Пише; Дејан Бешовић
Даље по значају битно је истаћи и Цркву Светог Арханђела Михаила на данашњем главном тргу Старог града, Тргу Херцега Стјепана – такође популарно названом Белависта , један је од бисера бококоторске архитектуре, јединствен по свом архитектонском и умјетничком облику – Црква Светог Арханђела Михаила. Изграђена је у три стила: византијском , барокном и готичком крајем деветнаестог вијека – 1900. године.
–Црква Светог Јеронима налази се у Старом граду, на Тргу Миће Павловића, а изграђена је 1856. године. На мјесту гдје се налази ова црква, претходно је у 17. вијеку била изграђена католичка парохијска црква посвећена Светом Јерониму, заштитнику града. Та црква је срушена у 19. вијеку и на истом мјесту је изграђена она која данас постоји, много пространија и већа. Постојећа црква садржи дјела једног од највећих барокних сликара из Пераста, Трипа Кокоља,покатоличеног Србина из Каменара .
-Црква Светог Леополда Мандића налази се поред цркве Светог Јеронима, а изграђена је по налогу Џеронима Корнера годину дана након што су Млечани освојили град. Данас је црква посвећена Леополду Мандићу, који је рођен у Херцег Новом, а канонизовао га је папа Јован Павле Павле 1983. године .О Богдану- Леоплолду Мандићу као и о Блаженој Озани Которској у каснијем нашем излагању ћемо подробније писати .
-Црква Свете Ане налази се на ријеци Савини, а саграђена је током турске владавине у 16. вијеку. Изградили су је Шпанци, тачније племићка породица Дон Ферантеа Гонзага. Рушена је и обнављана четири пута. На истом месту, 1985. године , саграђена је нова црква, која припада парохијској цркви Светог Јеронима.
Црква Светог Ђорђа налази се на Топлој, изграђена је одмах након заузимања града од стране Млечанаца, а рестаурирана 1848. године. У цркви се налази изузетно вриједна итало-критска кружна икона Светог Петра и Павла из 16. вијека.
–Црква Светог Спаса налази се на Топлој. Изградња ове цркве почела је 1709. године, поред цркве Светог Ђорђа, а изградња цркве је завршена 1713. године. Садашњи изглед добила је 1864. године када је обновљена готово из темеља. Унутар цркве налазе се изузетно вриједни предмети које су познате личности тог времена поклониле овој цркви. Изнад ове и цркве Светог Ђорђа налази се парохијско гробље, а поред гробља је келија са спомен-плочом) у којој је Јосип Троповић учио Петра Петровића Његоша .
-Католичка црква Светог Антонија налази се у западном предграђу града, са манастиром који су Шпанци саградили 1687. године током своје краткотрајне владавине. Црква датира из 1710. године и посвећена је Антонију Падованском. Манастир је добио свој садашњи изглед 1790. године.
Утврђења карактеристична за ову Српску општину Боке су из разних епоха :
Шпанјола је изграђена током турске владавине у 15. и 16. вијеку, али је име добила по Шпанцима који су учествовали у њеној изградњи током своје једногодишње владавине.
Крвава Кула или Канли кула датира из турског доба 16. вијек, била је затвор (отуда и њено име на турском значи „крвава кула“), а 1966. године је реконструисана у једну од најљепших љетњих позорница на Јадрану са преко 1000 места.
Сат-кула Тора је изграђена 1667. године по налогу султана Махмуда.
Кула Светог Јеронима изграђена је 1687. године у част Џеронима Корнера, освајача града.
Форте Маре –морска тврђава је изграђена између 14. и 17. вијека, рестаурирана 1833. године, а од 1952. године је адаптирана у биоскоп на отвореном, а касније и у дискотеку.
Цитадела је тврђава која се налазила тик уз море и била је повезана са доњим градом зидинама. Кула са зидинама је изграђена током млетачке владавине. Тврђава је скоро потпуно уништена током земљотреса 1979. године, а данас, више у мору него на копну, остали су само остаци зидина.
Лазарет је атрактивна и импозантна грађевина, која је у вријеме своје изградње а веже се за 18. вијек била главна здравствена и санитарна установа за Боку Которску. Налази се у Мељинама и датира из 1732. године. Изградили су га Млечани у тесаном камену, који су монаси припремили за изградњу велике манастирске цркве на ријеци Савини. У дворишту ове зграде налази се капела Светог Рока, изграђена 1730. године, у време изградње самог Лазарета. Црква је реконструисана 1892. године. У центру ових зграда, окружених зидом са двије капије и три атријума са неколико мањих зграда, налази се фонтана. Испред зграде налазе се два мола, један већи са лукобраном и један мањи.
Парк некадашњег хотела Бока је права ботаничка башта, смјештена у самом центру града. Формирање парка је почело када је хотел изграђен 1908. године, а свој прави облик и садржај добио је током Првог свјетског рата, посебно 1930-их година. Парк садржи преко 80 врста биљака, које су бокељски морнари доносили из разних крајева свијета. До 1979. године, парк је садржао и рибњак, који је потом срушен због посљедица катастрофалног земљотреса који је хотел Бока претрпио, али је почетком овог миленијума 2000. године, заједничком акцијом Туристичког информативног центра и Општине Херцег Нови, рибњак обновљен према пројекту Бора Дабовића из Новог, пројекту који је, углавном, био готово идентичан оригиналном пројекту инжењера Момчила Тапавице, и на старом, готово истом мјесту.
