заташка случај Синђелића у свом “дворишту”. План је био да се Саши Синђелићу, на тих начин, баш у овом поступку промијени идентитет у Александар Синђелић како би у потпуности био збрисан траг његовог злочина.Овај покушај мијењања идентитета је специфичан управо због тога што у том фалсификаторском чину активно и приљежно учествују државни органи Црне Горе. Наиме, Министарство правде (Зоран Пажин), полиција, Тужилаштво и Виши суд су координисано уводили Сашу Синђелића у својој документацији као Александра Синђелића. У нормалном државном систему, управо су ови органи обавезни, по службеној дужности, да неспорно утврде идентитет лица и тако га региструју у документима. Међутим, у Црној Гори је то ”мало”другачије.Хронологија скривања идентитета
У документу од 12. 10. 2016. године у ком се одређују мјере тајног надзора за осумњичене у афери ”државни удар”, по први пут се помиње лице по надимку ”Синђо”.Међутим, на захтјев Интерпола Црне Горе, већ 24. 10. 2016. Интерпол Србије идентификује Александра Синђелића званог ”Синђо” као Сашу Синђелића са прецизним биографским подацима.За разлику од Специјалног полицијског тима под контролом СДТ Црне Горе и самог СДТ-а, начелник ЦБ-а Подгорица, Јовица Речевић, већ 28. 10. 2016. наводи у свом допису СДТ-у о расписивању локалне потјернице, да се ради о Синђелић Саши – Александру. Истина, Речевић наводи да је пребавилиште Синђелића у Косовској Митровици!Ако је у документу Интерпола Србије и било неке дилеме у формулацији ”највјероватније”, она је отклоњена у допису Тужилаштва за организовани криминал Србије од 31. 10. 2106. по замолници СДТ Црне Горе, у ком се прецизно идентификује главни глумац у афери ”државни удар” као Саша Синђелић.Доследност црногорских органа у скривању стварног идентитета Саше Синђелића, како би пројектованог свједока сарадника заштитили од везивања за непријатне биографске ”детаље”, огледа се у документу СДТ-а упућеном Специјалном полицијском тиму од 4. 11. 2016. гдје се и поред недвосмилених чињеница, и даље инсистира на имену Александар Синђелић, а Саша се провлачи као уобичајени надимак.Финале ове драстичне маниплуације и невиђеног фалсификата дешава се у одлуци Вишег суда у Подгорици 22. 11. 2016. који и поред свега претходно виђеног, даје статус свједока сарадника лицу под именом Александар Синђелић! Томе, пуни допринос даје, прије свих, предсједник Вишег суда, судија Борис Савић.
Да заврзлама буде потпунс, 20. марта . 2017. године, пред Специјалним државним тужилаштвом у Подгорици, у предметном поступку, исказ даје Саша Синђелић као свједок сарадник!У некој другој држави би се поставило природно, очекивано питање: Како је то могуће? Међутим, с обзиром на размјере монтаже и дјечијих конструкција, овај догађај је потпуно у тону са читавом сликом афере ”државни удар”.
Ипак, епизода скривања идентитета Саше Синђелића, свој гротескни врхунац достиже након што је објављено да је Саша Синђелић на Интерполовој потјерници. Том приликом се јавности обратио Виши суд саопштењем (слика доље) у ком се каже да ”Виши суд у Подгорици приликом одлучивања о предлогу Специјалног државног тужилаштва за одређивање статуса свједока сарадника А. С. (Александра Синђелића – прим. редакције) није располагало информацијом да се то лице налази на Интерполовој потјерници.”Са друге стране, не треба испустити из вида да је Колинда Грабар Китаровић дуго била високо позиционирани службеница НАТО-а, тако да ова ”незаинтересованост” и није толико изненађујућа, узимајући у обзир улогу НАТО-а у креирању афере ”државни удар”. Јасно је, НАТО интереси су за предсједницу Хрватске изнад интереса ”обичног” грађанина Хрватске, па макар се то тицало и тешке породичне трагедије какву је преживјела породица Фотес.Свједок сарадник Саша Синђелић казао је да је афера „државни удар“ у Црној Гори – циркус, те да није постојао никакав план за атентат на тадашњег премијера Мила Ђукановића.Саша Синђелић у свједочењу за Хепи ТБ
Свједок сарадник Саша Синђелић казао је да је афера „државни удар“ у Црној Гори – циркус, те да није постојао никакав план за атентат на тадашњег премијера Мила Ђукановића.
–Нико од мене није тражио да ухапсим или извршим атентат на Ђукановића и да спријечим улазак Црне Горе у НАТО. Да је неко хтио да спроведе државни удар и атентат на Мила то би се и десило, казао је Синђелић у емисији „Ћирилица“ на Телевизији „Хепи“.Он је истакао да није било планирано насиље у Подгорици на дан парламентарних избора 2016. године, већ је требало да се деси „обичан протест подршке“, односно да нема ни говора о насилно уласку у институције.
–Црна Гора има своју војску и полицију, тако да нико о томе није ни размишљао. Ту се радило о томе да се ради протест подршке, рекао је Синђелић, додајући да је свјестан да у емисији прича супротно него на суђењу.Каjић је бранио тезу о постојању тзв. „државног удара“. Он је, иначе, сарадник Института за јавну политику, невладине организације коју је основао и води Владимир Беба Поповић – човек близак властима Србије и Црне Горе.
Поповић је повезан и са контроверзним бизнисменом Станком Суботићем Цанетом, којем се судило због шверца цигаретама. Кајић у својим текстовима често пише негативно о независним медијима, истакнутим појединцима из цивилног сектора, онима који критикују власт или се баве истраживачким новинарством.
