Пише: Дејан Бешовић

Васојевићи су баштиници великог броја епских и лирских народних пјесама насталих у самом племену, од којих многе нијесу ушле у Вукове збирке народних епских пјесама, али ни у неке друге,мање битније . По први пут ове пјесме су сакупљене и сабране на једном мјесту тек у 20. вијеку. Међу њима је посебан драгуљ циклус старих пјесама о Светом Алесандру Невском  и бугарштица Цар Шћепан на Комовима. Такође су изванредне љепоте епске десетерачке пјесме о Немањићима, Јелени Балшић, Васојевић Стеву, Николи Алтомановићу, Милошу Бјеломужевићу и многим другим историјским личностима.Васојевићи су, као племе, имали уређену друштвену организацију. Постојали су племенски главари који су били представници племена, као и скупштина на којој су се доносиле битне одлуке везане за борбе, казне, сарадњу са другим племенима и слично. Главари су били веома поштовани, јер су често на уштрб својих послова, радили битне послове по племе. Због тога су представљали племе, и увијек сједели први на окупљањима. Глобе су биле њима даване, али су се узимале веома мало или ријетко. Уговоре су доносили представници братстава, а често су одлуке биле писане или неписане. Унутрашњим уређењем су управљали обичаји који су се поштовали. На пример, куповина земљишта се одвијала усмено, а не писмено. Водило се рачуна да тиме буду покривене многе ствари – од оснивања катуна, преко тога гдје може стока да се испаше, а фокус на сточарство је био јасан, јер су се због терена тиме највише бавили.Такође је у племену постојао суд, на коме се судило преступницима. Пресуде, које су се звале и сетенције, биле су записиване од стране присутних Свештеника и увијек су биле важеће. Суд је био народни и увијек је судио у племену по њиховим обичајима који су се веома поштовали. Број судија се увијек бирао у односу на проблем и број учесника у процесу. Одлуке судства су се увек поштовале и брзо спроводиле. Постојао је и суд кметова који се бавио мањим проблемима везаним за посебна села. Ако би у парничном поступку недостајали докази, учесници су некада могли да се позову на заклетву пред Богом, о којој се строго водило рачуна да буде истинита. Казне су биле различите за различите преступе, а каменовање је изрицано и извршавано само ако се ради о заиста великом преступу који је затекао осуду великог броја припадника племена.

Неки васојевићки народни обичаји су постојали веома дуго, али нису били записани, све док их игуман Мојсије Зечевић није кодификовао у познати Васојевићки закон у 12 тачака.Тиме су Васојевићи постали познати као једино српско племе, које је имало свој сопствени закон.Васојевићи су веома његовали српску православну вјеру, али и обичаје попут гостопримства о чему су веома водили рачуна. Гостопримство су често звали и поштење. Осим тога, имали су богате сватове и доста народних пјесама. Такође, водили су рачуна о свадбама, гдје су често бракови унапред били уговарани, а сватови бирани у кућама младожење. Раније је било од 12 до чак и 40 сватова на свадбама. На територији племена се налазе и многе цркве Српске православне цркве, као и манастири, попут манастира Ђурђеви Ступови из 1213. године, манастира Шудиково из 1219. године и други.

                            (наставиће се)