Плава пећина једна је од најатрактивнијих у низу пећина које се налазе на полуострву Луштица, између залива Златна лука и рта Мокра гора. Удаљена је 5,7 километара од Херцег Новог. Има два отвора под углом од 45 степени, висина од нивоа мора до врха плафона је 9 метара., а дубина 3-4 метра. Име је добила по необичној плавој боји која се појављује током ведрих дана, усљед одсјаја сунчевих зрака који се одбијају од њене површине. У њу се може ући обичним чамцем или мањим чамцима.Острво Мамула је на поморским картама познато као Ластавица, док му је општеприхваћено име Мамула дао аустријски генерал Лазар Мамула, који га је основао средином 19. вијека. Мамула је ненасељено острво на самом улазу у Бококоторски залив , 3,4 наутичке миље од Херцег Новог. Кружног је облика, пречника 200 метара, прекривено ниским растињем, са плажом и пристаништем на сјеверној страни. Током оба свјетска рата, ово острво је било претворено у затвор, а у знак сјећања на тај период подигнута је спомен-плоча. Направљено је неколико пројеката за оживљавање и развој овог изузетно атрактивног острва за туризам, али ниједан до сада није реализован. Мамула је и даље напуштено острво.Почеци туризма у овом крају датирају из 19. вијека. Из тог времена постоје и први записи познатог српског писца и родољуба Сима Матавуља о гостионици Шјора Роза. Кафана „Бела Виста“, у власништву породице Сава Бачановић, са 25 кревета „за странце“, помиње се 1872. године. Развој модерног хотелијерства у Херцег Новом, а с правом би се могло рећи и у Боки Которској и Црној Гори, почео је изградњом пансиона „ Пансион на Зеленој плажи “ у Зеленици, касније названог само хотел „ Плажа “. Овај хотел је почео са радом 1902. године , али дозвола којом је Општинска управа дозволила изградњу овог хотела мађарском племићу др Анталу Магуару из Будимпеште, такође из 19. вијека – датира од 24. новембра 1898. године . Године 1909 , „Акционарско друштво за грађевинарство и саобраћај Херцег Нови“ затражило је дозволу за изградњу хотела „ Бока “ у самом центру Херцег Новог, који је почео са радом 1913. године са 43 собе и „централним гријањем и топлим купатилом“. Годинама је овај хотел био својеврсни симбол и заштитни знак града, а између осталог, на Сајму туризма у Паризу 1932. године освојио је златну медаљу за „удобност и услугу“. У катастрофалном земљотресу 1979. године значајно је оштећен и мање од годину дана касније морао је бити срушен. Украс хотела и његовог парка, надалеко познатог по ријетким медитеранским биљкама, био је рибњак који је срушен из истих разлога. Акцијом Туристичког центра и Скупштине општине, враћен је на исто мјесто у истом изгледу 1998. године.У периоду између два светска рата у Херцег Новом је радило неколико хотела, међу којима су: „Америка“, „Рудник“, „Јадран“, „Балкан“, „Савина“, „Европа“, „Топола“, „Ерцег Нови“, „Српски хотел“, „Београд“…. Године 1926. хотел „Плажа“, у власништву породице Трани, отворио је врата гостима на приближно истом месту где се и данас налази. Године 1906. Томо М. Катурић је добио дозволу за вођење пансиона у Каменарима, а 1929. у Игалу је отворен хотел „Игало“, у власништву породице Јанковић. У Зеленици, поред већ поменутог хотела „Плажа“, радио је и хотел „Бока“ одмах поред поменутог хотела, у власништву Обрена Дунђеровжића, који су Немци дигли у ваздух током повлачења 1944. године, као и хотел са истим именом – у власништву Благоја Мићуновића.
У периоду између два светска рата основана су два туристичка друштва, међу првима на Јадрану: „Савина“ у Херцег Новом 1922. године и „Игало“ у Игалу 1924. године. Интензиван и организован развој туризма у новијој ери на овом подручју везује се за шездесете године 20. вијека, када су изграђени готово сви хотели који и данас постоје, а који су за то вријеме били велики и модерни. Само су хотел „Плажа“, у садашњем облику, и Друга фаза Института „Др Симо Милошевић“ – Медитеранског здравственог центра изграђени касније, 1980. и 1988. године , респективно .Давне 1929. године, општина Херцег Нови је проглашена за „морско купалиште и климатско љечилиште“ јер су љековита својства приобалног морског блата званог „Игаљско блато“ и минералне воде „Игаљске слатине“ била позната од давнина. Временом, развојем Игала, термин климатско љечилиште се изгубио као термин за цијелу општину. Поменути хотел „Игало“, са 16 соба и 40 кревета, изграђен је тачно на месту где се налази садашња зграда Прве фазе Института, а већ тада је имао, на пример, хотелски вагон који је дочекивао госте на пристаништу или аеродрому „Груда“-данас Ћилипи. Године 1930. игалско блато је испитано у лабораторији чувеног француског љечилишта Виши, што је дефинитивно потврдило његова изузетна љековита својства, али тек послије Другог светског рата, захваљујући проф . др Светозару Живојиновићу, остварени су давно замишљени планови за оснивање љечилишта у Игалу, које је коначно основано Одлуком Владе Црне Горе од 1. новембра 1949. године.
(наставиће се)