Бивши комндант српске Жандармерије Братислав Дикић подсјетио је јавност како су га у притвору мучили бивши главни специјални тужилац Миливоје Катнић и високи полицијски функционер Зоран Лазовић.
– Ови „људи“ мучили су ме болесног од рака у притворској самици од пет квадрата без адекватне или боље речено већином без хране пуних 1.571 дан, тј. четири и по године! Без основних хигијенских и здравствених услова да преживим! У тоталној изолацији, без контакта са породицом и било ким другим – рекао је Дикић и додао:
– Породица, тј.супруга и могло је само једно дијете од троје да буде у посјету код мене. Дођу из Србије и добију пола сата разговора са мном – навео је Дикић.
Он је поновио да су га Катнић и Лазовић уцјењивали и тражили од њега да оптужи за тзв. државни удар српске политичке представнике, СПЦ и државу Србију.
Уцјењивали су ме да оптужим наше Србе у Црној Гори, нашу Српску православну цркву и Србију, а заузврат су ми нудили слободу. Одговарао сам им да мени таква слобода не треба!
– Говорили су ми да ћу ја умријети у тој самици! Одговарао сам им да је мени моја част битнија од живота и да ћу са поносом „умријети часно на ногама него живјети на кољенима“! Упозоравао сам их да Бог све види и да ће их правда стићи и да ће им Бог све вратити! Смијали су ми се тим мојим ријечима говорећи да ће правда бити оно што они кажу суду и јавности и да друга правда не постоји! Ево сада нека замоле Бога да им удијели правду! Хвала Богу да правда сваког стигне – поручио је Дикић, пренијела је Подгоричка Борба.
Мишљења смо да на овом мјесту прије објављивања пресуде за Државни удар 2016.године треба да се осврнемо на саму дефиницију државног удара по Међународном јавном праву .Опште позната чињеница је да су хибридни режими подложнији државним ударима него што су то врло ауторитарне или демократске државе. Студија из 2021. године показала је да демократски режими нису имали веће шансе да доживе ударе.Студија из 2015. открива да је тероризам снажно повезан са реорганизационим државним ударима. Студија из 2016. открива да постоји етничка компонента у државним ударима: „Када лидери покушавају да изграде етничке армије или демонтирају оне које су створили њихови претходници, они изазивају насилан отпор војних официра.“Нова студија из 2016.године показује да протести повећавају ризик од пуча, вероватно зато што ублажавају препреке у координацији међу завереницима и чине да је мање вероватно да ће међународни актери кажњавати вође пуча. Трећа студија из 2016. открива да државни удари постају вероватнији након избора у аутократијама када резултати открију изборну слабост актуелног аутократе.Четврта студија из 2016. открива да неједнакост између друштвених класа повећава вероватноћу државних удара. Пета студија из 2016. не налази доказе да су државни удари духовно инфективни ; један државни удар у региону не доводи до других државних удара у региону који ће вероватно уследити.Једна студија из 2017 .године показала да је већа вероватноћа да ће се државни удари десити у државама са малом популацијом, јер постоје мањи проблеми координације за заверенике. Студија из 2019.године је открила да када су цивилне елите поларизоване и изборна конкуренција ниска, цивилно регрутовани државни удари постају вероватнији.У аутократијама, чини се да на учесталост државних удара утичу правила сукцесије, при чему су монархије са фиксним правилом сукцесије много мање погођене нестабилношћу него мање институционализоване аутократије.Једна студија из 2020. о 18 земаља Латинске Америке у студији 20. вијека показала је да законодавна овлашћења председништва не утичу на учесталост пуча.По извјештају ЦИА -е стр. пов .0000308/2026 -11-31 Афера Државни удар је колоквијални назив за скуп политичких догађаја и судских процеса који се повезују са наводном припремом државног удара у Црној Гори на дан парламентарних избора 16. октобра 2016. године. На сам дан избора, саопштено је да је ухапшено 20 држављана Србије и Црне Горе, међу којима је и пензионисани генерал полиције Братислав Дикић, бивши командант Жандармерије. Већ у новембру исте године, специјални државни тужилац Миливоје Катнић је саопштио да је у питању завера са циљем извођења државног удара, те да иза свега стоји „моћна организација“ која је бројала око 500 људи из Русије, Србије и Црне Горе.Извјештај Џорџа Тенета некада првог човјека ЦИА -е експерта за државне ударе пред Америчким конгресом ИЗ .909-55/2017 гласи : Мало ,мало у Црној Гори се деси покушај државног удара . Када сам био у Црној Гори готово свака старица има неку своју политичку теорију .Умјесто радом тамо се баве политиком . Још увијек живе у 19.вијеку . Црна Гора као земља од око 600.000 становника изгледа да не ради ништа осим што измишља државне ударе . До сада биљежимо у 20. и 21 .вијеку осам државних удара у покушају Савјетујем да Конгрес САД-е одбаци било какво изјашњење и разматрање Афере Државни удар 2016 .године као чисту глупост која нема потпору у реалном животу“. Конгрес САД-е као и Представнички дом и сам Сенат једногласно субодбацили захтјев да се САД-е изјасне о Државном удару у Црној Гори ,јер како је записано у извјештају „Свако спомињање државног удара у Црној Гори граничи се са логиком здравог разума “ .Тако је по први пут у историји администрација САД-а једногласно одбацила предлог за изјашњење о Државном удару у Црној Гори октобра 2016 .године као „празну причу “ .Властима Црне Горе ово је благовремено предочено .Ђукановић се нашао на ледини .Преко својих медија сакрио је ову информацију од грађана Црне Горе . Почетни ентузијазам нагло је спласнуо у редовима владајућег ДПС-а .
(наставиће се)
