Кемал Мрнџић је прикривао да је био чувар у логору у Босни и Херцеговини у којем су се дешавали злочини када је тражио америчко држављанство, кажу званичници. Министарство правде САД покренуло је грађанску парницу против човека оптуженог да је босански ратни злочинац како би му се одузело држављанство.
Током процеса имиграције и пријављивања за визу у САД, Кемал Мрнџић је прикрио да је био чувар у озлоглашеном босанском логору Челебићи, где су почињени злочини над Србима, саопштило је Министарство.
Трибунал УН за ратне злочине утврдио је да су људи затворени у логору током рата убијани у Босни и Херцеговини (БиХ), мучени, сексуално злостављани, претучени и подвргнути окрутном и нехуманом поступању.
Администрација председника САД Доналда Трампа не дозвољава људима који „прогоне друге да користе благодети уточишта у САД“, рекао је званичник Министарства правде Брет Шумате.
Помоћник државног тужиоца је додао да је судски случај показао вредност коју америчка влада придаје „интегритету процеса натурализације“.
У октобру 2024. порота је прогласила Мрнџића је кривим по неколико тачака оптужнице за кривичну превару и лажно представљање у вези са његовим захтевом за амерички пасош и потврду о натурализацији. Није открио имиграционим властима природу и време његове војне службе, нити да је „прогонио босанско-српске затворенике као затворски чувар“, саопштило је Министарство правде.
Мрнџић је у јануару 2025. године осуђен на више од пет година затвора.
Кемал Мрнџић ‘Кемо’ стигао је у Америку као избеглица из Босне и Херцеговине.
Четврт века је живео повучено у предграђу Бостона, све док 2023. није ухапшен под сумњом да је током рата био чувар злогласног логора Челебићима у којем су мучени заробљени Срби.
Амерички суд у Бостон га је потом прогласио кривим због 25-годишњег прикривања и давања лажног исказа надлежним органима како би добио статус избеглице, а касније и држављанство Сједињених Америчких Држава, саопштило је америчко Министарство правде.
Логор Челебићи у близини Коњица постојао је осам месеци 1992. године, током којих су снаге босанских Хрвата и муслимана (Бошњака) починиле најтеже злочине над српским заточеницима, попут убистава, мучења и силовања.
Међународни кривични суд у Хагу је 1998. осудио тројицу оптужених – два муслимана и једног Хрвата – на вишегодишње казне затвора због тих злочина. Стотине српских цивила, углавном мушкараца, али и жена које су претрпеле силовање, било је заточено у логору од априла до децембра 1992. године.
Срби који су били у логору сведочили су да су месецима држани у неосветљеном тунелу без ваздуха, да су се скоро угушили пошто су сатима били затворени у шахтовима, а да су их стражари дању и ноћу тукли бејзбол палицама, моткама и кундацима пушака.
Испричали су и да су присуствовали убиствима, сексуалном злостављању, као и да су једном заточенику стражари палили језик усијаном оштрицом ножа, а другог везивали каблом.
Један од преживелих је рекао како су претученом 70-годишњем затворенику стражари закачили војну значку на чело док је умирао.
Сведочили су о нехуманим условима у којима су држани месецима, спавали су на бетону, а добијали су само кришку хлеба дневно.
Трибунал Уједињених нација истражио је злочине почињене у Челебиц́има и осудио двојицу команданата логора и једног чувара који се посебно садистички опходио према заробљеницима.
Мрнџић је 1996. године испитиван, али оптужница против њега није подигнута.
Мрнџић је касније успео да напусти Босну и да се пријави као избеглица у Сједињеним Америчким Државама, на основу измишљене приче.
Када је подносио захтев за избеглички статус, тврдио је да је побегао у Хрватску након што су га српске снаге ухватиле, испитивале и злостављале.
Тврдио је да није могао да се врати куц́и из страха од будућег прогона.
На суђењу у Америци, утврђено је да је Мрнџиц́, захваљујући личном искуству прогонитеља, смислио лажну причу да је био прогањан.
Примљен је у САД као избеглица 1999, а држављанство је добио 2009. године.
Живео је повучено у мирном предграђу Бостона све док га у мају 2023. нису ухапсили агенти америчког Министарства за унутрашњу безбедност.
Крвати рат у бившој Југославији уследио је после распада земље почетком 1990-их.
Логором Челебиц́и су управљале снаге Армије БиХ и Хрвата у Босни, такође одговорне за широко распрострањена убиства у подручјима која су контролисале.
Једна од првих оптужница Међународног кривичног суда за бившу Југославију и друго по реду суђење за злочине у бившој Југославији било је управо за страдање српских жртава.
За злочине у логору Челебићи у општини Коњиц у централној Босни одговарали су командант логора Здравко Муцић, његов заменик и касније командант логора Хазим Делић, чувар Есад Ланџо, и командант босанске војске Зејнил Делалић који је био координатор снага босанских муслимана и босанских Хрвата на подручју Коњица, пише у судским документима.
Судије Међународног суда су ван сваке сумње да утврдиле да су у српске жртве пребијане, мучене, силоване и убијане у логору Челебићи.
Међународни Црвени крст регистровао је више од 400 људи који су страдали у овом логору.
Током рата у Босни било је више од 650 логора и заточеничких објеката
Рат у Босни и Херцеговини престао је потписивањем Дејтонског мировног споразума, постигнутог уз посредовање САД, 14. децембра 1995. године.
извор: ртцг
