Пише:Дејан Бешовић

Посебан 67.члан спомиње ријеч ујам од брашна. Ујам од брашна даје онај чије је жито, господару од млина на свако 100 стара седам. Ујам је количина брашна коју воденичар узима од помељара за услуге мљевења; за кукуруз је износио 5 %, за пшеницу 6 %, а за јечам или зоб 1 %. Село Ујмиште носи назив од те ријечи. 68. члан показује да се жене на путу, ако би среле мушкарца, морале њему склањати с пута и то са лијеве стране. Ако би то жена игнорисала била би веома укорена пред народом. 69. члан говори да би жена прекидала и рад, да се поклони мушкарцу у пролазу. 70.члан каже  мушкарац ако сретне попа мора да га љуби у руку, а 71.члан“ жене и дјевојке, исто, да љубе руку сваком мушкарцу који би почео носити оружје. 75. члан помиње мокро т.ј. крштено кумство. Који Грбљанин би га се одрекао, Грбљу би плаћао 50 цекина као одметник од Бога и Светог Јована. 76. члан спомиње сухо, вјенчано или шишано кумство. 79. члан кажњава дјевојку која би удавила своју бебу или абортирала — отровала у утроби, са глобом за пола мртве главе т.ј. 60 цекина. 80. и 81. члан регулишу права и обавезе људи према попу и попа према људима. 82. члан уређује литијско ношење крстова око својих земаља. Забрањује прелазак у туђа села без дозволе тих сељана. 83. члан обавезује домаћине куће да када пролази пред кућом народ са крстовима да им изобилно вина понуди. 88. члан уређује правила око травнине у зимским мјесецима. Из Црне Горе,  зими, хладнијих крајева, би се стока селила у Приморје на испашу и за то би власницима ливада плаћали траварину. 90. члан регулише казну за издајнике. Ако би који примио мито од непријатеља, све би му се одузело што има, и Грбљани би од тог новца све потрошили на храну и пиће.94.

члан налаже да сваки мртвац прије сахране преноћи у кући. 95. члан одређује да мртвога до цркве носе четворица најближих, а у гроб сахрањују двојица најближих. 97. члан налаже да људе без икога свога, сираха или сироту, када умру, сахрани село о свом трошку. 98. чланом се види тадашњи однос према Ромима. Сматрало се непристојним да се Циганин укопа поред цркве, тј. у сјену црковну, гдје су остали хришћани, него у близини освећенога мјеста. 99. члан налаже обавезу новим невјестама у селу, које би удајом доселиле у неко мјесто. На Васкрс су у цркви морале све даривати са неколико шараних јаја и боцом ракије. 100. члан грдним укором кажњава куће које не би дале милостиње монасима из туђега манастира, који би дошли да просе. Из овог члана се види да се Грбљанима законом намеће шира народно-црквена свијест од уско племенске свијести, па се не помажу само њихови манастири но и они изван Грбља. 101. члан исто препоручује помоћ сиромаху који проси. Небитно је да ли је из Грбља или друге крајине. Слијепац би милостињу зарадио ако испјева неколико ријечи уз гусле. 106. члан забрањује Грбљанима да нападају или вријеђају извањца човјека. 109. члан кажњава онога ко би опсовао коме вјеру, образ, закон, пост и сл. Грбљани би му све појели, попили и било би му забрањено да сједи у братској скупштини. 110. чланом се кажњава жена одсјецањем уха или врха носа, да се по грдилу позна, ако би од мужа из куће шта украла и продала. 111. члан одређује казну за исти преступ, али ако то оцу учини дјетић или дјевојка. Чибуком би их ишибао и изгрдио на сеоској скупштини. 120. члан налаже власнику пса да је пас дању везан, а ноћу пуштен. Ако би пас кога ујео казна је била 6 цекина. 121. члан са 6 цекина кажњава убиство пса који би некога напао. Препорука је да се пас удари, а не и убије. 122. члан грдно кори оне који би, иако нису болесни, прекршили 4 вишедневна поста које налаже Источно православна црква. 123. чланом се одлучује од цркве ко би преступио завјет. Неки од завјета су били да се цијели дан не једе или да се петком не једе риба. 124. члан налаже обавезе грбаљских кућа према манастиру свете Госпођине, а 125. члан обавезе манастира према Грбљанима. Манастир је на дан храмовне славе, Госпођин дан, морао све госте частити обилним ручком. 126. члан говори да након манастирске славе, при заласку сунца, сви гости иду кући, а који носе пушку, када крену, да пуцањем из пушке захвале, тачније одају почаст манастиру.

Грбаљски законик по многим нашим научницима заснивао се на Законику Цара Душана Немањића.

                         (наставиће се)