Овамо на Шару! Погледајте доље:
Ко да хрпе круна блистају из траве!
Оно крсташ слете на Косово Поље,
Сјајан крсташ оро с Дунава и Саве
Ту на старо гнездо спусти се и паде.
Сестре, црни вео скинимо са главе –
Све, ко птице кобне, распршајмо јаде,
Нека нам се душа у свилу обуче:
Што Косово узе Косово нам даде.
Скрхали смо грубе вериге и кључе –
Јутрос на вратима мученика свије’
Својом златном алком бела зора туче.
Појмо! Откад сунце рађа се и грије,
Све откада звезде у висини броде,
Још Косово нигда лепше било није.
Гле, тамо, у плашту, крај Ситнице воде,
Горд на белцу гордом Змај Огњени ступа,
Змај Авале сиве. Са лучем слободе
Он калпаке гази тиранскијех трупа.
На молитву! Звони. Одјеци се хоре –
Сва се Грачаница у гримизу купа.
Сврх ње, ено, пламти ореола зоре.
Ура! Сатана је пао, гротло тавно
Прождрло га… Милош попева из горе…
А уз алај-барјак, као јутро славно,
Са зубљом, на белцу Змај се Огњен жари.
Погледајте! За њим низ Косово равно
Васкрснули трепте оклопници стари…
(1912)
