АЛЕКСА ШАНТИЋ: „О земљо моја“!

О, земљо моја, шта те тако боли?
Зашто ме вјечно трзају и море Јауци дуги из твоје дубине?
„То моје срце премире и гине У тврдом мразу, без сунца и зоре.”
Зар твоме срцу не допире огањ Нашијех срца?
Зар душе синова Не грију тебе пламенима својим?
„Ја давно, давно, остављена стојим Сама, у руци судбе и в’јекова.“
Па ко ће тешке раздробити санте На твоме срцу?
Ко ли ће из таме Тргнути тебе с твојим робљем худим?
„Ја мртве из сна уздасима будим, Јер нема живих да умиру за ме?!…”
Извор: Српски књижевни гласник, 16. јануар 1905. Књига ХИВ, Број 2. Стр. 108.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Подијели на друштвеним мрежама

Слични чланци

НЕ ЗАБОРАВЉАМО: НАТО агресија – када су ноћи горјеле!

АНАЛИЗА: Срби на Балкану -Црна Гора (244)!

У СЛОВЕНИЈИ У 90 ГОДИНИ: Упокојио се војвода Алекса Протић!

Друштвене мреже

Најчитанији чланци

penzio9

ПРОТЕСТ ПЕНЗИОНЕРА: Траже достојанствен живот, немогућ је са 450 евра мјесечно!

28-06-bp-vranes-117-1280x768

ОСВРТ: Ко жали вранешког човјека?

protic

У СЛОВЕНИЈИ У 90 ГОДИНИ: Упокојио се војвода Алекса Протић!

budo9

БУДИМИР ВУКОВИЋ ШТРАЈКУЈЕ ИСПРЕД АМБАСАДЕ СЛОВЕНИЈЕ: Три деценије борбе са бирократијом, „избрисане“ Љубљана не признаје!

srbi0

ОСВРТ: Вранешки ђак!