Аутор: Батко Милачић, историчар и аналитичар из Црне Горе
Са побједом Доналда Трампа свима постаје јасно да свијет постаје мултиполаран и да су то и Сједињене Америчке Државе прихватиле као нову геополитичку реалност. Долазак Доналда Трампа на чело највеће економије света лоша је вијест осим за америчке либерале и за званични Кијев и режим Зеленског. Стање за режим Зеленског је било лоше и пре избора у Вашингтону а сада са доласком нове администрација ситуација је катастрофална. Наиме и пре избора украјинска војска константно је трпјела поразе на јужнодоњецком и покровском правацу где украјинска војска није била у стању да заустави руске трупе. На овом дијелу фронта се руској војсци полако отвара пут ка Дњепру. И управо је Зеленски тежак положај Украјинске војске на фронту користио да би молио за више новца и оружја од Вашингтона. Код Бајденове администрације то је пролазило.
Међутим, са Трамповом администрацијом ситуација ће бити потпуно другачија. А потврде тога видимо већ и у томе што Бајденова администрација унапред, пре доласка Трампове, шаље помоћ Украjини. Јасно је да ће идуће године Трампова администрација водити потпуно другачију политику у Украјини. Пре доласка на изборе Трамп је био јасан да Америка више није у стању да води експанзионистичку политику коју су раније водиле америчке администрације. Због тога је потребно скратити трошкове и логистику. Јер за Трампову администрацију главни непријатељ и конкурент је Кина. И управо према Кини ће бити доминатни фокус нове америчке администрације. Самим тим, отвара се питање и будућности онога што се данас зове Украјина. Не само гдје ће бити нове границе Украјине већ и да ли ће она уопште постојати.
Са почетком специјалне војне операције, украјинска војска је била почела да врбује свакога да ратује у Украјини, између осталога и терористе из Исламске државе – Провинција Хорасан која је регионални огранак салафијске џихадистичке групе Исламска држава активне у јужној и централној Азији. Међу њима је и чеченски терориста Рустам Магомедович Ажијев, један од амира (вођа) чеченских муџахедина у Сирији. Ветеран Другог руско-чеченског рата. Према мишљењу Владимира Кршљанина, уваженог српског политичара, дипломате и научног радника и амбасадора у министарству спољних послова Србије “украјински режим је пуко средство англоамеричке олигархије, исто какви су и Исламска држава и чеченски терористи. Чеченски терористи су збрисани давно, Исламска држава недавно. Сад је ред на кијевски режим. Али ни једног тренутка не смемо заборавити ко је стварао фашисте, нацисте, усташе, бандеровце, исламске терористе и њихове повампирене изданке: малигни део западне олигархије, који је у свом очајању и страху од заслужене казне под ноге бацио истину, правду, међународно право, демократију, духовни идентитет народа, милионе људских живота, а одскора и идентитет човека уопште. Е, ти ликови ће, заједно са Зеленским, ускоро завршити као Хитлер и Мусолини, а њихове присталице, за разлику од оних од пре 80 година, неће имати где да се склоне. Биће рециклирани да се више никад не појаве, јер настаје Нови свет у коме нема места за такве“. На ове ријечи господина Кршљанина се ништа не може додати.
Мора се имати на уму такође да су овакви потези званичног Кијева били и огроман изазов за службе безбједности балканских земаља и Европску Унију. Постојали су обавештајни подаци да се дио терориста који су се борили у Украјини пребацивао на Балкан и Европу. А све је то додатно угрожавало и онако крхку безбедност Балкана.
Такође, и Европа све теже подноси рат у Украјини и катастрофалну политику предсједника Украјине. О томе отворено говоре премијери Мађарске и Чешке као и предсједник Хрватске, док политичке снаге које желе сарадњу са Русијом су све снажније у европским скупштинама. Пад њемачке Владе најбоље показује да је Европи потребна промјена политике према Русији и Украјини. Јер садашња политика, а која се заснива за безусловној подршци Украјини, конкретно по њемачку економију се показује катастрофалном. Самим тим пад Владе Олафа Шолца то јасно и показује. Када томе додамо колико брзо јача опозициона и проруска странка АФД, видимо да је промјена спољне политике Њемачке неминовност.
Једноставно, речено свијет се убрзано мијења. То најбоље показује недавни самит Брикса у Казању. Према мишљењу господина Кршљанина “oвај светски рат је завршен пре него што је и почео. Прво су светско кормило преузеле Русија и Кина, које су у свему претекле Запад и почеле да граде Нови свет. Његов костур чине ШОС, БРИКС, светска већина. Западна олигархија је у очајању покренула ратове у Украјини и на Блиском Истоку, знајући да ће бити битан светски чинилац само док трају велики ратови. Али резултати тих ратова су за њих катастрофални – пре свега морално и политички, а онда и војно и економски. Једино су САД избориле себи економску корист на рачун Европе, али и то је врло мало и привремено.
У том контексту БРИКС постаје оно о чему сања цео свет – глобална организација коју воде највеће и најмоћније земље и која у пракси гарантује ону равноправност држава, коју су, као резултат Другог светског рата, прокламовале УН. У оквиру УН, равноправност је онемогућио Запад. Зато је сад Запад избачен из светског система у настајању. И изолован. Сад му је бити ил не бити. Врата БРИКС су отворена и за Запад. Само прво мора да се ослободи, препороди и ликвидира своју злочиначку олигархију.
Такође, према мишљењу господина Кршљанина “БРИКС је постао део званичне политике Србије са формирањем нове владе и именовањем Александра Вулина за потпредседника Владе задуженог за БРИКС. Иако је већина у Србији прижељкивала да на самит у Казању оде председник Вучић, ни нашим званичним учешћем на састанку БРИКС+ на нивоу потпредседника владе, не смемо бити незадовољни. Лично бих волео да се тај процес убрза и да ускоро уђемо међу земље партнере БРИКС, али знам да то убрзање зависи од много фактора. Али једно је битно, први корак смо учинили, признали смо да је БРИКС алтернатива за ЕУ. Верујем да нећемо дуго чекати (уосталом све се у данашњем свету дешава брже од свих предвиђања) да наша спољна политика постане нормална и у потпуном складу са нашим интересима: да будемо део БРИКС, уз пуну отвореност за тесну сарадњу са земљама ЕУ. Али, да поновим: кључни стратешки елемент наше будућности је савез са Русијом, уз ослобођење и уједињење Историјске Србије“.
Нема сумње да данас имамо прилику да свједочимо стварању нове геополитике свијета у којој ће бити много више правде и у којој ће се важне одлуке доносити много праведније него раније, под управом либералних неоколонијалиста.
